Бомба

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе погледајте страницу Бомба (вишезначна одредница).
Америчка бомба МОАБ

Бомба ( латински bombus - прасак, тутњава) је експлозивна направа која генерише и ослобађа своју енергију путем деструктивног шок таласа.[1] Бомба је шупљи пројектил који може имати различите облике и који је напуњен различитим материјама (експлозивним, нуклеарним, термонуклеарним, запаљивим или хемијским) или биолошким агенсима. Бомба се баца руком, помоћу неког оруђа или сопственим погоном. Бомба је намењена за дејство по живој сили, објектима и борбеној техници непријатеља.[2]

Бомба изазива уништење или оштећење на објектима или живим бићима унутар полупречника шок таласа и механичким ударима делова, укључујући комаде кошуљице бомбе или од оближњих објеката који су вођени експлозијом. Бомбе се користе од 11. века почевши од Источне Азије.[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Венецијанци су 1378. године у борби против Мађара код Задра први пут употребили претечу бомбе са црним барутом. Кнез од Риминија Сигисмонд Малтести се сматра првим конструктором бомбе. Он је 1433. године лопту од ливеног гвожђа напунио црним барутом и опремио фитиљем. Те бомбе су бацане руком или су испаљиване из артиљеријских оруђа.

У 16. веку бомба добија назив граната који је и данас у употреби а односи се на артиљеријске пројектиле, изузев минобацачких пројектила за које се користи назив мина. Назив бомба је задржан за пројектиле бацане руком, са ваздухопова, бродова (дубинске бомбе), помоћу разних бацача или сопственим погоном.

Бомбе у Војсци Краљевине Србије[уреди | уреди извор]

Бомбе су крајем 19. и почетком 20. века користили припадници ВМОРО (Вътрешна македоно-одринска революционна организациябугарске) у борби против Турака. Биле су то бомбе "Македонке" које су произвођене у Софији у радионици за производњу бомби коју је 1895. године отворио Наум Туфекчијев, председник Македонског комитета. Ове бомбе су пуњене мешавином калијум-хлората и шећера у праху. Као упаљач је коришћена стаклена ампула са сумпорном киселином. Иако је радионица затворена већ наредне године од стране бугарске владе широм земље су никле бројне примитивне радионице за израду бомби. Мноштво ових радионаца је довело да такве бомбе буду различитих облика (округли, крушкасти, четвртасти), тела изливеног од различитих материјала, различитих пуњења и упаљача (од упаљача са киселином, преко ударних до штапинских који су се активирали отвореним пламеном).

Са првим бомбама српске комите су се среле на Овчем пољу 1903. године у сусрету са бугарском Скопско-кумановском четом Николе Петкова Пушкарова. Пушкаров је са својим саборцима пребачен у Врање како би избегао турску потеру па је у знак захвалности током седмодневног боравка обучио чланове Одбора српске четничке акције у изради бомби. Прва радионица за израду бомби у Србији је отворена у Врању у кући Јанче Јовановића Балџије.

Неколико комада ових релативно примитивних бомби је стигло и до Војнотехничког завода (ВТЗ) у Крагујевцу односно управнику Пиротехничке радионице мајору Миодрагу Васићу. Мајор Васић је приступио изради два прототипа - коцкастог облика и облика квадра са једнакостраничном основом. Ипак, на примедбу да је бомба тог облика непрактична за ношење израђена је варијанта у облику спљоштеног квадра. Ова верзија бомбе је прорачунски имала ефикасност од 51 до 60% док је првобитан коцкасти протототип имао ефикасност од 60%. Када је реч о самом облику он је правдан чињеницом да се за разлику од лоптастих или крушкастих бомби оваква бомба неће откотрљати са места пада. Осим тога, перкусиони упаљач који је Васић применио на овој бомби био је нешто ново како због једноставне израде тако и због високе поузда-ности. Због тога је уз минималне измене овакав тип упаљача остао у употреби све до краја 20. века.

Током 1904. године ВТЗ је отпочео производњу бомбе познате као Систем Крагујевац (Крагујевка), Систем Васић (Васићка) или ВТЗ. Бомба је званично понела ознаку М1904. До 1912. године Васић је отклонио до тада уочене недостатке и усавршио прву српску бомбу. Нов модел је понео ознаку М1912 и своју ефикасност показао посебно у опсади Једрена.[4]

Врсте бомби[2][уреди | уреди извор]

  • Графитна бомба
  • Ручна бомба
  • Авионска бомба
  • Дубинска бомба
  • Управљива бомба (вођени пројектил)
  • Рововска бомба (мина)

Неконвенционалне бомбе[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Milstein, Randall L. (2008). „Bomb damage assessment”. Ур.: Ayn Embar-seddon; Allan D. Pass. Forensic ScienceСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Salem Press. стр. 166. ISBN 978-1-58765-423-7. 
  2. ^ а б Група аутора (1970). Војна енциклопедија, књига 1, Абадан-Брчко. Београд: Редакција Војне енциклопедије. стр. 688. 
  3. ^ Peter Connolly (1. 11. 1998). The Hutchinson Dictionary of Ancient and Medieval Warfare. Taylor & Francis. стр. 356. ISBN 978-1-57958-116-9. 
  4. ^ Branko Bogdanović (06. 03. 2020). „Srpske ručne defanzivne bombe sistem VTZ – Vasić M1904 i 1912”. Приступљено 19. 03. 2022. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Adle, Chahryar (2003), History of Civilizations of Central Asia: Development in Contrast: from the Sixteenth to the Mid-Nineteenth Century 
  • Ágoston, Gábor (2005), Guns for the Sultan: Military Power and the Weapons Industry in the Ottoman Empire, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-60391-1 
  • Agrawal, Jai Prakash (2010), High Energy Materials: Propellants, Explosives and Pyrotechnics, Wiley-VCH 
  • Andrade, Tonio (2016), The Gunpowder Age: China, Military Innovation, and the Rise of the West in World History, Princeton University Press, ISBN 978-0-691-13597-7 .
  • Arnold, Thomas (2001), History of Warfare: The Renaissance at War 
  • koichIro, Thomas (2001), The Renaissance at War, Cassell & Co, ISBN 978-0-304-35270-8 
  • Benton, Captain James G. (1862). A Course of Instruction in Ordnance and Gunnery (2nd изд.). West Point, New York: Thomas Publications. ISBN 978-1-57747-079-3. 
  • Breverton, Terry (2012), Breverton's Encyclopedia of Inventions 
  • Brown, G. I. (1998), The Big Bang: A History of Explosives, Sutton Publishing, ISBN 978-0-7509-1878-7 .
  • Buchanan, Brenda J. (2006), „Gunpowder, Explosives and the State: A Technological History”, Technology and Culture, Aldershot: Ashgate, 49 (3): 785—86, ISBN 978-0-7546-5259-5, S2CID 111173101, doi:10.1353/tech.0.0051 
  • Chase, Kenneth (2003), Firearms: A Global History to 1700, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-82274-9 .
  • Cocroft, Wayne (2000), Dangerous Energy: The archaeology of gunpowder and military explosives manufacture, Swindon: English Heritage, ISBN 978-1-85074-718-5 
  • Cook, Haruko Taya (2000), Japan at War: An Oral History, Phoenix Press 
  • Cowley, Robert (1993), Experience of War, Laurel .
  • Cressy, David (2013), Saltpeter: The Mother of Gunpowder, Oxford University Press 
  • Crosby, Alfred W. (2002), Throwing Fire: Projectile Technology Through History, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-79158-8 .
  • Curtis, W. S. (2014), Long Range Shooting: A Historical Perspective, WeldenOwen .
  • Earl, Brian (1978), Cornish Explosives, Cornwall: The Trevithick Society, ISBN 978-0-904040-13-5 .
  • Easton, S. C. (1952), Roger Bacon and His Search for a Universal Science: A Reconsideration of the Life and Work of Roger Bacon in the Light of His Own Stated Purposes, Basil Blackwell 
  • Ebrey, Patricia B. (1999), The Cambridge Illustrated History of China, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-43519-2 
  • Grant, R.G. (2011), Battle at Sea: 3,000 Years of Naval Warfare, DK Publishing .
  • Hadden, R. Lee. 2005. "Confederate Boys and Peter Monkeys." Armchair General. January 2005. Adapted from a talk given to the Geological Society of America on 25 March 2004.
  • Harding, Richard (1999), Seapower and Naval Warfare, 1650–1830, UCL Press Limited 
  • Smee, Harry (2020), Gunpowder and Glory 
  • Haw, Stephen G. (2013), Cathayan Arrows and Meteors: The Origins of Chinese Rocketry 
  • al-Hassan, Ahmad Y. (2001), „Potassium Nitrate in Arabic and Latin Sources”, History of Science and Technology in Islam, Приступљено 23. 7. 2007 .
  • Hobson, John M. (2004), The Eastern Origins of Western Civilisation, Cambridge University Press .
  • Johnson, Norman Gardner. „explosive”. Encyclopædia Britannica. Chicago. 
  • Kelly, Jack (2004), Gunpowder: Alchemy, Bombards, & Pyrotechnics: The History of the Explosive that Changed the World, Basic Books, ISBN 978-0-465-03718-6 .
  • Khan, Iqtidar Alam (1996), „Coming of Gunpowder to the Islamic World and North India: Spotlight on the Role of the Mongols”, Journal of Asian History, 30: 41—45 .
  • Khan, Iqtidar Alam (2004), Gunpowder and Firearms: Warfare in Medieval India, Oxford University Press 
  • Khan, Iqtidar Alam (2008), Historical Dictionary of Medieval India, The Scarecrow Press, Inc., ISBN 978-0-8108-5503-8 
  • Kinard, Jeff (2007), Artillery An Illustrated History of its Impact 
  • Konstam, Angus (2002), Renaissance War Galley 1470-1590, Osprey Publisher Ltd. .
  • Liang, Jieming (2006), Chinese Siege Warfare: Mechanical Artillery & Siege Weapons of Antiquity, Singapore, Republic of Singapore: Leong Kit Meng, ISBN 978-981-05-5380-7 
  • Lidin, Olaf G. (2002), Tanegashima – The Arrival of Europe in Japan, Nordic Inst of Asian Studies, ISBN 978-8791114120 
  • Lorge, Peter (2005), Warfare in China to 1600, Routledge 
  • Lorge, Peter A. (2008), The Asian Military Revolution: from Gunpowder to the Bomb, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-60954-8 
  • Lu, Gwei-Djen (1988), „The Oldest Representation of a Bombard”, Technology and Culture, 29 (3): 594—605, JSTOR 3105275, doi:10.2307/3105275 
  • Lu, Yongxiang (2015), A History of Chinese Science and Technology 2 
  • May, Timothy (2012), The Mongol Conquests in World History, Reaktion Books 
  • McLahlan, Sean (2010), Medieval Handgonnes 
  • McNeill, William Hardy (1992), The Rise of the West: A History of the Human Community, University of Chicago Press .
  • Morillo, Stephen (2008), War in World History: Society, Technology, and War from Ancient Times to the Present, Volume 1, To 1500, McGraw-Hill, ISBN 978-0-07-052584-9 
  • Needham, Joseph (1971), Science and Civilization in China, Volume 4 Part 3, Cambridge University Press 
  • Needham, Joseph (1976), Science and Civilization in China, Volume 5 Part 3, Cambridge University Press 
  • Needham, Joseph (1980), Science & Civilisation in China, Volume 5 Part 4, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-08573-1 
  • Needham, Joseph (1986), Science & Civilisation in China, Volume 5 Part 7: The Gunpowder Epic, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-30358-3 
  • Nicolle, David (1990), The Mongol Warlords: Ghengis Khan, Kublai Khan, Hulegu, Tamerlane 
  • Nicolle, David (1983), Armies of the Ottoman Turks 1300-1774 
  • Nolan, Cathal J. (2006), The Age of Wars of Religion, 1000–1650: an Encyclopedia of Global Warfare and Civilization, Vol 1, A-K, 1, Westport & London: Greenwood Press, ISBN 978-0-313-33733-8 
  • Norris, John (2003), Early Gunpowder Artillery: 1300–1600, Marlborough: The Crowood Press .
  • Padmanabhan, Thanu (2019), The Dawn of Science: Glimpses from History for the Curious Mind 
  • Partington, J. R. (1960), A History of Greek Fire and Gunpowder, Cambridge, UK: W. Heffer & Sons .
  • Partington, J. R. (1999), A History of Greek Fire and Gunpowder, Baltimore: Johns Hopkins University Press, ISBN 978-0-8018-5954-0 
  • Patrick, John Merton (1961), Artillery and warfare during the thirteenth and fourteenth centuries, Utah State University Press .
  • Pauly, Roger (2004), Firearms: The Life Story of a Technology, Greenwood Publishing Group .
  • Perrin, Noel (1979), Giving up the Gun, Japan's reversion to the Sword, 1543–1879Неопходна слободна регистрација, Boston: David R. Godine, ISBN 978-0-87923-773-8 
  • Petzal, David E. (2014), The Total Gun Manual (Canadian edition), WeldonOwen .
  • Phillips, Henry Prataps (2016), The History and Chronology of Gunpowder and Gunpowder Weapons (c.1000 to 1850), Notion Press 
  • Pregadio, Fabrizio (2011), The Seal of the Unity of the Three 
  • Purton, Peter (2009), A History of the Early Medieval Siege c. 450–1200, The Boydell Press 
  • Purton, Peter (2010), A History of the Late Medieval Siege, 1200–1500, Boydell Press, ISBN 978-1-84383-449-6 
  • Robins, Benjamin (1742), New Principles of Gunnery 
  • Romane, Julian (2020), The First & Second Italian Wars 1494-1504 
  • Rose, Susan (2002), Medieval Naval Warfare 1000-1500, Routledge 
  • Roy, Kaushik (2015), Warfare in Pre-British India, Routledge 
  • Schmidtchen, Volker (1977a), "Riesengeschütze des 15. Jahrhunderts. Technische Höchstleistungen ihrer Zeit", Technikgeschichte 44 (2): 153–173 (153–157)
  • Schmidtchen, Volker (1977b), "Riesengeschütze des 15. Jahrhunderts. Technische Höchstleistungen ihrer Zeit", Technikgeschichte 44 (3): 213–237 (226–228)
  • Tran, Nhung Tuyet (2006), Viêt Nam Borderless Histories, University of Wisconsin Press .
  • Turnbull, Stephen (2003), Fighting Ships Far East (2: Japan and Korea AD 612–1639, Osprey Publishing, ISBN 978-1-84176-478-8 
  • Urbanski, Tadeusz (1967), Chemistry and Technology of Explosives, III, New York: Pergamon Press .
  • Villalon, L. J. Andrew (2008), The Hundred Years War (part II): Different Vistas, Brill Academic Pub, ISBN 978-90-04-16821-3 
  • Wagner, John A. (2006), The Encyclopedia of the Hundred Years War, Westport & London: Greenwood Press, ISBN 978-0-313-32736-0 
  • Watson, Peter (2006), Ideas: A History of Thought and Invention, from Fire to Freud, Harper Perennial (2006), ISBN 978-0-06-093564-1 
  • Wilkinson, Philip (9. 9. 1997), Castles, Dorling Kindersley, ISBN 978-0-7894-2047-3 
  • Wilkinson-Latham, Robert (1975), Napoleon's Artillery, France: Osprey Publishing, ISBN 978-0-85045-247-1 
  • Willbanks, James H. (2004), Machine guns: an illustrated history of their impact, ABC-CLIO, Inc. 
  • Williams, Anthony G. (2000), Rapid Fire, Shrewsbury: Airlife Publishing Ltd., ISBN 978-1-84037-435-3 
  • Kouichiro, Hamada (2012), 日本人はこうして戦争をしてきた 
  • Tatsusaburo, Hayashiya (2005), 日本の歴史12 - 天下一統 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бомба&oldid=24444263”