Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
| Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji | |
|---|---|
| Datum osnivanja | septembar 1994.godine |
| Sedište | Beograd, Kneza Miloša 4 |
| Predsednik | Sonja Biserko |
Helsinški odbor za ljudska prava je nevladina organizacija u Srbiji koja sagledava stanje ljudskih prava u ukupnom društveno-ekonomskom i političkom kontekstu zemlje. Osnovan je u septembru 1994.godine i deluje kao profesionalna organizacija u ulozi zaštite ljudskih prava i promocije ideje vladavine prava. [1]
Izveštaji Helsinškog odbora za ljudska prava vrše se na godišnjem nivou i analizom politika i trendova donose zaključke i preporuke koji se odnose na stepen ostvarivanja ljudskih prava u godini koja je prethodila. U cilju demokratizacije, „standardizacije“ javnog života i uspešnog uključivanja u evroatlantske integracije odbor realizuje značajne projekte koji promovišu evropeizaciju Srbije. [2]
Strateški programi odbora[uredi | uredi izvor]
- Dokumentacioni/istraživački centar - program sadrži istraživački materijal namenjen obljavljivanju godišnjih izveštaja i drugih izdanja u saradnji sa studentima, novinarima, istraživačima, naučnicima iz zemlje i inostranstva
- Suočavanje sa prošlošću/istinom – tranziciona pravda:program usmeren na podizanje svesti u javnosti o događajima tokom raspada Jugoslavije za čije uzroke i posledice i danas tražimo rešenje. U okviru ovog programa izdaje se časopis „Helsinška povelja“.
- Evropeizacija Srbije - program namenjen suzbijanju korupcije i postizanju zadovoljavajućeg standarda odgovornosti u javnom životu, posebno u oblasti parlamentarizma. Zagovara transparentnost u radu parlamenta, javni diskurs izabranih predstavnika i javnih ličnosti, rodnu ravnopravnost i zastupljenost predstavnika manjinskih grupa.
- Alternativno obrazovanje mladih - program nastoji da uključi mlade ljude u kritičko sagledavanje prošlosti i sadašnjosti i podstakne ih na građanski aktivizam i društveno angažovanje.
- Kultura ljudskih prava - program namenjen implementaciji evropskih konvencija i zaštiti osnovnih ljudskih prava, naročito marginalizovanih i osetljivih društvenih grupa.
- Rešavanje kriza/prevencija konflikata - program posvećen procesu integracije i prevazilaženju samoizolacije ljudi koji su preživeli ratne ili druge zločine kršenja ljudskih prava.
Aktivizam[uredi | uredi izvor]
2009. godine zajedno sa Komitetom pravnika za ljudska prava, Centrom za kulturnu dekontaminaciju, Građanskim inicijativama, Ženama u crnom, Beogradskim krugom, Fondom za humanitarna prava i Inicijativom mladih za ljudska prava podnosi Narodnoj skupštini Republike Srbije predlog teksta Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici. Tekst poziva državu Srbiju na preduzimanje neophodnih mera za zaštitu žrtava ratnih zločina. [3]
2010.godine Odbor je napustio Regionalnu komisiju za utvrđivanje i kazivanje činjenica o ratnim zločinima (REKOM) navodeći da nemaju sveobuhvatan pristup zbog čega ne može doći do zajedničkih aktivnosti.[4]
Helsinški odbor organizuje i Školu ljudskih prava za mlade i od 2010.je u njegovoj organizaciji preko 80 Škola ljudskih prava za mlade na lokalnom nivou koje se mogu pohvaliti učešćem više od 1800 srednjoškolaca. Škola ljuskih prava organizovana je i na regionalnom nivou u partnerstvu sa regionom Zapadnog Balkana. Od 2017.do 2019.godine u saradnji sa Inicijativom mladih za ljudska prava program „Škola ljudskih prava za mlade“ finansiran je od strane Delegacije Evropske Unije u Republici Srbiji. Projekat je sproveden u okviru programa Evropske unije “Civil Society Facility and Media Program 2016 – 2017”. Donacija EU iznosila je 193.957 evra.[5]
2019.godine Helsinški odbor predstavlja izveštaj „Srpska zajednica na Kosovu: Zamrznuti život u zamrznutom konfliktu“ . Fokus izveštaja je na socijalnom i ekonomskom položaju srpske zajednice na Kosovu, a izveštaj je podržan od strane Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu i Balkanskog fonda za demokratiju.[6]
Pažnju javnosti izazvao je apel Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji 2022.godine koji se odnosio na ukidanje veronauke u državnim školama ukazujući na politizaciju religije i ulogu Srpske pravoslavne crkve kao organizacije koja ne poštuje sekularni karakter države. [7]
Projekti[uredi | uredi izvor]
- Srbija i Kosovo: kultura bez granica
- Monitoring reforme zatvorskog sistema 2015
- Kampanja civilnog društva za efikasnu zaštitu osoba sa mentalnim poremećajima – II faza
- HOPE – Holistička inicijativa za prevenciju radikalizacije
- Reforma zatvorskog sistema i forenzička psihijatrija
- YU Historia: Multiperspektivna istorija druge Jugoslavije
- Koliko odgovorno Srbija ispunjava preuzete obaveze prema razvoju demokratije
- Srpski identitet u 21.veku – Razmišljaj svojom glavom
Izdavaštvo[uredi | uredi izvor]
- Dva razgovora sa Latinkom Perović: Činjenice i tumačenja, Beograd, 2010
- Savremenici fašizma 1, Beograd, 2010
- Savremenici fašizma 2, Beograd, 2010
- Masakr u Suvoj Reci – mart 1999, 2010
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Helsinški odbor za ljudska prava”.
- ^ „Helsinški odbor - Veb stranica”.
- ^ „Deklaracija o Srebrenici”. 11. 07. 2009.
- ^ „Helsinški odbor napustio REKOM”. 14. 05. 2010.
- ^ „Škola ljudskih prava za mlade”.
- ^ „Srpska zajednica na Kosovu: Zamrznuti život u zamrznutom konfliktu”. 11. 02. 2019.
- ^ „Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji apelovao na ukidanje veronauke u državnim školama”.