Сува Река

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сува Река
Suva Reka Mosque 2009.jpg
Џамија у Сувој Реци
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Округ Призренски
Општина Сува Река
Становништво
Становништво
 — 2011. Пад 10.422
Географске карактеристике
Координате 42°21′44″ СГШ; 20°50′00″ ИГД / 42.362222° СГШ; 20.833333° ИГД / 42.362222; 20.833333Координате: 42°21′44″ СГШ; 20°50′00″ ИГД / 42.362222° СГШ; 20.833333° ИГД / 42.362222; 20.833333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина 400 м
Сува Река на мапи Србије
Сува Река
Сува Река

Сува Река (алб. Suharekë, Theranda) је град и седиште истоимене општине у Србији, који се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Призренском управном округу. Према попису из 2011. године било је 10.422 становника.[a]

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Сува Река површине 1921 ha. Сам град је смештен на магистралном путу ПриштинаПризрен, на пола пута између Штимља и самог Призрена.

Историја[уреди]

Сува Река 1903. године

Први сачувани писани помен о Сувој Реци је из 1465. године. Млечанин Ђакомо Кантели ди Вињола је 1689. године уписао ово место на свој бакрорез-карту, која се данас чува у Националној библиотеци у Паризу. Осамдесетих година 19. века руски конзул у Призрену затекао је у Сувој Реци девет домова српских Рома.

У месту је постојала стара српска православна црква која је срушена, и српско гробље. На брегу испод села налазила се испосница, у којој су, по једном запису из 1880. године, чуване нечије свете мошти, док су око испоснице биле монашке ћелије. Турци су ову испосницу претворили у текију.

Године 1938. подигнута је нова српска православна црква са кубетом и звоником, Црква Светих Апостола Петра и Павла у Сувој Реци. Крај ње је данашње гробље.

У непосредној близини града се налазе:

Демографија[уреди]

Према попису из 1981. године град је био већински насељен Албанцима. Након рата 1999. године већина Срба је напустила Суву Реку.

Етнички састав према попису из 1961.[1]
Албанци
  
2.070 76,4 %
Срби
  
549 20,3 %
Црногорци
  
46 1,7 %
Укупно: 2.708
Етнички састав према попису из 1981.[2]
Албанци
  
5.940 89,3 %
Срби
  
570 8,6 %
Роми
  
55 0,8 %
Укупно: 6.653
Етнички састав према попису из 2011.[3]
Албанци
  
10.272 98,6 %
Ашкалије
  
112 1,1 %
Укупно: 10.422

Број становника на пописима:

Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.715
1953. 2.120
1961. 2.708
1971. 4.148
1981. 6.653
1991. 10.497

Напомене[уреди]

  1. Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]