Pređi na sadržaj

Homotopija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dve isprekidane putanje prikazane iznad su homotopne u odnosu na njihove krajnje tačke. Animacija predstavlja jednu moguću homotopiju.
Dve podebljane linije na slici su homotopne. Tanke linije predstavljaju izokonture jedne moguće homotopije.

U topologiji, dve neprekidne funkcije koje preslikavaju jedan topološki prostor u drugi se nazivaju homotopnim (grčki homos = isti i topos = mesto) ako jedna od njih može biti neprekidno deformisana u drugu- Takva deformacija se naziva homotopija.[1][2] Pojam homotopije je osnova za definisanje grupa homotopije i grupa kohomotopije, invarijanti u algebarskoj topologiji.[3][4]

Formalna definicija

[uredi | uredi izvor]
Homotopija šolje za čaj u krofnu (torus).

Formalno, dve neprekidne funkcije f i g koje slikaju topološki prostor X u topološki prostor Y su homotopne ukoliko postoji neprekidna funkcija H : X × [0,1] → Y tako da je za sve tačke x iz X, važi H(x,0)=f(x) i H(x,1)=g(x).[5]

Ako posmatramo drugi parametar H kao vreme, onda H opisuje neprekidnu transformaciju funkcije f u g: u trenutku 0 imamo funkciju f, a u trenutku 1 imamo funkciju g.[6]

Svojstva

[uredi | uredi izvor]

Homotopija je relacija ekvivalencije na skupu svih neprekidnih funkcija iz X u Y. Ova relacija je u skladu sa kompozicijom funkcija : ako su f1, g1 : XY homotopne, i f2, g2 : YZ, onda su i f2 o f1 i g2 o g1 : XZ takođe homotopne.

Primeri

[uredi | uredi izvor]
  • Ako je dato sa i , onda je mapa data sa homotopija između njih.
  • Uopštenije, ako je konveksan podskup Euklidovog prostora i su putanje sa istim krajnjim tačkama, onda postoji linearna homotopija[7] (ili pravolinijska homotopija) data sa
  • Neka je funkcija identiteta na jediničnom n-disku; tj. skup . Neka je konstantna funkcija koja šalje svaku tačku u početak. Onda je sledeća homotopija između njih:

Homotopska ekvivalencija

[uredi | uredi izvor]

Za data dva topološka prostora X i Y, homotopska ekvivalencija između X i Y je par neprekidnih mapa f : XY i g : YX, tako da je g ∘ f homotopna mapi identiteta idX i f ∘ g je homotopna prema idY. Ako takav par postoji, onda se za X i Y kaže da su homotopski ekvivalentni, ili istog tipa homotopije. Intuitivno, dva prostora X i Y su homotopski ekvivalentni ako se mogu transformisati jedan u drugi operacijama savijanja, skupljanja i širenja. Prostori koji su homotopijski ekvivalentni tački nazivaju se kontraktivnim.

Homotopska ekvivalencija naspram homeomorfizma

[uredi | uredi izvor]

Homeomorfizam je poseban slučaj homotopske ekvivalencije, u kojem je g ∘ f jednako mapi identiteta idX (ne samo homotopno njoj), a f ∘ g je jednako idY.[8]:0:53:00 Dakle, ako su X i Y homeomorfni onda su homotopski ekvivalentni, ali suprotno nije tačno. Neki primeri:

  • Čvrsti disk je homotopski ekvivalentan jednoj tački, pošto se disk može deformisati duž radijalnih linija neprekidno do jedne tačke. Međutim, one nisu homeomorfne, pošto između njih ne postoji bijekcija (pošto je jedno beskonačan skup, dok je drugo konačan).
  • Mebijusova traka i neupletena (zatvorena) traka su homotopski ekvivalentni, pošto se obe trake mogu kontinualno deformisati u krug. Međutim one nisu homeomorfne.

Primeri

[uredi | uredi izvor]
  • Prvi primer homotopijske ekvivalencije je sa tačkom, označenom . Deo koji treba proveriti je postojanje homotopije između and , projekcije na ishodište. Ovo se može opisati kao .
  • Postoji homotopska ekvivalencija između (1-sfera) i .
    • Uopštenije, .
  • Bilo koji snop vlakana sa vlaknima homotopno ekvivalentnim tački ima homotopni ekvivalentan ukupni i bazni prostor. Ovo generalizuje prethodna dva primera pošto je snop vlakana sa vlaknima .
  • Svaki vektorski snop je snop vlakana sa homotopijom vlakana ekvivalentnom tački.
  • za bilo koje , pisanjem kao ukupan prostor snopa vlakana , a zatim primenjujući gornje homotopske ekvivalentnosti.
  • Ako je podkompleks CW kompleksa je kontraktibilan, onda je količnik prostora homotopski ekvivalent .[9]
  • Deformaciona retrakcija je homotopska ekvivalencija.

Nulta homotopija

[uredi | uredi izvor]

Za funkciju f se kaže da je nulto-homotopna ako je homotopna konstantnoj funkciji. (Homotopija od f do konstantne funkcije se tada ponekad naziva nultom homotopijom.) Na primer, mapa f iz jediničnog kruga S1 u bilo koji prostor X je nulto-homotopna upravo kada se može kontinuirano proširivati na mapu iz jediničnog diska D2 u X koji se slaže sa f na granici.

Iz ovih definicija sledi da je prostor X kontraktibilan ako i samo ako je mapa identiteta iz X u sebe – koja je uvek homotopska ekvivalencija – nulto-homotopna.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Homotopy Definition & Meaning”. Pristupljeno 22. 4. 2022. 
  2. ^ „Homotopy Type Theory Discussed - Computerphile”. Pristupljeno 22. 4. 2022. 
  3. ^ Armstrong, M.A. (1979). Basic Topology. Springer. ISBN 0-387-90839-0. 
  4. ^ „Homotopy | mathematics”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-08-17. 
  5. ^ Spanier, Edwin (1994). Algebraic Topology. Springer. ISBN 0-387-94426-5. 
  6. ^ „algebraic topology - Path homotopy and separately continuous functions”. Mathematics Stack Exchange. 
  7. ^ Hatcher, Allen (2002). Algebraic topology. Cambridge: Cambridge University Press. str. 185. ISBN 9780521795401. OCLC 45420394. 
  8. ^ Archived at Ghostarchive and the Wayback Machine: Albin, Pierre (2019). „History of algebraic topology”. 
  9. ^ Hatcher, Allen (2002). Algebraic topology. Cambridge: Cambridge University Press. str. 11. ISBN 9780521795401. OCLC 45420394. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]