Čedomir Krstić
| Čedomir Krstić | |
|---|---|
.jpg) | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1923. |
| Mesto rođenja | Pirot, Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 1988 |
| Mesto smrti | Beograd, SFR Jugoslavija |
| Umetnički rad | |
| Polje | slikarstvo |
Čedomir Krstić (Pirot, 1923 — Beograd, 1988) bio je srpski umetnik i redovni profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.
On je slikar visokog zanatskog umeća i profesionalne odgovornosti, koji se javno prvi put predstavio na jugoslovenskoj i srpskoj likovnoj sceni 1954. godine na samostalnoj izložbi u Pirotu.[1]
Krstić koji je umetničko i drugo stvaralaštvo smatrao kao stvaranje budućnosti, ili „kao jednu ogromnu građevinu čija gradnja večno traje i u kojoj svaka nova generacija ugrađuje svoj deo,” svakako je svojim likovnim i pedagoškim radom, u okvirima svoje generacije, realizovao ovo sopstveno razmišljanje ugrađujući deo sebe u tu „građevinu”. Njemu u čast, za sve ono što je za sobom ostavio u likovnom stvaralaštvu Srbije,rodni grad se odužio dajući Galerija savremenih umetnosti u Pirotu, njegovo ime — Galerija „Čedomir Krstić”.[2]
Život i karijera[uredi | uredi izvor]
U Pirotu je završio osnovno i započeo srednje školovanje, koje je prekinuo zbog teške situacije u porodici. Naime detinjstvo koje je provodio u Pirotu, u porodici od osam članova, koja je živela isključivo od očeve skromne zarade, nije moglo biti nimalo ružičasto, kako kaže sam Krstić.[3] Stanje je još više pogoršala prerana smrt oca koja je ostatak porodice dovela u težak materijalni položaj u kome su on i još nejaka, četiri brata i dve sestre, morali sami da obezbeđuju sredstva za život. U takvoj situaciji umetnost je bilo svetla strana njegovog života koja ga je opredelila za slikarstvo. Prve početke likovnog stvaralaštva Krstić ovako opisuje:
U Pirotu u to vreme nije bilo moguće videti bilo kakvu umetničku sliku, niti reprodukciju, tako da je moje saznanje o umetnosti bilo na nuli. Crtao sam po ugledu na fotografije i trudio se da bude glatko, da se potez kredice ne primećuje, a to se veoma dopadalo građanima, pa su mi često naručivali portrete svojih pokojnika ili drugih.[3]
Slikarstvo je studirao na Likovnoj akademiji u Beogradu od 1947. do 1952. godine. Posle diplomiranja jedno vreme proveo je u majstorskoj radionici Đorđa Andrejevića Kuna. Godine 1953. Krstić se preselio u Niš, gde se prihvatio pedagoškog posla u Srednjoj školi za primenjenu umetnost. Na odlazak u Niš prema njegovim rečima opredelio se zbog:
Totalnog neslaganja sa koncepcijom Kunove umetnosti koju mi je prosto silom nametao, zbog čega sam demonstrativno, posle godinu dana napustio njegovu radionicu, kao i potreba za materijalnom egzistencijom. Pošto mi nije odgovaralo da se zaposlim u nekoj osnovnoj školi ili gimnaziji u Beogradu, izabrao sam Školu za primenjenu umetnost u Nišu gde su se tada tražili nastavnici.[3]
Odlučan da ostane dosledan putu kojim je krenuo pod budnim okom svog profesora Gvozdenovića, Krstić je predajući slikarstvo u Nišu, u ovom gradu i njegovoj okolini nalazio svoje omiljene motive: čoveka, (večitu slikarsku zagonetku) i pejzaž Ponišavlja iz koga je ponikao. A kako likovni život u Nišu nije ni postojao. sa još nekoliko slika on je postao jedan od pioniri u pokretanju i stvaranju likovne kulture u ovom malom gradu bez ikakve tradicije u umetnosti. Iz niša je počeo da šalje slike na ULUS-ove izložbe u Beograd i one su od strane kritike bile zapažene.[3]
Posle deset godina rada u Nišu, nakon što je po prvi put u SFR Jugoslaviji raspisan, konkurs za asistenta za predmet crtanje i slikanje na Likovnoj akademiji u Beogradu, ohrabren prvim uspehom na izložbama, javio se na taj konkurs, i bio izabran 1961.godine prvo za asistenta a potom 1983. godine za redovnog profesora.[3]
A u Beogradu:
Obasut pohvalama, nagradama pozivima da samostalno izlaže širom Jugoslavije i uvek u „državnoj reprezentaciji” za nastupe u inostranstvu, Krstić je do kraja bio profesor na Akademiji, docnije Fakultetu likovnih umetnosti, da bi se pred kraj života suočio sa gorčinom koju donosi svest da ga je „vreme pregazilo”.[4]
Preminuo je u Beogradu 1988. godine u 65 godini života, ostavljajući za sobom, svoja likovna dela: enterijere, pejzaže, portrete,
na kojima je ovaj rasni umetnik pokazao da, i u vreme jednoumlja apstrakcije i enformela, mogu da se ispričaju i izatkaju likovne čarolije u „staromodnoj” figuraciji jednog Bonara.[4]
Likovne kolonije[uredi | uredi izvor]
Čedomir Krstić je učestvovao je u radu sledećih likovnih kolonija u SFR Jugoslaviji i R. Srbiji:
- Likovna kolonija Ečka,
- Likovna kolonija Sićevo,
- Likovna kolonija Zrenjanin,
- Međunarodna umjetnička kolonija Počitelj,
- Likovna kolonija Bačka Topola i
- Likovna kolonija „Sopoćansko viđenje” Sopoćani.
Likovno stvaralaštvo[uredi | uredi izvor]
Na Krstićevo likovno stvaralaštvo neizbrisiv trag „ostavilo je detinjstvo u građanskoj porodici iz Pirota u tihim salonima, prekrivenim raskošnim pirotskim ćilimima koji su davali onaj snažni koloristički akcenat zasenčenim eneterijerima, i pitomi pejzaži njegovog rodnog kraja.”[4] U veoma minucioznoj analizi prema mišljenju istoričarke umetnosti Natalija Cerović
„njegove radove krase izuzetne vrednosti suptilnog tkanja slikarske materije...što se posebno vidi u pejzažima u kojima Krstić ostvaruje domete za uzor.”[4]
Motiv koji ga je najviše privlačio, svakako je ljudska figura, „ali ne izolovano, već u prostoru u kome ona živi”, ili sve drugo što je u njenoj neposrednoj blizini. Ali, čovek, „valjda zato što je živ, što je u svakom trenutku izražajan i prosto neponovljiv,” najviše ga je inspirisao.[5]
Slušajući svoj unutrašnji glas i pokoravajući se njemu, uz strogu doslednosti u stavu, Čedomir Krstić je tokom svog likovnog opusa došao do likovnog izraza (stava) koji je odgovarao njegovom sklopu ličnosti i afinitetu i koji je zadržao do svoje smrti.[6]
Izložbe[uredi | uredi izvor]
Čedomir Krstić se javno prvi put predstavio 1954. godine na samostalnoj izložbi u Pirotu. Samostalno je još izlagao: u Nišu 1955. i 1981. godine, Novom Sadu 1960. i 1987. godine, Beogradu 1964. i 1976. godine i u Zapadnom Berlinu 1983. godine.
Petnaest puta je izlagao na Oktobarskom salonu u Beogradu i više puta na prolećnim i jesenjim izložbama Udruženja likovnih umetnika Srbije.
Krstićeve slike su bile zastupljene na izložbama „Narodnooslobodilačka borba u delima likovnih umetnika Jugoslavije“ i na Jugoslovenskom trijenalu likovnih umetnosti.
Bio je i predstavnik Jugoslavije na Međunarodnom trijenalu realističke umetnosti u Sofiji 1982. godine.
Učestvovao je više puta na kolektivnim izložbama beogradskih, srpskih i jugoslovenskih umetnika u zemlji i svetu.
Priznanja[uredi | uredi izvor]
Za svoj rad, slikar Čedomir Krstić je dobio više priznanja. Među ostalima:
- Oktobarsku nagradu Grada Niša za slikarstvo
- Nagradu Udruženja likovnih umetnika Srbije, za slikarstvo,
- Specijalnu nagradu Međunarodnog trijenala realističke umetnosti, održanog 1982. godine u Sofiji.
- Njemu u čast Galerija umetnosti „Čedomir Krstić” u Pirotu nosi njegovo ime.
Dela mu se čuvaju u Narodnom muzeju i Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Galeriji savremene umetnosti u Nišu, Muzeju grada Beograda, Muzeju u Pirotu i u mnogim javnim i privatnim zbirkama u Srbiji i inostranstvu.
U fabrici „1. maj“ u Pirotu izveo je jedan mozaik nešto većih dimenzija.[5]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Čedomir Krstić (1923—1988)”. www.riznicasrpska.net. Arhivirano iz originala 15. 05. 2018. g. Pristupljeno 2021-02-03.
- ^ Miloš Jevtić Razgovor sa slikarom Čedomirom Krstićem (Priredila Vesna Golubović), Razgovor emitovan 21. juna 1987. na Drugom programu Radio Beograda, Pirotski zbornik, 2011, br. 35-36 75: 929 (047.53)
- ^ a b v g d Miloš Jevtić Razgovor sa slikarom Čedomirom Krstićem (Priredila Vesna Golubović), Razgovor emitovan 21. juna 1987. na Drugom programu Radio Beograda, Pirotski zbornik, 2011, br. 35-36 75: 929 (047.53) str. 78
- ^ a b v g Kondev, Vera (13. 11. 2009). „Slikar za sva vremena”. Politika onlajn.
- ^ a b Miloš Jevtić Razgovor sa slikarom Čedomirom Krstićem (Priredila Vesna Golubović), Razgovor emitovan 21. juna 1987. na Drugom programu Radio Beograda, Pirotski zbornik, 2011, br. 35-36 75: 929 (047.53) str. 82
- ^ Miloš Jevtić Razgovor sa slikarom Čedomirom Krstićem (Priredila Vesna Golubović), Razgovor emitovan 21. juna 1987. na Drugom programu Radio Beograda, Pirotski zbornik, 2011, br. 35-36 75: 929 (047.53) str. 81
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Čedomir Krstić (1923—1988) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. maj 2018) — www.riznicasrpska.net
- Čedomir Krstić - „Skrivena snaga” — Izložba slika u galeriji RTS Beograd
- Retrospektiva Čedomira Krstića - www.politika.rs
