Čun

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Čun
Tradicionalni čun na obali Skadarskog jezera
Nematerijalno kulturno nasleđe
Region Crna Gora
PredlagačUprava za zaštitu kulturnih dobara

Čun je najmanje plovilo, odnosno čamac. Karakteristično je za ovo plovilo da ima plitko, ravno dno i oštre ili odrezane strane. Obično je od drveta, dužine do 3 m. Pokreće se veslima. Ponekad se čunom naziva i plitak čamac izdubljen od jednoga komada debla. Upotrebljava se na reci ili jezeru.[1]

Čun je čamac karakterističan za Skadarsko jezero, gde se vekovima tradicionalno upotrebljava za ribolov. Veština izrade čunova uvrštena je u nacionalni registar Nematerijalnog kulturnog nasleđa Crne Gore.[2]

Izgled i izrada[uredi | uredi izvor]

Čun se obično izrađuje od drveta i dužine je do 3 m. Ima plitko, ravno, malo savijeno dno i oštre ili odrezane bokove koji imaju skok (iskošeni su prema spolja), što je posebno izraženo na pramcu. Forma čamca je u obliku latiničnog slova „U” koja na krmenom delu prelazi u malu ploču (zrcalo), a na pramačnom delu u statvu, dosta koso postavljenu napred u odnosu na ravno dno. Ima tri klupe - krmenu, srednju na pramačnoj pregradi i pramačnu.

Ovaj čamac nema konstrukciju (rebra i uzdužne veze), već je oplata veće debljine, a ukrućena je poprečnom pregradom koja se nalazi u sredini čamca i deli ga na dva dela. Oplata dna je postavljena dna je postavljena po sistemu glatke gradnje, a bokovi po sistemu preklopne gradnje (daske se preklapaju). Za izradu čuna potrebna je veština, ali i odabir pravog drveta.

Čun se pokreće veslima, a u novije vreme ponekad i jedrima[1] ili vanbrodskim motorom koji se veša na krmenu ploču (krmeno zrcalo). Ima dobra maritimna svojstva.[3]

Izrada čunova na Skadarskom jezeru[uredi | uredi izvor]

Čun u Rijeci Crnojevića
Čunove je tokom leta najbolje čuvati u vodi.

U selima oko Skadarskog jezera čun se pravi od drveta različitih vrsta borova, najčešće od belog bora,[4] koga ima širom Crne Gore i munike,[5] koja raste na planinama Štitovu, Bratkovu i Maganiku. Smola je kod munike ravnomerno raspoređena, što olakšava izradu. Građu je najbolje brati u zimskom periodu, kad priroda miruje. Ako se drvo bere tokom leta lakše ga napadaju paraziti i brže truli.

Izrada čunova nije ni lak ni jednostavan posao. Čamac se radi „na osećaj” i neophodno je veliko iskustvo. Prema rečima iskusnih majstora, ako se jedna daska pogrešno ugradi čun neće valjati. Da bi čun na vodi bio stabilan, on mora biti simetričan, a daske iste krutosti i težine. Voda je u stvari vaga koja ga niveliše. [5] Daske za izradu dna su najčešće debljine 4 cm, a međusobno se spajaju ekserima. Gotovo dno prvo se obrađuje, a zatim se savija (oko 10-15 cm). Da se tokom savijanja drvo ne bi oštetilo prethodno se maže blatom.

Danas se čamci prave mašinski ali i ručno, na tradicionalan način, onako kako su se izrađivali u prošlosti. Ipak, glavna alatka za izradu ovih plovila i dalje je tesla (uprkos napretku tehnologije dosad nije napravljena električna). Kada je čamac gotov, praznine između dasaka popunjavaju se kučinom, kako voda ne bi prodirala u njega, a zatim se zaštićuje farbom. Zazradu jednog čuna u proseku je potrebno oko 15 dana.[5] Vešti majstori se hvale da mogu, uz dobar materijal, manji čun napraviti za jedan dan.[4]

Trajnost i održavanje[uredi | uredi izvor]

Vek trajanja čuna je u proseku deset godina. Tokom zime treba ga čuvati u zavetrini, kako ga jaki vetrovi ne bi oštetili, dok je leti najbolje da sve vreme bude u vodi.[5]

Tradicionalni čun sa Skadarskog jezera[uredi | uredi izvor]

Različiti tipovi čamaca na Skadarskom jezeru. Zbog uskog krmenog dela čunovi su brži i pokretljiviji od ostalih

Čunovi su i danas, kao nekada, glavno prevozno sredstvo na Skadarskom jezeru. Prema istorijskim podacima čun se na Skadarskom jezeru koristio još u doba Starih Rimljana. Etnolozi tvrde da su ovi čamci vekovnim iskustvom prilagođeni ćudljivim prilikama na jezeru koje je oduvek za ljude ovog kraja značilo život. Zahvaljujući specifičnoj izradi i konstrukciji stari drveni čun najbolje odoleva prilikama na jezeru, kada duvaju jaki vetrovi, pa je zato i danas na ceni. Osim na jezeru, dešava se se da se drveni čun traži i za vožnju na moru.[5] Koristi se najčešće za ribolov, ali i za transport, naročito tokom jeseni, kada voda poplavi okolna sela. Čunove voze i muškarci i žene. Poslednjih godina deo je turističke ponude Nacionalnog parka Skadarsko jezero.[6]

Na Skadarskom jezeru koriste se i druge vrste čamaca, ali je čun najpogodniji. Danas se najčešće koristi motorni pogon, a motori koji se koriste bolje leže čunu nego drugim čamcima upravo zbog uske krmene ploče. Metalni čamci, na primer, imaju širok krmeni deo koji vuče vodu i zaustavlja je, tako da drveni čun mnogo brže ide. Skadarsko jezero je specifično. Ima reke, rukavce i potoke različitih dubina, pa su čunovi veoma pogodno prevozno sredstvo da se zađe na skrovita mesta i prođe kroz plitke vode.[5] Vesla su obavezan deo opreme, naročito kada se bacaju ribarske mreže.[4]

Nematerijalno kulturno nasleđe[uredi | uredi izvor]

Tradicionalni drveni čunovi i danas se prave u selima oko Skadarskog jezera, čime se čuva ovaj tradicionalni zanat. Veština se prenosi „s kolena na koleno”, u nekim porodicama i više od 150 godina. Ima porodica koje se ovim zanatom bave kroz pet generacija tako da danas ima i mladih ljudi koji uspešno nastavljaju ovu tradiciju. Uz praktičnu upotrebu za transport i ribolov, čun čuva i crnogorsku tradiciju.[5] Zato je veštinu izrade čunova Uprava za zaštitu kulturnih dobara Crne Gore uvrstila u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa.[2]

Turistički čamci i brodovi u Virpazaru

Od 2021. godine Uprava pomorske sigurnosti Crne Gore omogućila je registraciju starih drvenih čunova, kako bi ova tradicionalna plovila bila uvedena u zvaničan popis.[7]

Turistički potencijal[uredi | uredi izvor]

Tradicionalni drveni čunovi postali su deo turističke ponude Nacionalnog parka Skadarsko jezero. Koriste se za krstarenje jezerom, što je jedinstven doživljaj. Sastavni deo ove avanture je obilazak skrivenih plaža i kupanje u jezeru. Na ovaj način turistima se na tradicionalan način dočarava Skadarsko jezero.[8] Turisti vole da se voze tradicionalnim čunovima i to predstavlja poseban užitak.[5]

Čun se takođe koristi i za ribolov. Sportski ribolov je prava atrakcija na ovom najvećem jezeru Balkana, a za ljubitelje posmatranja ptica (birdwatching) osim platformi dostupno je i posmatranje iz čuna. Najbolji period za ovu aktivnost je zima ili jesen, jer tada Skadarsko jezero preleću velika jata mnogih vrsta migratornih ptica.[6]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „čun”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 7. 10. 2021. 
  2. ^ a b „Kulturna dobra još u škrinji”. Caffe Montenegro. 27. 1. 2021. Pristupljeno 7. 10. 2021. 
  3. ^ Mikovilović 1991, str. 60-61
  4. ^ a b v Šćepanović, Lela (14. 7. 2015). „Skadarsko jezero: Dah prošlosti u čunovima”. Radio Slobodna Evropa. Pristupljeno 8. 10. 2021. 
  5. ^ a b v g d đ e ž Dabić, Biljana (13. 6. 2021). „Drveni čun čuva crnogorsku tradiciju, a Marko Brnović stari zanat od zaborava”. PortalBar. Pristupljeno 8. 10. 2021. 
  6. ^ a b „Nacionalni park Skadarsko jezero”. Zvanični veb-sajt. Arhivirano iz originala 08. 10. 2021. g. Pristupljeno 8. 10. 2021. 
  7. ^ Perić, Igor (5. 7. 2021). „Početkom avgusta ističe rok za registraciju starih čunova”. Pobjeda. Pristupljeno 8. 10. 2021. 
  8. ^ „Golden Frog Boat razvija sportsko-rekreativni turizam na Skadarskom jezeru - Drvenim čamcima i kajacima istražite najljepše plaže, skrivena ostrva i ribarska sela ovog nacionalnog parka”. eKapija. 10. 5. 2021. Pristupljeno 8. 10. 2021. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Čun na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чун&oldid=27050762”