Šehzade Mahmud (sin Mehmeda III)
| Šehzade Mahmud | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1586 |
| Datum smrti | 7. jun 1603. (16/17 god.) |
| Mesto smrti | Istanbul, |
| Porodica | |
| Roditelji | Mehmed III Sultanija Halime |
Šehzade Mahmud (tur. Şehzade Mahmud; 1586 — 7. jun 1603) je bio Princ Osmanskog carstva, sin sultana Mehmeda III. On je bio unuk sultana Murata III i sultanije Safije, i polubrat dvojice budućih sultana Ahmeda I i Mustafe I.
Detinjstvo i mladost
[uredi | uredi izvor]Šehzade Mahmud je rođen u Manisi, kada je njegov otac još uvek bio osmanski princ, i namesnik Manise. Mahmud je zajedno sa svojom braćom bio obrazovan od strane Mustafa-efendije, koga je Mehmed lično izabrao 1592. godine.[1] Kada je sultan Murat preminuo 1595. godine, šehzade Mehmed je stupio na presto kao sultan Mehmed III, i Mahmud je došao u Istanbul zajedno sa braćom i ocem. Njegov otac je naredio pogubljenje devetnaestoro njegove braće i polubraće.
U Istanbulu
[uredi | uredi izvor]U Istanbulu, Mahmud je bio veoma popularan od Janjičara. Mehmed je bio uznemiren zbog toga što je Mahmud hteo da napusti palatu i postane ratnički princ, pogotovo što je Mehmed postao toliko debeo da nije mogao da ide na kampanje. U nadi da će raspršiti brige svog oca preko pokrajinskih pobuna i Safavidskog napretka, Mahmud je zamolio oca da ga pošalje na bojno polje, i da mu da komandu nad vojskom.[2][3][4][5][6] Kada god bi govorio tako, Ahmed bi pokušao da ga neuspešno zaustavi jer bi to činilo Mehmeda tužnim. Osim toga, Mehmed se plašio da Mahmud ne digne pobunu.[7]
Mahmud je počeo da tuguje kada bi video da njegovog oca vodi Sultanija Safije, njegova baba, i da država ide u propast. Mahmudova majka Halime takođe nije bila voljena od strane Safije.[8] Prema turskoj tradiciji svi prinčevi trebalo je da budu guverneri pokrajinskih provincija (sandžakbegovi), kao deo njihove obuke. Međutim, Mahmud koji je bio suviše mlad i još neobrezan, nije bio poslat da upravnja nijednom provincijom zbog izlazne Dželali pobune i Dugog turskog rata, jedan neodlučan zemljišni rat između Habzburške monarhije i Osmanskog carstva, pre svega nad kneževinom Vlaškom, Transilvanijom i Moldavijom.[9]
Pogubljenje
[uredi | uredi izvor]Mahmudova majka je poslala skriveno pismo religioznom muftiji kako bi znala da li će njen sin postati sledeći sultan, i koliko će dugo sultan Mehmed vladati. Čovek je odgovorio na pismo, ali je poruka bila pretečena od strane haremskog age Abdurezaka. On je pismo dostavio sultaniji Safije i sultanu Mehmedu, umesto Mahmudovoj majci. U pismu je pisalo da će Mehmed preminuti za šest meseci od bolesti, a ne od svrgavanja, i njen sin će postati sledeći sultan. Safije je uticala na Mehmeda da je opasno da se Mahmud ostavi u životu, isto kao i njegova majka. Potom je sultan Mehmed III naredio da se Mahmudova majka pogubi, a Mahmud stavi u tamnicu. Sultan Mehmed je pitao Šejhulislama i velikog vezira Jemišči Hasan-pašu šta da uradi sa Princem Mahmudom. Šejuhlislam mu je rekao da Princa Mahmuda, s obzirom na to da su ga Janjičari voleli, treba pogubiti jer bi mogao da digne pobunu. U roku od nedelju dana nakon što je stavljen u tamnicu, Princ Mahmud je pozvan da se opravda pred sultanom. Princ je rekao da nije znao ništa u vezi toga što je njegova majka uradila, ali mu Mehmed nije poverovao. Odmah posle, Dželati su ušli u sobu i zadavili su Princa Mahmuda pred očima sultana Mehmeda.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Börekçi 2010, str. 95.
- ^ Micheal, Kappler & Gavriel 2009, str. 187.
- ^ International, str. 71.
- ^ Tezcan & Barbir 2007, str. 71.
- ^ Ricci 1985, str. 78.
- ^ Piterberg 2003, str. 12.
- ^ Peirce 1993, str. 97-8.
- ^ Peirce 1993, str. 231.
- ^ Börekçi, str. 75-6.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Uzuncarsili, Ismail Hakki (1960). III Mehmed’in oglu sehzade Mahmud’un ölümü [The Death of Prince Mahmut, Son of Mehmed III] (na jeziku: turskom). Belleten.