Мехмед III

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мехмед III
Sultan Mehmet III (reigned 1595-1603) Enthroned, Attended by Two Janissaries LACMA M.85.237.34.jpg
Мехмед III
Датум рођења (1566-05-26) 26. мај 1566.
Место рођења Маниса
Застава Османског царства Османско царство
Датум смрти 22. децембар 1603.(1603-12-22)(37 год.)
Место смрти Истанбул
Застава Османског царства Османско царство
Гроб Мехмедова џамија
Династија Osmanli-nisani.svg Османска династија
Отац Мурат III
Мајка Султанија Сафије
Супружник Султанија Хандан
Потомство Ахмед I, Мустафа I, Селим, Махмуд
13. Султан Османског царства
Период 15951603
Претходник Мурат III
Наследник Ахмед I
Tughra of Mehmed III.JPG

Мехмед III (26. мај 156622. децембар 1603), турски султан 1595—1603

Биографија[уреди]

Мехмедова владавина почела је 1595 године. Наследио је свога оца султана Муратa III. Мехмед је озлоглашен зато што је, ступивши на престо, одмах наредио да се погубе деветнаесторица његове браће. Његова мајка, султанија Сафије, имала је јако велики утицај на њега.

Живео је сарајским животом и није много учествовао у спољној политици, те је о томе бригу водила његова мајка Сафије. За време његове владавине није било значајнијих војних сукоба осим побуна у властитим редовима и борби против Хабзбурга по Мађарској. Као владар био је веома окрутан, а врхунац његове окрутности био је када је наредио погубљење свог најстаријег сина Махмуда.

Мехмед је преминуо 22. децембра 1603. године од последица тровања.

Детињство и младост[уреди]

Султан Мехмед је рођен за време владавине свог прадеде султана Сулејмана I, 1566. године. Он је био син тадашњег Принца Мурата (Мурат III касније), и унук Сулејмановог престолонаследника Селима II. Сулејман Величанствени је умро исте године када је Мехмед рођен, а на престо је ступио Мехмедов деда Селим II, Селим је умро када је Мехмед имао 8 година, и као резултат тога на престо беше дошао његов отац Мурат III. 1585 године, отац га је именовао за намесника Манисе, и овим Мехмед је постао претендент на престо, којег је и наследио 1595 године.

Владавина[уреди]

Мехмед III био је конзервативнији од свог претходника у својој владавини. Његова владавина означила је уметнички патронат, почевши да гради минијатуре својих претходника. Његова владавина, видно није имала веће застоје за опадање Османског царства, колико-толико Мехмеда није занимало ратовање, а углавном се трудио да има мирне односе. Умро је у Топкапи палати, у Истанбулу.

Снага борбе у Цариграду[уреди]

Султан Мехмед III постаје озлоглашен у Османској историји због тога што је побио деветнаесторицу своје браће, да обезбеди своју власт. Све њих задавили су Мехмедови глувонеми стражари.

Мехмед III је био беспослен владар, остављајући харем и владу својој мајци Султанији Сафији, која је за време његове владавине била Мајка Султанија. Његов први велики проблем је био ривалитет између два његова везира Сердар Ферхад-паше и Коџа Синан-паше, као и њихових присталица. Мехмедова мајка и њен зет Дамат Ибрахим-паша су подржавали Коџу Синан-пашу, спречивши Мехмеда да преузме контролу самог питања и ривалитета. Ово ривалство, изазвало је поремећаје код Јањичара. Дана 7. јула 1595 године, Мехмед је коначно сменио Сердар Ферхат-пашу са позиције Великог везира због његовог неуспеха у Влашкој, и заменио га са Синаном.

Аустро-Угарски рат[уреди]

Мехмед III прихвата предају Егера, 1596 год.

Главни догађај његове владавине био је аустро-турски рат у Мађарској (1593—1606). Османски порази у рату су изазвали султана Мехмеда да и сам преузме личну команду над војском, он је био један од првих султана који се прикључио бици, пратећи Сулејмана I. Османлије су освојиле Егер 1596 год. Након саслушања приступа Хабзбургa, Мехмед је хтео да отпусти војску и врати је у Истанбулу. Међутим, Османлије су коначно одлучиле да се суоче са непријатељима и победиле Хабзбуршке и Трансилванијске снаге у Бици код Кересзтеса (позната у турској и као Битка код Хаџова), током које је Султан морао да се повуче бежећи из поља у пола битке. По повратку у Истанбул, Мехмед је рекао својим везирима да ће поново правити кампању. Следеће године, млетачки бајло је у Истанбулу приметио да су лекари изјавили да Султан не може да иде у рат због његовог лошег здравственог стања, а разлог тога је највероватније што му се нешто налазило у јелу и пићу.

Као награда за своје услуге у рату, Џигалазад Јусуф Синан-паша је постављен за великог везира око 1596 год. Међутим са притиском суда и његове мајке, Мехмед је поново дао позицију Дамат Ибрахим-паши.

Џелали Побуна[уреди]

Други велики догађај његове владавине биле су Џелали побуне у Анадолији. Карајазиџи Абдулхалим, бивши османски званичник, је заузео град Урфа (Шанлијурфа данас) и прогласио себе за Султана 1600 године. Гласине о његовом захтеву прошириле су се и у Истанбулу, па све до Мехмедових ушију, чувши вест, Мехмед је наредио побуњеницима да растерају и удаве Абдулхалима. 1601 године, Абдулхамил је побегао близу Самсуна, након што је поражен снагама Сокулузаде Хасан-паше, гувернера Багдада. Међутим, његов брат, Кафе Хасан је убио Хасан-пашу, и поразио његове трупе под командом Хадим Хусрев-паше. Затим су марширали до Кутахје, заробивши град и спаливши га.

Односи са Енглеском[уреди]

Султан Мехмед III (1595- 1603)

1599 године, која је била четврта година Мехмедове владавине, енглеска краљица Елизабета I послала је конвој поклона Мехмеду и Османској престоници. Ови поклони су првобитно били намењени за Мехмедовог претходника, Мурата III, који је умро пре него што су стигли. Укључено у овим даровима био је велики драгуљ-студед, који је, како се говорило имао моћ исцељења и љубави. Такође, међу Енглеским поклонима био је и церемонијални тренер, у пратњи писма које је Краљица послала Мехмедовој мајци Сафији. Ови поклони били су за циљ да учврсте односе између две земље, ослањајући се на трговинском споразуму који је потписан у 1581, који је такође дао Енглеским трговцима приоритет у Османској држави. Османлије су негде потписали савез са Енглезима када им је била потребна помоћ у борби против Шпанаца, а сумња се да су до краја Царства остали у добрим односима.

Лични живот[уреди]

Мехмед је рођен у Маниси, као син султана Мурата III, кога је наследио 1595 године. Његова мајка је била Султанија Сафија, вероватно Албанкиња из Династије Дукађини.

Мехмед је оженио Султанију Хандан, која је била Гркиња, а са њом је имао наследника Ахмеда I. Он је такође оженио и Султанију Халиме, ћерку Акуџ-бега, са којом је добио сина Мустафу I.

Смрт Принца Махмута[уреди]

Најстарији Мехмедов син, Принц Махмуд, беше задављен око 1603 године, мало пред смрт Мехмеда, највиша особа која је имала утицаја у овоме била је Мехмедова мајка Султанија Сафија, пошто са Махмудовом мајком није била у добрим односима, а ако би Махмуд постао султан, онда би харем припао његовој мајци. Зато је завела сина Мехмеда да га удави односно погуби, лажући га да ће га Махмуд свргнути с трона. Мехмед беше поверовао у ово, те 1603 године нареди да му се син Махмуд погуби. Након Махмудове смрти, његова мајка прогнана је из двора.

Принц Јахја[уреди]

Мехмед, је између осталог, имао и сина Јахју који је био тек трећи Принц по рођењу. Када је Мехмед ступио на престо, он је следио братоубилачки закон те је дао погубити своју браћу, Јахјина мајка, иначе која је пореклом била из старе византијске династије Комнен, плашући се, пошто је тек био треће дете, да би и њему исто могли урадити послала га је прво у Грчку, а потом у данашњу Бугарску, где је требало да буде рукоположен за Свештеника. Међутим, његова два старија брата су у међувремену умрла, а на престо се попео Јахјин млађи брат Ахмед I, који је био четврти по реду Мехмедов син. Осећајући се превареним и изиграним, хтео је да нападне град, али је у међувремену често ишао у Европу тражећи помоћ, он је обећао Папи да ако се попне на Османски престо, будући владари постаће Католици, Османлије су због овог замрзели Принца, и нису му допуштали да уђе у Истанбул.

Смрт[уреди]

Мехмед је преминуо 22. децембра 1603 године, разлог његове смрти је тровање. Према неким изворима, док се враћао у својој палати, један старац је Мехмеду пресрео пут говорећи му како ће га смрт убрзо снаћи и да ће се грчити од болова, од тог тренутка Мехмед је остао парализован и ретко кад је јео и пио. После њега, на престо је ступио његов четрнаестогодишњи син Ахмед I.

Породица[уреди]

Супруге

Мушка деца

  • Принц Махмуд (1580 — 1602; Погубљен по Мехмедовом наређењу)
  • Принц Селим (1580 — 1604)
  • Принц Џихангир (1581 — 1596)
  • Принц Јахја (1585 — 1649)
  • Принц Мехмед (1587 — 1603)
  • Ахмед I (1590 — 1617)
  • Мустафа I (1591 — 1639)

Женска деца

  • Хатиџе Султанија
  • Ајше Султанија



Претходник:
Мурат III
турски султан
15951603
Наследник:
Ахмед I
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}