Мехмед III

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мехмед III
Sultan Mehmet III of the Ottoman Empire.jpg
Мехмед III
Пуно име Султан Мехмед Хан од Мурата Хана
Датум рођења (1566-05-26)26. мај 1566.
Место рођења Маниса
 Османско царство
Датум смрти 22. децембар 1603.(1603-12-22) (37 год.)
Место смрти Истанбул
 Османско царство
Династија Osmanli-nisani.svg Османска династија
Отац Мурат III
Мајка Султанија Сафије
Супружник Султанија Хандан
Потомство Ахмед I, Мустафа I, Селим, Махмуд
13. Султан Османског царства
Период 1595. — 1603.
Претходник Мурат III
Наследник Ахмед I
Tughra of Mehmed III.JPG

Мехмет III (26. мај 156622. децембар 1603), турски султан 1595.—1603.

Биографија[уреди]

Мехмед је син султана Мурата III и Сафије. Мехмедова владавина почела је 1595. године. Наследио је свога оца султана Мурата III. Мехмед је озлоглашен зато што је, ступивши на престо, одмах наредио да се погубе деветнаесторица његове браће. Његова мајка, султанија Сафије, имала је јако велики утицај на њега. Живео је сарајским животом и није много учествовао у спољној политици, те је о томе бригу водила његова мајка Сафије. За време његове владавине није било значајнијих војних сукоба осим побуна у властитим редовима и борби против Хабзбурга по Мађарској. Као владар био је веома окрутан, а врхунац његове окрутности био је када је наредио погубљење свог најстаријег сина Махмуда.

Мехмед III је преминуо 22. децембра 1603. године.

Детињство и младост[уреди]

Султан Мехмед је рођен за време владавине свог прадеде султана Сулејмана I, 1566. године. Он је био син тадашњег Принца Мурата (Мурат III касније), и унук Сулејмановог престолонаследника Селима II. Сулејман Величанствени је умро исте године када је Мехмед рођен, а на престо је ступио Мехмедов деда Селим II, Селим је умро када је Мехмед имао 8 година, и као резултат тога на престо беше дошао његов отац Мурат III. 1585 године, отац га је именовао за намесника Манисе, и овим Мехмед је постао претендент на престо, којег је и наследио 1595 године.

Владавина[уреди]

Султан Мехмед III постаје озлоглашен у Османској историји због тога што је побио деветнаесторицу своје браће, да обезбеди своју власт. Све њих задавили су Мехмедови глувонеми џелати.

Мехмед III био је конзервативнији од свога оца, султана Мурата III. Његова владавина означила је уметнички патронат, почевши да гради минијатуре својих претходника. Његова владавина, видно није имала веће застоје за опадање Османског царства.Мехмед није био заинтересован за ратовање, те сеуглавном трудио да има мирне односе са околним земљама.

Он није наследио осећај за одговорност од свог оца, па је управљање харемом и владом оставио својој мајки Султанији Сафији, која је за време његове владавине била Мајка Султанија. У време његове владавине његова мајка имала је сву моћ у држави, као и велики број везира, паша, ага и бегова под њеним утицајем. Чак и сам Мехмед је био под потпуним утицајем своје мајке. На њен наговор убио је принца Махмуда, сопственог сина. Султанија Сафије имала је огромно богатство и веома велики утицај. Њено богатсво биће јој одузето од стране њеног унука султана Ахмеда I и султаније Косем.

Његов први велики проблем је био ривалитет између два његова везира Сердар Ферхад-паше и Коџа Синан-паше, као и њихових присталица. Мехмедова мајка и њен зет Дамат Ибрахим-паша су подржавали Коџу Синан-пашу, спречивши Мехмеда да преузме контролу самог питања и ривалитета. Ово ривалство, изазвало је поремећаје код Јањичара. Дана 7. јула 1595. године, Мехмед је коначно сменио Сердар Ферхат-пашу са позиције Великог везира због његовог неуспеха у Влашкој, и заменио га са Синаном.

Рат са Аустријом[уреди]

Мехмед III прихвата предају Егера, 1596 год.

Главни догађај његове владавине био је аустро-турски рат у Мађарској (1593—1606). Османски порази у рату су изазвали султана Мехмеда да и сам преузме личну команду над војском, он је био један од првих султана који се прикључио бици, пратећи Сулејмана I. Османлије су освојиле Егер 1596. год. Након саслушања приступа Хабзбурга, Мехмед је хтео да отпусти војску и врати је у Истанбулу. Међутим, Османлије су коначно одлучиле да се суоче са непријатељима и победиле Хабзбуршке и Трансилванијске снаге у бици код Кересзтеса (позната у турској и као Битка код Хаџова), током које је Султан морао да се повуче бежећи из поља у пола битке. По повратку у Истанбул, Мехмед је рекао својим везирима да ће поново отићи у војни поход. Следеће године, млетачки бајло је у Истанбулу приметио да су лекари изјавили да Султан не може да иде у рат због његовог лошег здравственог стања, а разлог тога је највероватније што му се нешто налазило у јелу и пићу.

Као награда за своје услуге у рату, Џигалазад Јусуф Синан-паша је постављен за великог везира око 1596 год. Међутим са притиском суда и његове мајке, Мехмед је поново дао позицију Дамат Ибрахим-паши.

Џелали побуна[уреди]

Други велики догађај његове владавине биле су Џелали побуне у Анадолији. Карајазиџи Абдулхалим, бивши османски званичник, је заузео град Урфа (Шанлијурфа данас) и прогласио себе за Султана 1600 године. Гласине о његовом захтеву прошириле су се и у Истанбулу, па све до Мехмедових ушију, чувши вест, Мехмед је наредио побуњеницима да растерају и удаве Абдулхалима. 1601 године, Абдулхамил је побегао близу Самсуна, након што је поражен снагама Сокулузаде Хасан-паше, гувернера Багдада. Међутим, његов брат, Кафе Хасан је убио Хасан-пашу, и поразио његове трупе под командом Хадим Хусрев-паше. Затим су марширали до Кутахје, заробивши град и спаливши га.

Односи са Енглеском[уреди]

Године 1599., која је била четврта година Мехмедове владавине, енглеска краљица Елизабета I послала је конвој поклона Мехмеду и Османској престоници. Ови поклони су првобитно били намењени за Мехмедовог претходника, Мурата III, који је умро пре него што су стигли. Укључено у овим даровима био је велики драгуљ-студед, који је, како се говорило имао моћ исцељења и љубави. Такође, међу Енглеским поклонима био је и церемонијални тренер, у пратњи писма које је Краљица послала Мехмедовој мајци Сафији. Ови поклони били су за циљ да учврсте односе између две земље, ослањајући се на трговинском споразуму који је потписан у 1581, који је такође дао Енглеским трговцима приоритет у Османској држави. Османлије су негде потписали савез са Енглезима када им је била потребна помоћ у борби против Шпанаца, а сумња се да су до краја царства остали у добрим односима.

Лични живот[уреди]

Мехмед је рођен у Маниси, као син султана Мурата III, кога је наследио 1595. године. Његова мајка је била Султанија Сафија, вероватно Албанка из Дукађини.[1]

Мехмед је оженио Султанију Хандан, која је била Гркиња, а са њом је имао наследника Ахмеда I. Он је такође оженио и Султанију Халиме, ћерку Акуџ-бега, са којом је имао два сина Мустафу I и Махмуда, као и ћерку, султанију Дилрубу.

Иако је био најозлоглашенији владар у историји Османског царства, чињеница је да је Мехмед III био велики покровитељ уметности. Он је на свом двору окупљао разне уметнике из исламског света, као и из Европе.

Убиство принца Махмуда[уреди]

Најстарији Мехмедов син, Принц Махмуд, беше задављен око 1603 године, мало пред смрт Мехмеда, највиша особа која је имала утицаја у овоме била је Мехмедова мајка Султанија Сафија, пошто са султанијом Халиме, Махмудовом мајком, није била у добрим односима, а ако би Махмуд постао султан, онда би харем припао његовој мајци. Зато је наговорила сина Мехмеда да га погуби, лажући га да ће га Махмуд свргнути с трона. Султанија Сафије је све толико добро изрежирала да је било неминовно да султан поверује у то. Мехмед је у све то поверовао, па је 1603. године наредио погубљење свој најстаријег сина Махмуда. Након Махмудове смрти, наследно право на султанат припало је његовом другом сину, Ахмеду.

Смрт[уреди]

Мехмед је преминуо 22. децембра 1603. године,а разлог његове смрти је тровање. Према неким изворима, док се враћао у својој палати, један старац је Мехмеду пресрео пут говорећи му како ће га смрт убрзо снаћи и да ће се грчити од болова, од тог тренутка Мехмеда је обузео страх, те је избегавао да једе и пије, и на крају је умро. После њега, на престо је ступио његов четрнаестогодишњи син Ахмед I.

Породица[уреди]

Супруге

Мушка деца

  • Принц Махмут (1584/1587 — 7. јун 1602), погубљен по Мехмедовом наређењу.
  • Ахмед I (18. април 1590 — 22. новембар 1617), наследио престо после Мехмедове смрти.
  • Мустафа I (1591 — 20. јануар 1639), наследио престо после Ахмедове смрти.

Женска деца

  • Султанија Дилруба
  • Султанија Ајше
  • Султанија Хатиџе

Референце[уреди]

  1. Pierce (1993). стр. 94.

Литература[уреди]


Претходник:
Мурат III
турски султан
15951603.

Наследник:
Ахмед I