Atractosteus spatula

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Atractosteus spatula
Vremenski raspon: akvitan—danas[1]
Atractosteus spatula u akvarijumu
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Actinopterygii
Porodica: Lepisosteidae
Rod: Atractosteus
Vrsta:
A. spatula
Binomno ime
Atractosteus spatula
(Lapesed, 1803)
Sinonimi[2]
Species
  • Lepisosteus spatula Lacépède 1803
  • Esox cepedianus Shaw 1804
  • Litholepis adamantinus Rafinesque 1818
  • Atractosteus adamantinus (Rafinesque 1818)
  • Lepisosteus ferox Rafinesque 1820
  • Atractosteus ferox (Rafinesque 1820)
  • Lepidosteus chasei Wailes 1854
  • Lepisosteus berlandieri Girard 1858
  • Atractosteus lucius Duméril 1870

Atractosteus spatula je riba iz porodice gar i jedna od najvećih slatkovodnih riba u Severnoj Americi. Fosilni ostaci ove vrste datiraju iz perioda rane krede od pre 100 miliona godina. Često su nazivane „primitivnim ribama” ili „živim fosilima” jer sadrže neke morfološke karakteristike svojih najranijih predaka, kao što su spiralne zaklopke, koje su uobičajene za probavni sistem ajkula i sposobnost da udišu i vazduh. Po izgledu imaju sličnosti sa aligatorima, sa njihovim špicastim njuškama, dugim i oštrim zubima.[3] Telo ima oblik torpeda, obično je smeđe ili maslinaste boje, do svetlosive ili žute.

Za razliku od drugih vrsta iz svoje porodice, Atractosteus spatula ima dvostruki red velikih i oštrih zuba, kako bi lakše držali plen, koji love iz zasede. Hrane se manjim ribama, ali i pticama i sitnim sisarima koje nađu na površini vode. Populacije ove vrste više ne nastanjuju njihova istorijska područja zbog uništavanja staništa i ribolova.[4] Danas nastanjuju vode u južnim delovima Sjedinjenih Američih Država sve do Meksika. Mogu se prilagoditi slanim vodama, nastaniti u slatkovodnim jezerima, močvarama, ušću reka i u uvalama duž Meksičkog zaliva.[5]

Gotovo pola veka ova vrsta se smatrala štetnom za sportski ribolov i ciljano je eliminisana u Sjedinjenim Državama. Osamdesetih godina 20. veka donete su razumnije ekološke mere i na kraju je istaknuto da ova vrsta nije ništa manje bitna od drugih ekosistema. Vremenom ova vrsta postala je zaštićena, a nekoliko državnih i federalnih agencija Sjedinjenih Država pokrenulo je programe o informisanju o ovoj vrsti. Atractosteus spatula često se veštački uzgaja u bazenima, radi hrane u Meksiku i u istraživačke svrhe.[6]

Anatomija i taksonomija[uredi | uredi izvor]

Atractosteus spatula najveća je vrsta u porodici gar i među najvećim slatkovodnim ribama u Severnoj Americi. Zreli primerak obično je dužine 1,8 m, a bude težak 45 kilograma.[7] Postoje izveštaji da pojedini primerci ove vrste mogu narasti do 3 m i težiti čak 159 kg. Najveći uhvaćeni primerak bio je u mreži ribara iz Viksburga u mrtvaji reke Misisipi. Imao je 2,57 m a težio je 148 kg, a prema zvaničnim podacima utvrđeno je da je riba bila stara između 50 i 70 godina, dok u jednom izveštaju stoji da je starost najmanje 95 godina.[8][9] Ribolovac je ovaj primerak poklonio Muzeju prirodnih nauka u Misisipiju, gde je izložen. Atractosteus spatula obično su smeđe ili maslinasto blede boje, do svetilije sive ili žute. Leđna i analna peraja su im postavljena prema zadnjem delu tela.[10][10]

Atractosteus spatula ima škrge, ali za razliku od drugih vrsta sa malim izuzecima, imaju mehur koji dopunjuje škrge kiseonikom.[11] Bešika im takođe omogućava da udišu vazduh, zbog čega mogu da naseljavaju mesta u vodi, gde većina drugih vrsta ne bi preživela. Plivački mehur im omogućava da udišu kiseonik, što je primećeno u jezerima na jugu Sjedinjenih Država.[12] Telo ove vrste zaštićeno je membranama romboidnog oblika, često sa nazubljenim ivicama od žilavog unutrašnjeg sloja kosti i tvrdog spoljnog sloja, što je čini među manjim predatorima gotovo neprobojnom.[13][14][15]

Bernard Lapesed prvi je opisao ovu vrstu 1803. godine. Prvo ime joj je bilo Lepisosteus spatula, ali ga je E. O. Vili 1976. godine promenio u Atractosteus spatula. Fosili ove vrste nađeni su u Evropi iz perioda krede, kao i u Indiji, a u Severnoj Americi iz modernijeg doba.[10] Postoje dokazi da je ova vrsta postojala u periodu rane krede, pre više od 100 miliona godina.[16][17] Iako su visoko evoluirale, često ih nazivaju „primitivnim ribama” ili „živim fosilima” iz razloga što su zadržale nekoliko morfoloških karakteristika svojih predaka.[10][18][19][20][21]

Atractosteus spatula je pasivna, naizgled spora ali relativno agresivna riba. Love uglavnom noću i pre svega su mesojedi, a pored riba hrane se pticama i morskim sisarima koji plutaju po površini vode. Love iz zasede, jedu dosta vrsta riba, ali prvenstveno vrstu Dorosoma i beskičmenjake.[18] U njihovim stomacima je takođe otkriven ribolovački pribor, delovi motora i čamaca.[22][23]

Ishrana i razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Kao i većina njegovih predaka, ova vrsta je dugovenka i kasno sazreva seksualno. Većina ženki ne dostigne seksualnu zrelost pre prve decenije života, dok je mužjaci dostignu kada imaju pet godina, a postoje mnogi uslovi i faktori kako bi mrest bio uspešan. Priprema za mrest počinje u proleće, porastom nivoa vode i temperature, kada se stravaju uvale, što ovoj vrsti pruža stanište i mesta bogata manjim ribljim vrstama, kojima se hrani. Kada temperatura vode dostigne od 20 do 28 °C, svi kriterijumi su ispunjeni, a Atractosteus spatula se kreće u plićacima kako bi se mrestila.[24][25] Mrest počinje kada mužjaci krenu da se okupljaju oko ženki, počnu da se grče i uvijaju oko njih, a one kasnije oslobađaju jaja. Lepljiva jajašca se lepe za vegetaciju i njihov razvoj tada počinje. Potrebno je samo nekoliko dana da se ribe izlegu, postanu larve i još nekoliko dana da porastu.[25] Proizvodnja jaja je promenjiva i veruje se da zavisi od veličine ženke. Jaja ove vrste su crvena i otrovna za ljude ako se progutaju.[18][24]

Atractosteus spatula naseljava nekoliko velikih vodenih staništa, a većina ih se nalazi na jugu Sjedinjnih Država u akumuluacijama i jezerima, nizijskim rekama, ušću i uvalama. Povremeno se viđaju u Meksičkom zalivu. U Teksasu i Luizijani viđaju se krupni primerci ove vrste u zalivima i močvarama. Takođe nastanjuju donje delove reke Misisipi i obale zaliva južnog dela Sjedinjenih Država i Meksika, sve do juga u vodama Verakruza, obuhvatajući vode Teksasa, Oklahome, Luizijane, Kentakija, Alabame, Tenesija, Arkanzasa, Misurija, Ilinoisa, Floride i Džordžije.[26] Izveštaji ukazuju da je ova vrsta nekada bila brojnija u severnim delovima, ali danas je tamo retka i pojavljuje se samo jednom u nekoliko godina.[10] Prema zapisima, Atractosteus spatula je živela na krajnjem severu, u vodama Kanzasa, Nebraske, Ohaja, Ajove, zapadnog i centralnog Ilinoisa, gde ih danas više nema. Najsevernije uloveljene su u Meredosili u državi Ilinois, 1922. godine.[27] Tokom 2016. godine uloženi su napori da se ova vrsta ponovo nastavi u vodama Tenesija i Ilinoisa.[28]

Zabeleženo je i nekoliko velikih primeraka ove vrste van Sjedinjenih Država.[29] U novembru 2008. godine dva zvaničnika Turkmenistankse zaštite ribljeg sveta u Kaspijskom moru, severno od Esengulija, uhvatili su Atractosteus spatula koja je bila dužine od 1,6 do 2 m. Vrsta ove ribe nije zvanično utvrđena, ali se veruje da se radi o Atractosteus spatula. Dana 4. septembra 2009. godine u Hong Kongu ulovljen je primerak ove vrste dužine 0,8 m. Naredna dva dana 16 drugih primeraka ove vrste dužine 1,5 m pronađeno je u ribnjacima javnih parkova u Hong Kongu.[30] Stanovnici iz okoline ovih ribnjaka istakli su da su vrstu Atractosteus spatula puštali u javne ribnjake i jezera, ali nakon žalbe građanina ribe su uklonjene iz ribnjaka i jezera iz straha kako bi mogle da napadnu decu.

Zbog neuobičajeno velikih i oštrih zuba ove vrste, ljudi su bili uplašeni, a mediji su izveštavali kako je ova vrsta napadala ljude, ali nijedan izveštaj nije zvanično potvrđen.[31][32] Dana 21. januara 2011. godine u kanalu u gradu Pasir Ris u Singapuru ribolovci su uhvatili jedan primerak Atractosteus spatula, dužine 1,5 m. Riba je odnešena u obližnji ribnjak gde je povrđena njena vrsta. Postoji veliki broj izveštaja o ovoj vrsti u različitim delovima Indije. U avgustu 2015. godine nađena je zapletena u tkaninu unutar bunara u Dardaru, gde je živela duže vreme, a spasili su je aktivisti za prava životinja.[33] U junu 2016. godine Atractosteus spatula od 3,5 m uhvaćena je u jezeru u Kalkuti.[34][35][36]

Ljudska upotreba[uredi | uredi izvor]

Indijanci sa juga i karipski narodi koristili su Atractosteus spatula za jelo, a njenu kožu za pravljenje strelica i prsluka. Doseljenici u Sjedinjene Dražve od njene kože pravili su torbe i razne druge predmete. Ulje ove vrste takođe je korišćeno od strane stanovnika Arkanzasa kako bi terali bizone.[6][22] Gotovo pola veka ova riblja vrsta smatrala se „ribom smeća” i navodno je napadala ljude. Ribari su učestvovali u lovu hiljade primeraka ove vrste verujući da će tako očistiti ekosistem.[18] Godine 1992. objavljena je dokumentarna emisija pod nazivom Alligator Gar: Predator or Prey? u vreme kad su ovu ribu još nazivali „smećem”.[3] Nakon toga prestalo je ubijanje ove vrste ribe i započelo očuvavanje preostale populacije ove vrste u Sjedinjenim Američkim Državama, koji su među prvima uveli zaštitu za ovu vrstu ribe, pod okriljem Ministarstva za očuvanje ribljeg fonda u Misuriju, sa partnerstvom u Tenesiju, Arkansasu, Kentakiju, Ilinoisu, Teksasu, Oklahomi i Luizijani.[22]

Dugogodišnja predrasuda javnosti o vrsti Atractosteus spatula kao otpadnoj ili štenoj ribi promenila se povećanjem nacionalne i međunarodne pažnje prema ovoj vrsti, a neki tu zaslugu prepisuju TV emisijama.[37][38] Oklahoma, Teksas, Arkansas, Misisipio i Luizijana omogućavaju sportski ribolov na ovu vrstu. Najveći uhvaćen primerak ove vrste imao je 127 kilograma, a uhvaćen je u januaru 1951. godine u Teksasu.[18][22] Najduži primerak uhvaćen je 1991. godine i imao je 2,9 m dužine.[39] Smanjenje populacije ove vrste rezultiralo je zbog prekomernog ribolova. Atractosteus spatula ima visok prinos fileta od belog mesa i mali procenat nejestivih delova u odnosu na težinu. Zajedno sa rakovima predstavljaju specijalitet jela na jugu Sjedinjenih Država.[40] Postoji i mala industrija koja prodaje i dizajnira nakit napravljen od kože ove vrste riba, a prave se i torbe kao i mnogi drugi sitni predmeti.[41][42][43] Atractosteus spatula česta je u javnim akarijuma, jer brzo raste, otporna je na bolesti, lako se prilagođava na hranu, a mladi primerci tolerišu i nizak kvalitet vode.[44]

Uprkos tome što su relativno velike ribe, one se čuvaju u akvarijumima. Za njih su potrebni veliki akvarijumi ili ribanjaci, što je dovoljno da bi preživeli u zatočeništvu. Takođe su popularni u javnim akvarijumima i zoološkim vrtovima.[45] U mnogim regionima držanje ove vrste kao kućnog ljubimca je nezakonito, ali se one povremeno pojavljuju u prodavnicama riba.[46] Postoji velika potražnja za Atractosteus spatula posebno za akvarijume u Japanu. U junu 2011. godine trojica muškaraca sa Floride i iz Luizijane optuženi su za ilegalno uklanjanje ove vrste iz reke Triniti u Teksasu, u pokušaju da ih pošalju u Japan.[47][48][49]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Atractosteus spatula (Bernard Germain de Lacépède)”. Paleontological database. 
  2. ^ Froese, R.; Pauly, D. (2017). „Lepisosteidae”. FishBase version (02/2017). Pristupljeno 18. 5. 2017. 
  3. ^ a b Brady, Tony (avgust 2013). „Fleur De Lis Fisheries” (PDF). US Fish & Wildlife Service. str. 2. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 11. 2018. g. Pristupljeno 10. 05. 2020. 
  4. ^ Lochmann, S.E.; Baker, Brandon W.; Rachels, Kyle T.; Timmons, Brett A. „New Research”. Aquaculture and Fisheries Center. University of Arkansas at Pine Bluff. Arhivirano iz originala 14. 7. 2014. g. Pristupljeno 18. 6. 2014. 
  5. ^ Milbrath, Lester W. (1989). Envisioning a Sustainable Society: Learning Our Way Out. SUNY Press. str. 271. ISBN 9780791401620. 
  6. ^ a b Echevarria, Carlos (5. 2. 2013). „Alligator Gar, Atractosteus spatula”. Warm Springs National Fish Hatchery. US Fish & Wildlife Service. Arhivirano iz originala 11. 11. 2020. g. Pristupljeno 7. 7. 2014. 
  7. ^ „Alligator Gar (Atractosteus spatula)”. Texas Parks & Wildlife Department. Pristupljeno 8. 3. 2016. 
  8. ^ „Vicksburg Man Catches 327 Lb. Alligator Gar”. WAPT News. 18. 2. 2011. Arhivirano iz originala 9. 2. 2013. g. 
  9. ^ Love, Chad (23. 2. 2011). „World Record Alligator Gar Pulled From Mississippi Lake Tangled in Fisherman's Net”. Field & Stream. Pristupljeno 19. 4. 2014. 
  10. ^ a b v g d Goddard, Nathaniel. „Alligator Gar”. FLMNH Ichthyology Department. Arhivirano iz originala 13. 12. 2014. g. Pristupljeno 19. 4. 2014. 
  11. ^ Tyus, Harold M. (2011). Ecology and Conservation of Fishes. CRC Press. str. 46. ISBN 9781439858547. 
  12. ^ „Biology of Fishes-Fish/Biol 311” (PDF). Swimbladder. University of Washington. Pristupljeno 2. 8. 2014. 
  13. ^ Perkins, Sid (23. 9. 2015). „How The Enamel That Coats Your Teeth Evolved”. AAAS. Pristupljeno 6. 1. 2017. 
  14. ^ „Tooth Enamel May Have Evolved From Ancient Fish Scales”. ABC Science. 24. 9. 2015. Pristupljeno 6. 1. 2017. 
  15. ^ Sherman, Vincent R.; Yaraghi, Nicholas A.; Kisailus, David; Meyers, Marc A. (1. 12. 2016). „Microstructural and geometric influences in the protective scales of Atractosteus spatula”. Journal of the Royal Society Interface (na jeziku: engleski). 13 (125): 20160595. ISSN 1742-5689. PMC 5221522 Slobodan pristup. PMID 27974575. doi:10.1098/rsif.2016.0595. 
  16. ^ Schwartz, Daniel E.; Allen, Peter J. (decembar 2013). „Comparative biochemistry and physiology. Part A, Molecular and integrative physiology”. Mississippi State University Dept. of Wildlife, Fisheries and Aquaculture. 
  17. ^ „The American Naturalist”. 35 (413). University of Chicago Press. 1901: 421—423. JSTOR 2453768. 
  18. ^ a b v g d „Alligator Gar (Atractosteus spatula)”. 2011. Pristupljeno 6. 1. 2017. 
  19. ^ Graham, Jeffrey B. (1997). Air-Breathing Fishes: Evolution, Diversity, and Adaptation. Academic Press. str. 1—10. ISBN 978-0-12-294860-2. 
  20. ^ Warren, Melvin L. Jr.; Burr, Brooks M. (15. 6. 2014). Freshwater Fishes of North America. 1. Johns Hopkins University Press. str. 250. ISBN 978-1421412016. 
  21. ^ Mayor, Adrienne (2005). Fossil Legends of the First Americans. Princeton University Press. str. 38. ISBN 9781400849314. 
  22. ^ a b v g „Missouri Alligator Gar Management and Restoration Plan” (PDF). Missouri Department of Conservation Fisheries Division. 22. 1. 2013. Arhivirano iz originala (PDF) 6. 5. 2016. g. Pristupljeno 1. 8. 2016. 
  23. ^ Buckmeier, David L. (31. 7. 2008). „Life History and Status of Alligator Gar (Atractosteus spatula), with Recommendations for Management” (PDF). Heart of Hills Fisheries Science Center. Texas Parks and Wildlife Department. str. 5. Pristupljeno 7. 7. 2014. 
  24. ^ a b „BBest Recommendations Report” (PDF). Sabine/Neches BBest Biological Overlay Approach. Best Biological Subcommittee, Texas Commission on Environmental Quality, U.S. 2. 11. 2009. str. 8. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 9. 2015. g. Pristupljeno 7. 7. 2014. 
  25. ^ a b Thompkins, Shannon (19. 4. 2014). „Once a nuisance, alligator gar increasingly protected”. Houston Chronicle. 
  26. ^ „Alligator Gar Technical Committee”. Southern Division of the American Fisheries Society. Arhivirano iz originala 4. 11. 2013. g. Pristupljeno 17. 5. 2013. 
  27. ^ Poly, William J. (2001). „Distribution of the Alligator Gar, Atractosteus spatula (Lacépède, 1803), in Illinois” (PDF). Transactions of the Illinois State Academy of Science. 94 (3): 185—190. Arhivirano iz originala (PDF) 9. 8. 2016. g. Pristupljeno 4. 7. 2016. 
  28. ^ Webber, Tammy (29. 7. 2016). „Once-hated fish now sought to combat Asian carp”. Detroit Free Press (na jeziku: engleski). Associated Press. Pristupljeno 22. 8. 2019. 
  29. ^ „Hazar deňziniň türkmen kenarynda amerikan sowutly çortanyň tutulmagynyň ilkinji wakasy” (na jeziku: Turkmen). Türkmenistanyň Tebigaty goramak ministrligi. Arhivirano iz originala 03. 01. 2019. g. Pristupljeno 18. 5. 2015. 
  30. ^ „Monster Exotic Fish Found In Hong Kong Ponds”. ABS-CBN News. 5. 9. 2009. Pristupljeno 4. 7. 2016. 
  31. ^ Nip, Amy (10. 1. 2010). „Feared in public ponds, admired behind glass”. South China Morning Post. 
  32. ^ Salnikov, V. B. (april 2011). „Russian Journal of Biological Invasions”. Erratum To: "First Finding of Gar Atractosteus Sp. (Actinopterygii, Lepisosteiformes, Lepisosteidae) in the Caspian Sea Near the Coast of Turkmenistan". Springer. 2 (2–3): 240. doi:10.1134/S2075111711030118 Slobodan pristup. 
  33. ^ Singh, Vijay (6. 8. 2015). „Exotic Alligator Gar fish rescued in Dadar”. The Times of India. Bennett, Coleman & Co. Ltd. Pristupljeno 6. 12. 2015. 
  34. ^ Kumaraguru, A.K.; Kannan, R. and Sundaramahalingam, A. (mart 2000). „Studies on Socioeconomics of Coral Reef Resource Users in the Gulf of Mannar Coast, South India” (PDF). Planning Commission Project. Centre for Marine and Coastal Studies. Arhivirano iz originala (PDF) 5. 3. 2016. g. Pristupljeno 6. 12. 2015. 
  35. ^ Kolkata: Discovery of predator fish that resembles an alligator concerns experts. Hindustan Times (June 22, 2016). Retrieved on 2016-11-10.
  36. ^ „Friends Catch 1.5m 'Monster' Fish From Pasir Ris Canal After Long Struggle”. The Straits Times. 21. 1. 2011. Arhivirano iz originala 20. 12. 2016. g. 
  37. ^ „Alligator Gar”. Texas Parks and Wildlife Department. Pristupljeno 21. 4. 2014. 
  38. ^ „State Freshwater Records: Rod and Reel”. Texas Parks & Wildlife. Pristupljeno 17. 5. 2013. 
  39. ^ „Big Fish Stories Can Have Happier Endings”. Texas Parks & Wildlife. 16. 5. 2011. Arhivirano iz originala 22. 11. 2014. g. Pristupljeno 10. 05. 2020. 
  40. ^ Zullo, Robert (15. 3. 2009). „One man’s ‘trash’ fish, another’s living”. Houma Today. Arhivirano iz originala 25. 12. 2020. g. Pristupljeno 2. 4. 2020. 
  41. ^ Sutton, Keith (27. 8. 2013). „Gar in the Pan Recipes”. Bass Pro Shops. Pristupljeno 2. 4. 2020. 
  42. ^ „Lafayette, Louisiana - Fish”. Welcome to Chez Francois Seafood. Pristupljeno 2. 4. 2020. 
  43. ^ „Warm Springs NFH Alligator Gar Facts”. U.S. Fish and Wildlife Service. Arhivirano iz originala 11. 11. 2020. g. Pristupljeno 2. 4. 2020. 
  44. ^ Alfaro, Roberto M.; Gonzales, Carlos A.; Ferrara, Allyse (2008). „Gar biology and culture: status and prospects” (PDF). Chapter 39. Aquaculture Research. str. 748—763. Pristupljeno 7. 7. 2014. 
  45. ^ „Accused alligator gar smugglers busted in trinity river operation”. ABC 9 KTRE. 2011. 
  46. ^ Berstein, Jon (15. 10. 2011). „Monster fish tale: Alligator gar sting ends in conviction”. SunSentinel. Arhivirano iz originala 22. 04. 2014. g. Pristupljeno 10. 05. 2020. 
  47. ^ „Opinions” (PDF). U.S. Court of Appeals. 15. 4. 2014. 
  48. ^ „United States v. Loren Willis et al., Nos. 9:11-CR-00028, 1:11-CR-20676 (E.D. Tex., S.D. Fla.), AUSAs Reynaldo Morin and Jaime Raiche” (PDF). Monthly Bulletin. Regional EnvironmentalEnforcement Association. oktobar 2012. Pristupljeno 4. 7. 2016. 
  49. ^ Horswell, Cindy (17. 6. 2011). „Indictments accuse 3 of taking alligator gar fish out of Trinity”. Houston Chronicle. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Atractosteus spatula na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Atractosteus_spatula&oldid=27676748”