BirdLife International

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Birdlife International
MotoPartnership for Nature and People
(Partnerstvo za prirodu i ljude)
OsnivačŽan Teodor Delakur, Tomas Gilbert Pirson
Datum osnivanja1922.
Namenazaštita prirode, dobrotvornost
Lokacija SAD
SedišteKembridž, Engleska
RukovodiociBraulio Ferreira de Souza Dias,
Patricia Zurita
Veb-sajtwww.birdlife.org

BirdLife International (ranije „Međunarodni savet za očuvanje ptica” - engl. International Council for Bird Preservation) je krovna svetska organizacija proučavanja ptica, zaštite njihovog staništa i svetske biološke raznovrsnosti, i u tom smislu sarađuje sa lokalnim stanovništvom da se postigne održivo korišćenje prirodnih resursa. Ona je najveće globalno partnerstvo organizacija za zaštitu prirode na svetu, sa preko 2,5 miliona ljudi i više od 120 zemalja članica iz mnogih zemalja sa svih kontinenata,[1][2][3][4][5][6] uključujući Kraljevsko društvo za zaštitu ptica, Japansko društvo za divlje ptice, Nacionalno društvo Audubon i Američko društvo za zaštitu ptica.[7][8] Kao savez, partnerstvo BirdLife je vodeći svetski autoritet za pitanja zaštite ptica, te vrhovni organ u ornitologiji.[9]

Prema unutrašnjem pravilu organizacije, koja time želi da sačuva ugled, svaka zemlja može da ima samo jednog renomiranog partnera (uz iznimku dvojezičnih zemalja poput Kanade i Belgije) koji zastupa organizaciju u toj državi. Za Srbiju lokalni partner je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.[10]

Prioriteti organizacije su sprečavanje izumiranja ptičijih vrsta, identifikacija i očuvanje važnih lokacija za ptice, održavanje i obnavljanje ključnih staništa ptica i osnaživanje konzervatora širom sveta. Vođene globalnim savetom, organizacije članice sprovode strategije grupe na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. BirdLife International je identifikovala 7.500 važnih oblasti za ptice i upravlja sa više od 2.500000 jutara (1.000.000 hektara) staništa divljih životinja. Kao službeno telo za popis ptica Crvena lista ugroženih vrsta Međunarodne unije za zaštitu prirode, BirdLife International je identifikovala više od 1.000 ptičijih vrsta kojima preti izumiranje i razvila je konzervacione strategije za svaku od njih.[11][12] Prema podacima iz 2015. godine, BirdLife International je utvrdio da je 1.375 vrsta ptica (13% od ukupnog broja) ugroženo izumiranjem (kritično ugrožene, ugrožene ili ranjive).[13]

BirdLife International izdaje kvartalni časopis, BirdLife: The Magazine, koji sadrži najnovije vesti i autoritativne članke o pticama i njihovom očuvanju.[14][15]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Ideja za BirdLife International začeta je 1922. godine kada su američki ornitolog T. Gilbert Person (T. Gilbert Pearson), njegov francuski kolega Žan Teodor Delakur (Theodore Delacour) i dvoje holanđana P.G. Van Tienhoven i A. Burdet osnovali „Međunarodni savet za zaštitu ptica“ (engl. International Council for Bird Preservation). Nakon Drugog svetskog rata inicijativa je prestala sa radom, ali je aktivnost šezdesetih godina obnovljena kada je ICBP pomagao u razvoju Crvene Liste organizacije IUCN (Crvena knjiga podataka za ptice, 1966). Organizacija je dobila ime Birdlife International 1993. godine.[16]

Regionalne aktivnosti[uredi | uredi izvor]

BirdLife vodi regionalne programe zaštite prirode u sledećim delovima sveta, koji su opisani kao „regioni”:[17] Afrika,[18] Amerike,[19] Azija,[20] Evropa i centralna Azija,[21] Srednji istok[22] i Pacifik.[23]

Globalni programi[uredi | uredi izvor]

Unutar svakog regiona, organizacija ima devet programa - neki od kojih su dobro uspostavljeni, dok su drugi nedavno započeti i korespondiraju specifičnim konzervacionim zahtevima. Osim regionalnih programa, postoje „globalni” programi, koji nisu specifični za region. Zajedno ovi programi pomažu partnerstvu da se fokusira i radi na zajedničkim prioritetima. Oni pružaju okvir za planiranje, implementaciju, praćenje i ocenjivanje konzervatorskih radova. BirdLife programi su:

Izdavaštvo[uredi | uredi izvor]

Organizacija tromesečno izdaje časopis World Birdwatch sa novostima iz polja ornitologije i stručnim tekstovima o pticama, o njihovom staništu i o zaštiti prirode.[34]

Crvena lista ptica[uredi | uredi izvor]

BirdLife International je organ nadležan za sastavljivanje zvanične crvene liste Međunarodne unije za zaštitu prirode (MUZP, engl. IUCN).[35]

Prema stanju iz 2012. godine, na svetu je bilo 1313 vrsta ptica kojima preti opasnost od izumiranja (odnosno ptica u kategorijama „kritično ugrožena vrsta“, „ugrožena vrsta“ i „osetljiva vrsta“). To iznosi 13% od ukupno 10.064 poznatih vrsta ptica sveta.

Kontroverze[uredi | uredi izvor]

Preimenovanje Federacije divljih ptica Tajvana[uredi | uredi izvor]

Godine 2008, naziv Federacija divljih ptica Tajvana je preimenovan u Kineska federacija za divlje ptice kako bi se ispunio zahtev BirdLife International-a, koji je proizašao iz pritiska Narodne Republike Kine.[36] Nakon uklanjanja organizacije iz BirdLife International-a 2020. godine, naziv je promenjen u Federacija divljih ptica Tajvana (TWBF).[37][38]

Uklanjanje Tajvanske kineske federacije divljih ptica[uredi | uredi izvor]

U decembru 2019. godine, BirdLife International je zatražio od Tajvanske, tada zvane Kineske federacije divljih ptica (CWBF), da se pozabavi sledećim pitanjima ili ukloni rizik iz svog partnerskog programa:[39]

  • Kineski naziv organizacije (kin: 中華民國野鳥學會, Federacija divljih ptica Republike Kine) predstavlja operativni rizik za BirdLife International i trebalo bi da se promeni.
  • CWBF je trebalo da potpiše dokument kojim se formalno obavezuje da neće promovisati niti se zalagati za legitimitet Republike Kine (Tajvan).
  • BirdLife International više neće učestvovati niti dozvoliti da se njegov logo povezuje sa bilo kojim događajem povezanim ili finansiranim, delimično ili u celini, od strane tajvanske vlade ili njenih agencija.
  • BirdLife International više ne dozvoljava da se njegovo ime ili logo koriste u bilo kom dokumentu gde su prikazani tajvanska zastava, simboli ili amblemi.

Međutim, BirdLife International je naveo da čak i ako CWBF odgovori na sve svoje zahteve, oni mogu i dalje biti uklonjeni iz partnerskog programa BirdLife International-a. Dana 7. septembra 2020, pre nego što je CWBF imao priliku da raspravlja o zahtevima BirdLife International-a na sastanku Generalne skupštine, globalni savet BirdLife International-a je glasao za uklanjanje CWBF-a iz svog partnerskog programa.[40][41]

Izvršna direktorka BirdLife International-a Patricija Zurita je naknadno izdala, kako je Rojters opisao, „zabranu komentarisanja”, nalažući njenom osoblju da javno ne komentariše „tužno javnu izjavu” CWBF-a. „Ukoliko dobijete bilo kakva pitanja u vezi sa ovim pitanjem, molimo vas da NEMOJTE davati komentare i umesto toga uputite stvar direktno meni“, napisala je Zurita.[42]

CWBF je objavio prepisku između CWBF-a i BirdLife International-a dana 19. septembra 2020, kako bi pokazao da je CWBF pregovarao u dobroj nameri pre njegovog uklanjanja, i da je bio spreman da razgovara o promeni imena.[37][43]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Our Partners”. Birdlife.org. BirdLife International. Pristupljeno 13. 11. 2022. 
  2. ^ „Asia”. BirdLife.org. Birdlife International. Pristupljeno 13. 11. 2022. 
  3. ^ „Middle East”. Birdlife.org. BirdLife International. Pristupljeno 13. 11. 2022. 
  4. ^ „Our Partners”. Birdlife.org. BirdLife International. Pristupljeno 13. 11. 2022. 
  5. ^ „The Americas”. Birdlife.org. Birdlife International. Pristupljeno 13. 11. 2022. 
  6. ^ „Pacific”. Birdlife.org. BirdLife International. Pristupljeno 13. 11. 2022. 
  7. ^ King, Alicia; Perkins, Perk; Curtis, Bruce (2008). Orvis Beginner's Guide to Birdwatching. Rockport Publishers. ISBN 978-1-58923-349-2. 
  8. ^ „American Bird Conservancy”. Oakland Zoo. Arhivirano iz originala 21. 10. 2010. g. Pristupljeno 29. 9. 2010. 
  9. ^ „BirdLife Partners”. BirdLife International. Arhivirano iz originala 28. 06. 2019. g. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  10. ^ Partneri BirdLife-a: Srbija (jezik: engleski)
  11. ^ „Red List Authority for birds”. Arhivirano iz originala 04. 08. 2018. g. 
  12. ^ BirdLife International. „Sites & Habitats (IBAs and KBAs)”. BirdLife (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-07-07. 
  13. ^ „Birds”. iucn.org. 19. 1. 2016. 
  14. ^ „BirdLife's World Bird Club”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  15. ^ International, BirdLife. „BirdLife: The Magazine”. BirdLife. 
  16. ^ „Our History”. BirdLife International. Arhivirano iz originala 06. 10. 2021. g. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  17. ^ „Regions”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  18. ^ „Africa”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  19. ^ „Americas”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  20. ^ „Asia”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  21. ^ „Europe and Central Asia”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  22. ^ „Middle East”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  23. ^ „Pacific”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  24. ^ „Important Bird and Biodiversity Areas (IBAs) | BirdLife”. www.birdlife.org. Pristupljeno 2019-01-15. 
  25. ^ „Important Bird Areas Program, A Global Currency for Bird Conservation, National Audubon Society”. Audubon.org. 2009-01-28. Arhivirano iz originala 2010-07-14. g. Pristupljeno 2013-11-13. 
  26. ^ „Marine”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  27. ^ „Preventing Extinctions”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  28. ^ „Migratory Birds and Flyways”. BirdLife International. Arhivirano iz originala 25. 08. 2015. g. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  29. ^ „Climate Change”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  30. ^ „Forests of Hope”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  31. ^ „Local Empowerment”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  32. ^ „Invasive Alien Species”. BirdLife International. Arhivirano iz originala 05. 09. 2015. g. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  33. ^ „Important Bird and Biodiversity Areas (IBAs)”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  34. ^ „BirdLife’s World Bird Club”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  35. ^ „Birds”. iucn.org. 19. 1. 2016. Arhivirano iz originala 04. 08. 2018. g. Pristupljeno 17. 05. 2019. 
  36. ^ „Chinese manipulation goes to the birds”. Taipei Times (na jeziku: engleski). 2008-09-14. Pristupljeno 2020-09-17. 
  37. ^ a b TWBF Secretariat (2020-09-19). „Statement on Taiwan Wild Bird Federation Name Change and Clarifications on Removal from BirdLife International”. Taiwan Wild Bird Federation. Pristupljeno 2020-09-25. 
  38. ^ „British charity flagged separatism concerns in Taiwan-China bird flap”. Reuters (na jeziku: engleski). 2020-09-25. Pristupljeno 2020-09-25. 
  39. ^ CWBF Secretariat (2020-09-15). „Statement on the Removal of the Chinese Wild Bird Federation from BirdLife International”. Chinese Wild Bird Federation. Pristupljeno 2020-09-21. 
  40. ^ „China's micro-agressions against Taiwan have reached the world of birding”. Quartz (na jeziku: engleski). 2020-09-15. Pristupljeno 2020-09-16. 
  41. ^ „Taiwan conservationists say kicked out of global bird group in China row”. Reuters. 2020-09-15. Pristupljeno 2020-09-16. 
  42. ^ „British bird group issues gag order over Taiwan-China issue”. Reuters. 2020-09-18. Pristupljeno 2020-09-18. 
  43. ^ „Hawk or dove? Birdwatching world's feathers ruffled over Taiwan independence”. The Guardian (na jeziku: engleski). 2020-09-25. Pristupljeno 2020-09-25. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

BirdLife International na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=BirdLife_International&oldid=25982094”