BirdLife International

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Birdlife International
BirldLife-logo.svg
MotoPartnership for Nature and People
(Partnerstvo za prirodu i ljude)
OsnivačŽan Teodor Delakur, Tomas Gilbert Pirson
Datum osnivanja1922.
Namenazaštita prirode, dobrotvornost
Lokacija SAD
SedišteKembridž, Engleska
RukovodiociKhaled Anis Irani
Patricia Zurita
Veb-sajtwww.birdlife.org

BirdLife International (ranije „Međunarodni savet za očuvanje ptica” - engl. International Council for Bird Preservation) je krovna svetska organizacija proučavanja ptica, zaštite njihovog staništa i svetske biološke raznovrsnosti, i u tom smislu sarađuje sa lokalnim stanovništvom da se postigne održivo korišćenje prirodnih resursa. Ona je najveće globalno partnerstvo organizacija za zaštitu prirode na svetu, sa preko 2,5 miliona ljudi i više od 120 zemalja članica iz mnogih zemalja sa svih kontinenata. Kao savez, partnerstvo BirdLife je vodeći svetski autoritet za pitanja zaštite ptica, te vrhovni organ u ornitologiji.[1]

Prema unutrašnjem pravilu organizacije, koja time želi da sačuva ugled, svaka zemlja može da ima samo jednog renomiranog partnera (uz iznimku dvojezičnih zemalja poput Kanade i Belgije) koji zastupa organizaciju u toj državi. Za Srbiju lokalni partner je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.[2]

Prioriteti organizacije su sprečavanje izumiranja ptičijih vrsta, identifikacija i očuvanje važnih lokacija za ptice, održavanje i obnavljanje ključnih staništa ptica i osnaživanje konzervatora širom sveta. Vođene globalnim savetom, organizacije članice sprovode strategije grupe na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. BirdLife International je identifikovala 7.500 važnih oblasti za ptice i upravlja sa više od 2.500000 jutara (1.000.000 hektara) staništa divljih životinja. Kao službeno telo za popis ptica Crvena lista ugroženih vrsta Međunarodne unije za zaštitu prirode, BirdLife International je identifikovala više od 1,000 ptičijih vrsta kojima preti izumiranje i razvila je konzervacione strategije za svaku od njih.[3]

Istorija[uredi]

Ideja za BirdLife International začeta je 1922. godine kada su američki ornitolog T. Gilbert Person (T. Gilbert Pearson), njegov francuski kolega Žan Teodor Delakur (Theodore Delacour) i dvoje holanđana P.G. Van Tienhoven i A. Burdet osnovali „Međunarodni savet za zaštitu ptica“ (engl. International Council for Bird Preservation). Nakon Drugog svetskog rata inicijativa je prestala sa radom, ali je aktivnost šezdesetih godina obnovljena kada je ICBP pomagao u razvoju Crvene Liste organizacije IUCN (Crvena knjiga podataka za ptice, 1966). Organizacija je dobila ime Birdlife International 1993. godine.[4]

Regionalne aktivnosti[uredi]

BirdLife vodi regionalne programe zaštite prirode u sledećim delovima sveta, koji su opisani kao „regioni”:[5] Afrika,[6] Amerike,[7] Azija,[8] Evropa i centralna Azija,[9] Srednji Istok[10] i Pacifik.[11]

Globalni programi[uredi]

Unutar svakog regiona, organizacija ima devet programa - neki od kojih su dobro uspostavljeni, dok su drugi nedavno započeti i korespondiraju specifičnim konzervacionim zahtevima. Osim regionalnih programa, postoje „globalni” programi, koji nisu specifični za region. Zajedno ovi programi pomažu partnerstvu da se fokusira i radi na zajedničkim prioritetima. Oni pružaju okvir za planiranje, implementaciju, praćenje i ocenjivanje konzervatorskih radova. BirdLife programi su:

Izdavaštvo[uredi]

Organizacija tromesečno izdaje časopis World Birdwatch sa novostima iz polja ornitologije i stručnim tekstovima o pticama, o njihovom staništu i o zaštiti prirode.[20]

Crvena lista ptica[uredi]

BirdLife International je organ nadležan za sastavljivanje zvanične crvene liste Međunarodne unije za zaštitu prirode (MUZP, engl. IUCN).[21]

Prema stanju iz 2012. godine, na svetu je bilo 1313 vrsta ptica kojima preti opasnost od izumiranja (odnosno ptica u kategorijama „kritično ugrožena vrsta“, „ugrožena vrsta“ i „osetljiva vrsta“). To iznosi 13% od ukupno 10.064 poznatih vrsta ptica sveta.

Reference[uredi]

  1. ^ „BirdLife Partners”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  2. ^ Partneri BirdLife-a: Srbija (na jeziku: engleski)
  3. ^ „Red List Authority for birds”. 
  4. ^ „Our History”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  5. ^ „Regions”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  6. ^ „Africa”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  7. ^ „Americas”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  8. ^ „Asia”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  9. ^ „Europe and Central Asia”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  10. ^ „Middle East”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  11. ^ „Pacific”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  12. ^ „Marine”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  13. ^ „Preventing Extinctions”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  14. ^ „Migratory Birds and Flyways”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  15. ^ „Climate Change”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  16. ^ „Forests of Hope”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  17. ^ „Local Empowerment”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  18. ^ „Invasive Alien Species”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  19. ^ „Important Bird and Biodiversity Areas (IBAs)”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  20. ^ „BirdLife’s World Bird Club”. BirdLife International. Pristupljeno 30. 8. 2015. 
  21. ^ „Birds”. iucn.org. 19. 1. 2016. 

Spoljašnji veze[uredi]