Okazakijev fragment

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Replikacija DNK

Okazakijevi Fragmenti su kratki, novo sintetisani DNK fragmenti koji su formirani na zaostajućem lancu templeta tokom replikacije DNK. Oni su komplementarni sa zaostajućim lancem templeta, sa kojim formiraju kratke dvolančane DNK sekcije. Okazakijevi fragmenti su između 1 000 do 2 000 nukleotida dugi kod bakterije Escherichia coli, i između 100 do 200 nukleotida dugi kod eukariota. Oni su razdvojeni sa ~10-nukleotida dugim RNK primerima i ostaju neligirani dok se RNK prajmeri ne uklone. Nakon toga enzim ligaza povezuje Okazakijeve fragmente u jedan kontinuirani novo sintetisani komplementarni lanac.

Na vodećem lancu DNK replikacija teče kontinuirano duž DNK molekula dok se početna dvolančana DNK odvija. Na zaostajućem lancu DNK se formira u segmentima, koji se kasnije spajaju DNK ligazom. DNK polimeraza može da sintetiše novu DNK idući samo u jednom smeru duž DNK templeta. Na vodećem lancu ovaj proces je neprekidan, dok je na zaostajućem isprekidan.[1]

Njih su originalno otkrili 1966. Kivako Sakabe i Reiji Okazaki dok su izučavali replikaciju DNK bakterije Ešerihija koli.[2] Dalja istraživanja su sprovedena u kontekstu izučavanja replikacije DNK bakteriofaga kod Ešerihije koli.[3][4]

Reference[uredi]

  1. ^ Goldstein Elliott, Lewin Benjamin, Jocelyn E. Krebs; Stephen T. Kilpatrick (2011). Lewin's genes X. Boston: Jones and Bartlett. стр. 329. ISBN 0-7637-7992-X. 
  2. ^ Sakabe K, Okazaki R (December 1966). „A unique property of the replicating region of chromosomal DNA“. Biochimica et Biophysica Acta 129 (3): 651–54. PMID 5337977. 
  3. ^ Okazaki R, Okazaki T, Sakabe K, Sugimoto K (June 1967). „Mechanism of DNA replication possible discontinuity of DNA chain growth“. Japanese Journal of Medical Science & Biology 20 (3): 255–60. PMID 4861623. 
  4. ^ Ogawa T, Okazaki T (1980). „Discontinuous DNA replication“. Annual Review of Biochemistry 49: 421–57. DOI:10.1146/annurev.bi.49.070180.002225. PMID 6250445. 

Literatura[uredi]

  • Goldstein Elliott, Lewin Benjamin, Jocelyn E. Krebs; Stephen T. Kilpatrick (2011). Lewin's genes X. Boston: Jones and Bartlett. стр. 329. ISBN 0-7637-7992-X. 
  • Inman RB, Schnos M, Structure of branch points in replicating DNA: Presence of single-stranded connections in lambda DNA branch points. J. Mol Biol. 56:319-625, 1971.
  • Thommes P, Hubscher U. Eukaryotic DNA replication. Enzymes and proteins acting at the fork. Eur. J. Biochem. 194(3):699-712, 1990.

Spoljašnje veze[uredi]