Јак-17
| Јак-17 | ||
|---|---|---|
 | ||
| Опште | ||
| Намена | ловац | |
| Посада | један пилот | |
| Произвођач | ОКБ Јаковљев | |
| Први лет | јун 1947 | |
| Почетак производње | 1948 | |
| Димензије | ||
| Дужина | 8,70 m | |
| Размах крила | 9,20 m | |
| Висина | 2,30 m | |
| Површина крила | 14,90 m² | |
| Маса | ||
| Празан | 2071 kg | |
| Нормална полетна | 2890 kg | |
| Макс. тежина при узлетању | 3240 kg | |
| Погон | ||
| Мотори | 1хКлимов РД-10А турбоџет | |
| Перформансе | ||
| Макс. брзина на Hopt | 748 km/h | |
| Тактички радијус кретања | 395 km | |
| Плафон лета | 12750 m | |
| Брзина пењања | 720 m/min | |
Јаковљев Јак-17 (рус. Як-17, НАТО назив енгл. Feather)[1] је представник прве генерације совјетских ловаца на млазни погон, конструисан након Другог светског рата на основи ловца Јак-15, од кога се разликовао увођењем трицикла у систем стајног трапа. На основу овог авиона развијена је и верзија Јак-17УТИ, намењена обуци пилота. Био је један од најважнијих ловачких авиона Совјетског Савеза и представљао је транзицију са елисних на млазне авионе.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Parsch, Andreas and Aleksey V. Martynov. "Designations of Soviet and Russian Military Aircraft and Missiles." Designation-Systems.net, 2008. Retrieved: 13 April 2010.
