Јелена Рибакина

С Википедије, слободне енциклопедије
Јелена Рибакина
Лични подаци
Датум рођења(1999-06-17)17. јун 1999.(24 год.)
Место рођењаМосква, Русија,
Држављанство Казахстан
Висина1,84 м
ПребивалиштеМосква, Русија
Информације о каријери
Про. каријера2016—
Иградесном руком (дворучни бекхенд)
ТренерСтефано Вуков (од 2019)
Зарада9,591,558 $
Појединачно
Победе—порази230:108
Освојени турнири5 WTA, 4 ITF
Најбољи пласман6. (8. мај 2023)
Тренутни пласман6. (8. мај 2023)
Успех на гренд слем турнирима
ОП АустралијеФ (2023)
Ролан ГаросЧФ (2021)
ВимблдонП (2022)
ОП САД3. коло (2021)
Остали турнири
Олимпијске игреПФ (2020)
Парови
Победе—порази44:43
Освојени турнири0 WTA, 4 ITF
Најбољи пласман48. (18. октобар 2021)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП САД1. коло (2019)
Ажурирано: 20. јун 2022..

Јелена Андрејевна Рибакина (рус. Елена Андреевна Рыбакина; Москва, 17. јун 1999) јесте казахстанска тенисерка руског порекла. Највиши пласман на ВТА листи остварила је у мају 2023. када је била шеста на свету. Први је играч из Казахстана који је успео да уђе у најбољих петнаест на свету и да освоји гренд слем турнир. Током каријере је такође дошла до осам других финала на ВТА туру, укључујући три из серије ВТА 500.

Каријера[уреди | уреди извор]

Рођена је 17. јуна 1999. године у Москви.[1] Са пет година је почела да тренира тенис. Године 2016. започела је професионалну каријеру.[2]

Током периода од 2013. до 2018, Рибакина је представљала Русију. Након тога променила је држављанство да би представљала Казахстан.[3]

Најбољи пласман на ВТА листи у појединачној конкуренцији је остварила 17. јануара 2022. кад је била на 12. месту.[4] Освојила је три ВТА титуле: у Букурешту, Хобарту и Вимблдону.[5]

На гренд слем турнирима је стигла до финала на Вимблдону 2022. године, прва тенисерка из Казахстана у финалу појединачне конкуренције.[6] У финалу је победила Унс Џабир са 2:1 и тако је освојила прву гренд слем титулу.[7] Играла је за титулу на Отвореном првенству Аустралије 2023. године у појединачној конкуренцији, али је поражена у финалу од Арине Сабаленке из Белорусије.

Финала гренд слем турнира (2)[уреди | уреди извор]

Појединачно (1:1)[уреди | уреди извор]

Исход Година Турнир Противница у финалу Резултат
Победа 2022. Вимблдон Тунис Унс Џабир 3:6, 6:2, 6:2
Финале 2023. Аустралијан опен Белорусија Арина Сабаленка‎ 6:4, 3:6, 4:6

ВТА финала[уреди | уреди извор]

Појединачно: 9 (3:6)[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем (1:0)
Првенство ВТА (0:0)
Премијер турнири 5 (0:0)
Премијер (0:3)
Међународни турнири (2:3)
Подлога
Бетон (1:5)
Трава (1:0)
Шљака (1:1)
Тепих (0:0)
Исход Год. Турнир Категорија Подлога Противница Резултат
Победа 2019. Букурешт Међ. турнири Шљака Румунија Патрича Марија Циг 6:2, 6:0
Финале 2019. Нанчанг Међ. турнири Бетон Шведска Ребека Петерсон 2:6, 0:6
Финале 2020. Шенџен[8][9] Међ. турнири Бетон Русија Јекатерина Александрова 2:6, 4:6
Победа 2020. Хобарт Међ. турнири Бетон Кина Џанг Шуај 7;6(9:7), 6:3
Финале 2020. Санкт Петербург Премијер Бетон Холандија Кики Бертенс 1:6, 3:6
Финале 2020. Дубаи Премијер Бетон Румунија Симона Халеп 6:3, 3:6, 6:7
Финале 2020. Стразбур Међ. турнири Шљака Украјина Елина Свитолина 4:6, 6:1, 2:6
Финале 2022. Аделејд Премијер Бетон Аустралија Ешли Барти 3:6, 2:6
Победа 2022. Вимблдон Гренд слем Трава Тунис Унс Џабир 3:6, 6:2, 6:2

ТОП 10 победе[уреди | уреди извор]

Сезона 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. Укупно
Победе 1 1 2 3 1 8
# Играчица Ранг Турнир Подлога Рунда Резултат ЈРР
2018
1. Француска Каролин Гарсија Бр. 7 Санкт Петербург Бетон (д) 4:6, 7:6(8:6), 7:6(7:5) Бр. 450
2019
2. Румунија Симона Халеп Бр. 6 Вухан Бетон 5:4 предаја Бр. 50
2020
3. Сједињене Америчке Државе Софија Кенин Бр. 7 Дубаи Бетон 6–7(2–7), 6–3, 6–3 Бр. 19
4. Чешка Каролина Плишкова Бр. 3 Дубаи Бетон ЧФ 7–6(7–1), 6–3 Бр. 19
2021
5. Сједињене Америчке Државе Серена Вилијамс Бр. 8 Ролан Гарос Шљака 6–3, 7–5 Бр. 22
6. Украјина Елина Свитолина Бр. 5 Истборн Трава 6–4, 7–6(7–3) Бр. 21
7. Шпанија Гарбиње Мугуруза Бр. 9 Олимпијске игре Токио Бетон ЧФ 7–5, 6–1 Бр. 20
2022
8. Тунис Унс Џабир Бр. 2 Вимблдон Трава Ф 3–6, 6–2, 6–2 Бр. 23

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Јелена Рибакина на Викимедијиној остави