Крис Еверт

Крис Еверт
Крис Еверт
	Крис Еверт током 1980-их
Лични подаци
Надимак	Криси, Ice Maiden
Датум рођења	21. децембар 1954. (70 год.)
Место рођења	Форт Лодердејл, САД
Држављанство	САД
Висина	1,68 m
Маса	56,6 kg
Пребивалиште	Бока Ратон, САД
Информације о каријери
Проф. каријера	21. децембар 1972 – септембар 1989.
Игра	десном руком (дворучни бекхенд)
Зарада	8.287.186 $
ВТА профил	web.archive.org/web/20120613073708/www.wtatennis.com/player/chris-evert_2257889_2188
Појединачно
Победе—порази	1304–144
Освојени турнири	154
Изгубљена финала	72
Најбољи пласман	1. (3. новембар 1975)
ОП Аустралије
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије	П (1982, 1984)
Ролан Гарос	П (1974, 1975, 1979, 1980, 1983, 1985, 1986)
Вимблдон	П (1974, 1976, 1981)
ОП САД	П (1975, 1976, 1977, 1978, 1980, 1982)
Остали турнири
ВТА првенство	П (1972, 1973, 1975, 1977)
Олимпијске игре	3К (1988)
Парови
Победе—порази	117–39
Освојени турнири	32
Изгубљена финала	25
Најбољи пласман	13. (12. септембар 1988)
ОП Аустралије
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП Аустралије	Ф (1988)
Ролан Гарос	П (1974, 1975)
Вимблдон	П (1976)
ОП САД	-
Мешовити парови
Освојени турнири	0
Вимблдон
Успех на гренд слем турнирима — мешовити парови
Вимблдон	ЧФ (1973)
ОП САД	Ф (1974)
Екипна такмичења
Куп Били Џин Кинг	П (1977, 1978, 1979, 1980, 1981, 1982, 1986, 1989)

Кристин Мари Еверт Мил (енгл. Christine Marie Evert Mill) је бивша америчка тенисерка. У својој каријери је освојила 18 гренд слем турнира, укључујући рекордних 7 на Ролан Гаросу. Такође је освојила 3 гренд слем турнира у пару.^[3] Рекорд од 1.304 победа и 144 пораза је јединствен у каријери било ког тенисера или тенисерке. Године 1995. примљена је у тениску кућу славних.^[4]

Еверт је остварила до 34 велика финала у синглу, највише у историји.^[5] У синглу, Еверт је стигла до полуфинала или боље у 52 од 56 турнира које је играла, укључујући 34 узастопна такмичења од УС Опена 1971. до Отвореног првенства Француске 1983. године.^[6] Никада није изгубила у првом, ни у другом кругу великих турнира, а у трећем је изгубила само два пута. Она држи рекорд по броју узастопних година (13) освајања најмање једне велике титуле.^[3] Проценат Евертових победа у каријери у појединачним мечевима од 89,97% (1309–146) је други највећи у Отвореној ери, за мушкарце и жене.^[7]^[8]^[9] На шљаци, њен проценат победа у каријери у појединачним мечевима од 94,55% (382–22) остаје рекорд WTA турнеје. Такође је освојила три велике титуле у дублу.

Статистика каријере

Распоред наступа на гренд слем појединачно

**Кључ**
P	F	PF	ČF	#K	GF	KV	N	NO

(P) Победа; (F) Финале; (PF) Полуфинале; (ČF) Четвртфинале; (#K) Прво, друго, треће или четврто коло; (GF) Групна фаза такмичења; (KV) Квалификације; (N) Није учествовао/ла; (NO) Није одржан.

Турнир	1971	1972	1973	1974	1975	1976	1977		1978	1979	1980	1981	1982	1983	1984	1985	1986	1987	1988	1989	Каријера	W-L
Аустралија опен	A	A	A	F	A	A	A	A	A	A	A	F	W	A	W	F	NH	A	F	A	2 / 6	30–4
Француски опен	A	A	F	W	W	A	A		A	W	W	SF	SF	W	F	W	W	SF	3R	A	7 / 13	72–6
Вимблдон	A	SF	F	W	SF	W	SF		F	F	F	W	F	3R	F	F	SF	SF	SF	SF	3 / 18	96–15
УС опен	SF	SF	SF	SF	W	W	W		W	F	W	SF	W	F	F	SF	SF	QF	SF	QF	6 / 19	101–12
SR	0 / 1	0 / 2	0 / 3	2 / 4	2 / 3	2 / 2	1 / 2		1 / 2	1 / 3	2 / 3	1 / 4	2 / 4	1 / 3	1 / 4	1 / 4	1 / 3	0 / 3	0 / 4	0 / 2	18 / 56	299–37
Рангирање на крају године		3	3	1	1	1	1		1	2	1	1	2	2	2	2	2	3	3	10^[А]

^ Последњи велики наступ Евертове је био на УС опену 1989. године, када је била рангирана на 4. месту на свету.

Успеси на гренд слемовима

Појединачно: 34 финала (18 победа, 16 пораза)

Исход	Година	Турнир	Подлога	Противница у финалу	Резултат
Финале	1973.	Ролан Гарос	Шљака	Маргарет Корт	6–7, 7–6, 6–4
Финале	1973.	Вимблдон	Трава	Били Џин Кинг	6–0, 7–5
Финале	1974.	Отворено првенство Аустралије	Трава	Ивон Гулагонг	7–6, 4–6, 6–0
Победа	1974.	Ролан Гарос	Шљака	Олга Морозова	6–1, 6–2
Победа	1974.	Вимблдон	Трава	Олга Морозова	6–0, 6–4
Победа	1975.	Ролан Гарос (2)	Шљака	Мартина Навратилова	2–6, 6–2, 6–1
Победа	1975.	Отворено првенство САД	Шљака	Ивон Гулагонг	5–7, 6–4, 6–2
Победа	1976.	Вимблдон (2)	Трава	Ивон Гулагонг	6–3, 4–6, 8–6
Победа	1976.	Отворено првенство САД (2)	Шљака	Ивон Гулагонг	6–3, 6–0
Победа	1977.	Отворено првенство САД (3)	Шљака	Венди Тарнбул	7–6, 6–2
Финале	1978.	Вимблдон (2)	Трава	Мартина Навратилова	2–6, 6–4, 7–5
Победа	1978.	Отворено првенство САД (4)	Тврда	Пем Шрајвер	7–5, 6–4
Победа	1979.	Ролан Гарос (3)	Шљака	Венди Тарнбул	6–2, 6–0
Финале	1979.	Вимблдон (3)	Трава	Мартина Навратилова	6–4, 6–4
Финале	1979.	Отворено првенство САД	Тврда	Трејси Остин	6–4, 6–3
Победа	1980.	Ролан Гарос (4)	Шљака	Вирђинија Рузич	6–0, 6–3
Финале	1980.	Вимблдон (4)	Трава	Ивон Гулагонг	6–1, 7–6
Победа	1980.	Отворено првенство САД (5)	Тврда	Хана Мандликова	5–7, 6–1, 6–1
Победа	1981.	Вимблдон (3)	Трава	Хана Мандликова	6–2, 6–2
Финале	1981.	Отворено првенство Аустралије (2)	Трава	Мартина Навратилова	6–7, 6–4, 7–5
Финале	1982.	Вимблдон (5)	Трава	Мартина Навратилова	6–1, 3–6, 6–2
Победа	1982.	Отворено првенство САД (6)	Тврда	Хана Мандликова	6–3, 6–1
Победа	1982.	Отворено првенство Аустралије	Трава	Мартина Навратилова	6–3, 2–6, 6–3
Победа	1983.	Ролан Гарос (5)	Шљака	Мима Јаушовец	6–1, 6–2
Финале	1983.	Отворено првенство САД (2)	Тврда	Мартина Навратилова	6–1, 6–3
Финале	1984.	Ролан Гарос (2)	Шљака	Мартина Навратилова	6–3, 6–1
Финале	1984.	Вимблдон (6)	Трава	Мартина Навратилова	7–6, 6–2
Финале	1984.	Отворено првенство САД (3)	Тврда	Мартина Навратилова	4–6, 6–4, 6–4
Победа	1984.	Отворено првенство Аустралије (2)	Трава	Хелена Сукова	6–7(4), 6–1, 6–3
Победа	1985.	Ролан Гарос (6)	Шљака	Мартина Навратилова	6–3, 6–7(4), 7–5
Финале	1985.	Вимблдон (7)	Трава	Мартина Навратилова	4–6, 6–3, 6–2
Финале	1985.	Отворено првенство Аустралије (3)	Трава	Мартина Навратилова	6–2, 4–6, 6–2
Победа	1986.	Ролан Гарос (7)	Шљака	Мартина Навратилова	2–6, 6–3, 6–3
Финале	1988.	Отворено првенство Аустралије (4)	Тврда	Штефи Граф	6–1, 7–6(3)

Референце

^ „Chris Evert 1980-1989”. Florida Memory: State Library and Archives of Florida. Приступљено 12. 7. 2017.
^ Sarni, Jim (22. 3. 1987). „Evert Out To End Drought At Dallas”. The Sun-Sentinel. Архивирано из оригинала 17. 10. 2015. г. Приступљено 28. 9. 2014.
^ ^а ^б Research, CNN Editorial. „Chris Evert Fast Facts”. CNN. Приступљено 2021-01-31.
^ „International Tennis HOF”. www.tennisfame.com. Архивирано из оригинала 30. 03. 2010. г. Приступљено 07. 02. 2013.
^ „Women with most tennis Grand Slam finals appearances”. Архивирано из оригинала 23. 3. 2014. г. Приступљено 6. 6. 2012.
^ „Chris Evert WTA Player Profile”. Chrisevert.net. Архивирано из оригинала 13. 6. 2012. г. Приступљено 6. 6. 2012.
^ „Chris Evert Career Stats | C H R I S S I E”.
^ „Margaret Court: An unparalleled legend who set the benchmark”. ^{[мртва веза]}
^ „Margaret Smith Court's GS Performance Timeline & Stats”. Db4tennis.com. 2020-09-20. Приступљено 2022-03-16.

Литература

Amdur, Neil; Evert, Chris (1982). Chrissie, My Own Story. New York: Simon and Schuster. ISBN 0-671-44376-3.
Howard, Johnette (2006). The Rivals: Chris Evert vs. Martina Navratilova: Their Epic Duels and Extraordinary Friendship. New York: Broadway. ISBN 0-7679-1885-1.
Wind, Herbert Warren (13. 10. 1986). „The Sporting Scene: Mainly about Chris Evert Lloyd”. The New Yorker. св. 62 бр. 34. стр. 117—145.

Спољашње везе

[Note1-10] Последњи велики наступ Евертове је био на УС опену 1989. године, када је била рангирана на 4. месту на свету.

[1] „Chris Evert 1980-1989”. Florida Memory: State Library and Archives of Florida. Приступљено 12. 7. 2017.

[2] Sarni, Jim (22. 3. 1987). „Evert Out To End Drought At Dallas”. The Sun-Sentinel. Архивирано из оригинала 17. 10. 2015. г. Приступљено 28. 9. 2014.

[cnn-3] а ^б Research, CNN Editorial. „Chris Evert Fast Facts”. CNN. Приступљено 2021-01-31.

[4] „International Tennis HOF”. www.tennisfame.com. Архивирано из оригинала 30. 03. 2010. г. Приступљено 07. 02. 2013.

[5] „Women with most tennis Grand Slam finals appearances”. Архивирано из оригинала 23. 3. 2014. г. Приступљено 6. 6. 2012.

[6] „Chris Evert WTA Player Profile”. Chrisevert.net. Архивирано из оригинала 13. 6. 2012. г. Приступљено 6. 6. 2012.

[Career_Percentage-7] „Chris Evert Career Stats | C H R I S S I E”.

[8] „Margaret Court: An unparalleled legend who set the benchmark”. ^{[мртва веза]}

[9] „Margaret Smith Court's GS Performance Timeline & Stats”. Db4tennis.com. 2020-09-20. Приступљено 2022-03-16.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[А]

Нормативна контрола
Међународне	FAST ISNI VIAF WorldCat
Државне	Француска BnF подаци Немачка Сједињене Државе Летонија Јапан Аустралија Пољска
Академске	CiNii
Људи	Trove
Остале	Енциклопедија Британика NARA SNAC IdRef
Спорт	Olympics.com