Ролан Гарос

С Википедије, слободне енциклопедије
Ролан Гарос
Frenchopen.svg
Ролан Гарос
Детаљи о турниру
Држава одржавањаФранцуска Француска
ГрадПариз
Стадионстадион ролан гарос
Подлогашљака
Новчане награде43.600.000 (2022)[1]
Жреб
— Појединачно128
(М: 128 квалификације)[2]
(Ж: 96 квалификације)[3]
— Парови64
— Мешовити32
Гренд слем турнири
Финале 2006. на главном терену

Отворено првенство Француске (франц. Championnats Internationaux de France) или Ролан Гарос (франц. Tournoi de Roland-Garros) je тениски турнир који се одржава последње недеље маја и прве недеље јуна у Паризу. То је други гренд слем турнир у тениској календарској години.

Турнир се први пут играо 1891. године. Нови стадион је отворен 1928, назван је по Ролану Гаросу, француском хероју из Првог светског рата. На црвеној шљаци направљен је и терен Филип Шатрије. Године 1968, Отворено првенство Француске (енгл. French Open) постаје први „отворени“ (енгл. Open) турнир (на ком су равноправно могли да учествују и аматери и професионалци). Од 2006. године изједначени су износи новчаних награда у мушком и женском делу турнира.[4]

Ролан Гарос је био једини гренд слем турнир где се у одлучујућем петом сету није играо тајбрејк већ на разлику.[5] Међутим, од 2022. то правило је промењено, тако да сва четири гренд слема у петом сету при резултату 6:6 имају супер тајбрејк који се игра до десет освојених поена.[6]

Историја[уреди | уреди извор]

Званично назван на француском les Internationaux de France de Tennis,[7][8] сам турнир користи назив Ролан Гарос на свим језицима,[9] и обично се назива Отворено првенство Француске на енглеском.[10] (Стадион и турнир су означени цртицом као Ролан Гарос јер француска правила правописа налажу да се у називу места или догађаја названог по особи елементи имена спајају цртицом.[11] ) 1891. почело је првенство Француске, које се на енглеском обично назива Француско првенство. Ово је било отворено само за тенисере који су били чланови француских клубова. Први победник је Х. Бригс, Британац који је боравио у Паризу и био је члан клуба Стаде Францоа. У финалу је победио П. Баигнереса у два сета.[12] Први женски турнир у појединачној конкуренцији, са четири пријаве, одржан је 1897. године. Мешовити парови су додани 1902, а женски парови 1907. У периоду 1915–1919. није организован турнир због Првог светског рата.

Досадашњи победници (појединачна конкуренција)[уреди | уреди извор]

Представљени су само победници од 1968. За потпунији списак погледати: мушкарци појединачно и жене појединачно.

Година мушкарци жене
1968. Аустралија Кен Роузвол Сједињене Америчке Државе Ненси Ричи Гантер
1969. Аустралија Род Лејвер[а] Аустралија Маргарет Корт[б]
1970. Чехословачка Јан Кодеш Аустралија Маргарет Корт (2)
1971. Чехословачка Јан Кодеш (2) Аустралија Ивон Гулагонг
1972. Шпанија Андрес Химено Сједињене Америчке Државе Били Џин Кинг
1973. Румунија Илије Настасе Аустралија Маргарет Корт (3)
1974. Шведска Бјерн Борг Сједињене Америчке Државе Крис Еверт
1975. Шведска Бјерн Борг (2) Сједињене Америчке Државе Крис Еверт (2)
1976. Италија Адријано Паната Уједињено Краљевство Сју Баркер
1977. Аргентина Гиљермо Вилас Социјалистичка Федеративна Република Југославија Мима Јаушовец
1978. Шведска Бјерн Борг (3) Румунија Вирђинија Рузич
1979. Шведска Бјерн Борг (4) Сједињене Америчке Државе Крис Еверт-Лојд (3)
1980. Шведска Бјерн Борг (5) Сједињене Америчке Државе Крис Еверт-Лојд (4)
1981. Шведска Бјерн Борг (6) Чехословачка Хана Мандликова
1982. Шведска Матс Виландер Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова
1983. Француска Јаник Ноа Сједињене Америчке Државе Крис Еверт-Лојд (5)
1984. Чехословачка Иван Лендл Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова (2)
1985. Шведска Матс Виландер (2) Сједињене Америчке Државе Крис Еверт-Лојд (6)
1986. Чехословачка Иван Лендл (2) Сједињене Америчке Државе Крис Еверт-Лојд (7)
1987. Чехословачка Иван Лендл (3) Западна Немачка Штефи Граф
1988. Шведска Матс Виландер (3) Западна Немачка Штефи Граф (2)
1989. Сједињене Америчке Државе Мајкл Ченг Шпанија Аранча Санчез Викарио
1990. Еквадор Андрес Гомез Социјалистичка Федеративна Република Југославија Моника Селеш
1991. Сједињене Америчке Државе Џим Куријер Социјалистичка Федеративна Република Југославија Моника Селеш (2)
1992. Сједињене Америчке Државе Џим Куријер (2) Социјалистичка Федеративна Република Југославија Моника Селеш (3)
1993. Шпанија Серђи Бругера Њемачка Штефи Граф (3)
1994. Шпанија Серђи Бругера (2) Шпанија Аранча Санчез Викарио (2)
1995. Аустрија Томас Мустер Њемачка Штефи Граф (4)
1996. Русија Јевгениј Кафељников Њемачка Штефи Граф (5)
1997. Бразил Густаво Киртен Хрватска Ива Мајоли
1998. Шпанија Карлос Моја Шпанија Аранча Санчез Викарио (3)
1999. Сједињене Америчке Државе Андре Агаси Њемачка Штефи Граф (6)
2000. Бразил Густаво Киртен (2) Француска Мери Пирс
2001. Бразил Густаво Киртен (3) Сједињене Америчке Државе Џенифер Капријати
2002. Шпанија Алберт Коста Сједињене Америчке Државе Серена Вилијамс
2003. Шпанија Хуан Карлос Фереро Белгија Жистин Енен-Арден
2004. Аргентина Гастон Гаудио Русија Анастасија Мискина
2005. Шпанија Рафаел Надал Белгија Жистин Енен-Арден (2)
2006. Шпанија Рафаел Надал (2) Белгија Жистин Енен-Арден (3)
2007. Шпанија Рафаел Надал (3) Белгија Жистин Енен (4)
2008. Шпанија Рафаел Надал (4) Србија Ана Ивановић
2009. Швајцарска Роџер Федерер Русија Светлана Кузњецова
2010. Шпанија Рафаел Надал (5) Италија Франческа Скјавоне
2011. Шпанија Рафаел Надал (6) Кина Ли На
2012. Шпанија Рафаел Надал (7) Русија Марија Шарапова
2013. Шпанија Рафаел Надал (8) Сједињене Америчке Државе Серена Вилијамс (2)
2014. Шпанија Рафаел Надал (9) Русија Марија Шарапова (2)
2015. Швајцарска Станислас Вавринка Сједињене Америчке Државе Серена Вилијамс (3)
2016. Србија Новак Ђоковић Шпанија Гарбиње Мугуруза
2017. Шпанија Рафаел Надал (10) Летонија Јелена Остапенко
2018. Шпанија Рафаел Надал (11) Румунија Симона Халеп
2019. Шпанија Рафаел Надал (12) Аустралија Ешли Барти
2020. Шпанија Рафаел Надал (13) Пољска Ига Свјонтек
2021. Србија Новак Ђоковић (2) Чешка Барбора Крејчикова
2022. Шпанија Рафаел Надал (14) Пољска Ига Свјонтек (2)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Roland Garros Announces 2022 Prize Money”. ATP Tour. 12. 5. 2022. Приступљено 4. 6. 2022. 
  2. ^ „2019 French Open – drawsheet”. ITF Tennis. Приступљено 8. 6. 2019. 
  3. ^ „2019 French Open – drawsheet”. ITF Tennis. Приступљено 8. 6. 2019. 
  4. ^ Clarey, Christopher (26. 5. 2006). „In a year of change at Roland Garros, the winners may stay the same”. International Herald Tribune. Архивирано из оригинала на датум 16. 10. 2007. Приступљено 8. 8. 2007. 
  5. ^ „Australian Open Will Begin Using Final-Set Tiebreaker”. The New York Times. 21. 12. 2018. Приступљено 21. 5. 2019. 
  6. ^ „Slams to trial 10-point tiebreak in final set starting with Roland Garros”. Reuters. 16. 3. 2022. Приступљено 4. 6. 2022. 
  7. ^ „Un siècle d'histoire”. rolandgarros.com. 
  8. ^ „Britannica: French Open”. Приступљено 22. 2. 2021. 
  9. ^ „Un siècle d'histoire”. Roland-Garros Official Website (на језику: French). 
  10. ^ Christopher Clarey (23. 5. 2013). „A Puzzler in Paris: French Open or Roland Garros?”. The New York Times. 
  11. ^ Ramat, Aurel (1994). Le Ramat typographique. Éditions Charles Corlet. стр. 63. ISBN 2854804686. 
  12. ^ „Event Guide / History / Past Winners 1891–2008”. rolandgarros.com. Архивирано из оригинала на датум 13. 5. 2012. Приступљено 2009-07-03. 

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Освојио је једну титулу пре 1968.
  2. ^ Освојила је две титуле пре 1968.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Претходник: Гренд слем
мај–јун
Наследник: