Љубомир Вукадиновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Љубомир Вукадиновић
Датум рођења(1912-01-03)3. јануар 1912.
Место рођењаТрстеник
Краљевина Србија
Датум смрти1. март 1973.(1973-03-01) (61 год.)
Место смртиБеоград
СФРЈ

Љубомир Вукадиновић (Трстеник, 3. јануар 1912Београд, 1. март 1973) је био новинар и публициста, спортски сарадник. Један је од првих професионалних спортских новинара у Југославији.

Фудбал је играо у подмладку БСК (Београдски спорт клуб) и Југославију из Београда. Kао деветнаестогодишњак због повреде напустио такмичарски спорт и постао спортски сарадник „Политике”. Уз Војина М.Ђорђевића и Бору Јовановића један је од родоначелника спортског журнализма у Краљевини Југославији. Пажњу читалаца ”Политике” скренуо је надахнутим коментарима различитих спортских догађаја, које је пратио широм света, репортажама допадљивог стила, освртима на историју спорта, чак и путописима, али и израженом склоношћу ка продубљивању тема. Од 1931. уредник је спортске рубрике Политике.

Као спортски извештач обишао је све континенте осим Аустралије. Извештавао је са Светских првенстава у фудбалу од 1938. до 1970, три пута са Летњих олимпијских игара и два пута са зимских. Утемељивши жанр домаћег спортског романа, свој публицистички дар показао је бележећи успомене легендарног навалног играча БСК–а, Благоја Марјановића – Моше (1907–1984), „који је с највише части облачио дрес државног тима”, а које је „Политика” штампала у тридесет наставака од 28. 10. до 26. 11. 1934.

Од 19381940. са колегом новинарем Боривојем Јовановићем издавао је Југословенску спортску ревију, Стручну библиотеку (пет књига) и Стручну спортску библиотеку. Током окупације наставио је новинарску делатност у редакцији ”Новог времена”, затим ”Обнове” и недељнику „Ново време – спорт”. Како су његов професионализам и искуство били довољна препорука, а потреба за спортским новинарима знатна, већ 1. 5. 1946. у Матичној књизи редакције „Политике” био је заведен као уредник спортске рубрике. Његово име се, међутим, неће појављивати на ступцима штампе све до 1947.[1]

Уредио је већи број годишњака Фудбалског савеза Југославије. Објавио је већи број књика посвећених спорту.

Носилац је Мајске награде Савеза организације за физичку културу Србије, Октобарску награду и награде Удружења спортских новинара Југославије за унапређење спортског новинарства.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Богуновић, Слободан Гиша (2019). Људи Политике - лексикон сарадника 1904-1941. Београд: Политика ад. стр. 81—83. ISBN 978-86-7607-148-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • С. Г. Богуновић, Људи Политике - лексикон сарадника 1904-1941, Београд, 2019.