Аксолотл
| Аксолотл | |
|---|---|
| |
| Ambystoma mexicanum | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Amphibia |
| Ред: | Urodela |
| Породица: | Ambystomatidae |
| Род: | Ambystoma |
| Врста: | A. mexicanum
|
| Биномно име | |
| Ambystoma mexicanum (Shaw, 1789)
| |
Аксолотл (лат. Ambystoma mexicanum) је најпознатији мексички неотенични репати водоземац из фамилије тиграстих даждевњака. Ларве ове врсте не пролазе кроз метаморфозу, тако да одрасле јединке живе у води и задржавају шкрге. Аксолотл потиче из језера која се сада већим делом налазе испод града Мексика. Аксолотли се користе у биолошким истраживањима као модел-организми, због способности да регенеришу делове тела, лаког узгајања и великих ембриона. Врста се сматра критично угроженом.[1]
Опис[уреди | уреди извор]
Репродуктивно зрео аксолотл, у узрасту 18–24 месеци, дугачак је од 15 до 45 cm, најчешће око 23 cm. Аксолотли поседују карактеристике ларви даждевњака попут спољашњих шкрга и репног пераја које иде од главе. Главе су им широке, а очи немају капке. Удови су им слабо развијени и имају дуге прсте.
Боја тела аксолотла[уреди | уреди извор]
Боја тела је код аксолотла под плејотропним утицајем четири гена, који поседују по два алела у доминантно-рецесивном односу[2]:
- D/d — „тамни“ ген, где присуство алела d карактерише мутанте у развићу, код којих се ћелије са пигментима (меланофоре, иридофоре и ксантофоре) не рашире по целом телу;
- M/m — „меланични“ ген, где присуство алела m онемогућава синтезу иридофора;
- A/a — „албино“ ген, где присуство алела a онемогућава синтезу меланина;
- AX/ax — „аксантични“ ген, где присуство алела ax означава непостојање ксантофора ни иридофора.
Заједничко деловање ових гена одређује прераспоређивање ћелија са пигментима по телу, као и тип ћелија са пигментима које су присутне у телу. Укупан број различитих фенотипских варијанти, односно различитих обојености тела, је 15. Овде су описане најкарактеристичније, са генетичком основом обојености.
Најуобичајенија варијанта боје („wild type“) је маслинасто-тамнобраон, чији је генотип (D/_ M/_ A/_ AX/_). Црна боја (меланизам) јавља се код јединки са комбинацијом алела m/m (генотип D/_ m/m A/_ AX/_). Мало светлије, али и даље врло тамне, јединке су оне са комбинацијом ax/ax (генотип D/_ M/_ A/_ ax/ax). Леуцистичне, тј. светло обојене (беле или бледо ружичасте) са пигментисаним (тамним) очима, су оне јединке код којих постоји комбинација алела d/d (генотип d/d M/_ A/_ AX/_).
Комбинација рецесивних албино алела, a/a, доводи до четири варијанте боје (4 варијанте албинизма), у зависности од других алела:
- D/_ M/_ a/a AX/_ доводи до најједоставнијег албинизма, када су јединке жуто-златне боје;
- уколико је присутна и комбинација d/d, албино јединка је потпуно бела, са сјајним иридофорама јасно видљивим у шкргама;
- уз m/m албино јединка је беле боје, са прелазом у златно-жуту на леђима;
- са ax/ax албино јединка је потпуно бела, са старењем добија жуту боју услед депоновања рибофлавина.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б IUCN SSC Amphibian Specialist Group (2020). „Ambystoma mexicanum”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2021.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 24. 10. 2021. База података укључује и доказе о степену угрожености. (језик: енглески)
- ^ John P. Clare & Caudata.org. 1999-2008. Genetics and Colour of Axolotls.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Axolotl.org (језик: енглески)
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
