Аксолотл

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Аксолотл
Ambystoma mexicanum 1.jpg
Ambystoma mexicanum
Научна класификација
Царство: Животиње
Тип: Хордати
Класа: Водоземци
Ред: Репати водоземци
Породица: Амбистоматиде
Род: Ambystoma
Врста: A. mexicanum
Биномна номенклатура
Ambystoma mexicanum
(Shaw, 1789)

Аксолотл (латински: Ambystoma mexicanum) је најпознатији мексички неотенични репати водоземац из фамилије тиграстих даждевњака. Ларве ове врсте не пролазе кроз метаморфозу, тако да одрасле јединке живе у води и задржавају шкрге. Аксолотл потиче из језера која се сада већим делом налазе испод града Мексика. Аксолотли се користе у биолошким истраживањима као модел-организми, због способности да регенеришу делове тела, лаког узгајања и великих ембриона. Врста се сматра критично угроженом.[1]

Опис[уреди]

Репродуктивно зрео аксолотл, у узрасту 18–24 месеци, дугачак је од 15 до 45 cm, најчешће око 23 cm. Аксолотли поседују карактеристике ларви даждевњака попут спољашњих шкрга и репног пераја које иде од главе. Главе су им широке, а очи немају капке. Удови су им слабо развијени и имају дуге прсте.

Боја тела аксолотла[уреди]

Боја тела је код аксолотла под плејотропним утицајем четири гена, који поседују по два алела у доминантно-рецесивном односу[2]:

  1. D/d — „тамни“ ген, где присуство алела d карактерише мутанте у развићу, код којих се ћелије са пигментима (меланофоре, иридофоре и ксантофоре) не рашире по целом телу;
  2. M/m — „меланични“ ген, где присуство алела m онемогућава синтезу иридофора;
  3. A/a — „албино“ ген, где присуство алела a онемогућава синтезу меланина;
  4. AX/ax — „аксантични“ ген, где присуство алела ax означава непостојање ксантофора ни иридофора.

Заједничко деловање ових гена одређује прераспоређивање ћелија са пигментима по телу, као и тип ћелија са пигментима које су присутне у телу. Укупан број различитих фенотипских варијанти, односно различитих обојености тела, је 15. Овде су описане најкарактеристичније, са генетичком основом обојености.

Леуцистични аксолотл

Најуобичајенија варијанта боје („wild type“) је маслинасто-тамнобраон, чији је генотип (D/_ M/_ A/_ AX/_). Црна боја (меланизам) јавља се код јединки са комбинацијом алела m/m (генотип D/_ m/m A/_ AX/_). Мало светлије, али и даље врло тамне, јединке су оне са комбинацијом ax/ax (генотип D/_ M/_ A/_ ax/ax). Леуцистичне, тј. светло обојене (беле или бледо ружичасте) са пигментисаним (тамним) очима, су оне јединке код којих постоји комбинација алела d/d (генотип d/d M/_ A/_ AX/_).

Комбинација рецесивних албино алела, a/a, доводи до четири варијанте боје (4 варијанте албинизма), у зависности од других алела:

  • D/_ M/_ a/a AX/_ доводи до најједоставнијег албинизма, када су јединке жуто-златне боје;
  • уколико је присутна и комбинација d/d, албино јединка је потпуно бела, са сјајним иридофорама јасно видљивим у шкргама;
  • уз m/m албино јединка је беле боје, са прелазом у златно-жуту на леђима;
  • са ax/ax албино јединка је потпуно бела, са старењем добија жуту боју услед депоновања рибофлавина.

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Luis Zambrano, Paola Mosig Reidl, Jeanne McKay, Richard Griffiths, Brad Shaffer, Oscar Flores-Villela, Gabriela Parra-Olea, David Wake. 2006. Ambystoma mexicanum In: IUCN 2008. 2008 IUCN Red List of Threatened Species. www.iucnredlist.org, Приступљено 02. 01. 2009.
  2. ^ John P. Clare & Caudata.org. 1999-2008. Genetics and Colour of Axolotls.

Спољашње везе[уреди]