Булевар краља Александра (Београд)
  булевар
КРАЉА АЛЕКСАНДРА | |
|---|---|
  | |
| Општина | Палилула (Београд), Врачар, Звездара |
| Почетак | Трг Николе Пашића Ул. Кнеза Милоша Таковска ул. |
| Крај | Смедеревски пут Партизанска ул. |
| Дужина | 7000 m |
| Ширина | 10 до 35 m |
| Створена | у Старом веку |
| Названа | 1997. |
| Стари називи | Бул. револуције, Бул. Црвене армије, Ул. краља Александра Обреновића, Ул. Фишекџијска, Маркова ул, Сокаче код „Златног топа“ |
 | |
|
Булевар зими
 
| |
Булевар краља Александра (раније Булевар револуције) je, са својих 7,5 km дужине, друга по дужини улица Београда.[1] Булевар је у потпуности реконструисан 2006. и 2010. године.
Од 2023. планирано је проширење булевара у делу од Цветкове пијаце до Малог Мокрог Луга.[2]
Име улице
[уреди | уреди извор]Ова улица је више пута кроз векове мењала име. У време римских освајача правац данашњег Булевара звао се Виа Милитарис (Војни пут). Касније мења назив у Цариградски друм, јер је спајао Сингидунум (Београд) са Цариградом (Истанбулом). Током 19. века, проширењем града, Булевар добија ново име Сокаче код Златног топа.[3] Касније се овај назив мења у Маркову улицу (1872-1895) део од Теразија до улице Драгослава Јовановића, а део од Таковске до Београдске добија име Фишекџијска(1872-1895), по дрвеним дућанима у којима се продавао барут у фишецима.
Улица је 1896. године добила назив по краљу Александру Обреновићу, убијеном 1903. године, а испред зграде студентског дома "Краљ Александар I", му је подигнут споменик.
После Другог светског рата мења назив у Булевар Црвене армије, затим Булевар револуције од фебруара 1952,[4] а од почетка 21. века зове се Булевар краља Александра.[5]
Знаменитости улице
[уреди | уреди извор]
Стамбени објекат на Булевару краља Александра 63, саграђен је током првих деценија двадесетог века у духу академизма. Ситуиран је на ободу Ташмајданског парка, а у непосредној близини су Сеизмолошки завод архитекте Момира Коруновића (у дну парка), који је у процедури за проглашење у споменик културе, ресторан „Мадера“ (са друге стране парка), црква Светог Марка, проглашена за споменик културе, зграда Правног факултета архитекте Петра Бајаловића, која ужива статус претходне заштите и у плану је за проглашење у споменик културе у 2004. години, споменик културе хотел „Метропол“ архитекте Драгише Брашована.
Налази се у оквиру претходно заштићене целине „Стари Београд“.
У броју 15 је Уставни суд Републике Србије. Следи зграда некада позната по "Јатовој" пословници, предратна Палата црквене управе.[6] Након појаса парковског зеленила већ следи број 43, са рестораном "Мадера", у згради грађеној пре рата као Палата Пензионог фонда чиновника Аграрне банке.[6]
На броју 20 налази се Посластичарница „Пеливан” (Београд).
У броју 22 је амбасада Чешке Републике. Раније се ту налазила кафана "Ваљево". Плац је купљен почетком 1922. с намером да се ту изгради "једно велико купатило и хотел".[7] Чехословачка је купила плац у броју 20, проширен 1931. Камен темељац дипломатског представништва је постављен на дан Св. Вацлава 28. септембра 1925.[8][9]
Колективно-стамбена зграда 46, саграђена је 1930. године, према плановима архитекте Александра Јанковића. Грађена је за доктора Владу Марковића, у духу модернизма. Зграда је првобитно имала подрум, приземље, три спрата и мансарду, а у дворишту је била подигнута гаража. Током Другог светског рата, 1941. године, зграда је тешко оштећена и тада је дат план за обнову првог и другог спрата и тавана, који је припремио архитекта Јанковић. Педесетих година XX века надзидани су трећи, четврти и пети спрат. На фасади су препознатљиви елементи крајње поједностављеног модернистичког обликовања, који су уклопљени у последњој интервенцији. Објекат се налази у оквиру претходно заштићене целине „Стари Београд“.
На броју 71 је зграда Универзитетске библиотеке, отворена 1926. Нешто раније, у време њене градње, булевар даље од Београдске се описује као покривен водом.[10]
На броју 73 је Зграда Техничког факултета, грађена 1925-31, на месту ранијег Тркалишта.
Споменик Вуку Караџићу је откривен 1937. на углу са Гробљанском/Гетеовом/Рузвелтовом, по њему је назван околни крај.
На броју 75 налази се Студентски дом краљ Александар I у Београду.
На броју 142, прекопута Општине Звездара, налазио се трамвајски депо. Ту је у мају 1996. отворен тржни центар,[11] који је изгорео у августу 2014. Објекти су срушени 2021. како би се градио стамбени комплекс Landmark Residence.[12]
На броју 199 некада се налазила кафана „Лион”, по којој се и данас зове цео крај - Лион.
На броју 270 налази се кафана „Липов лад”, чију је славу овековечио Драган Николић у филму Ко то тамо пева, у сцени када се жали Неди Арнерић да ће закаснити на аудицију за певача у „Липовом ладу”, који је „најбољи ресторан у Београду”.[13] (→ Липов лад)
Крајем 1930-тих, угао са Батутовом, број 235, назива се дном, тј. крајем улице (мада се улица одн. Смедеревски друм протезала као и данас); с обе стране у долини су се зеленела житна поља.[14]
Стамбени блок Булевар III од 457 станова, са десне стране Булевара између Лиона и Цветка, гради се од 1976. Подручје је претходно рушено[15] ту се налазила Утензилија, фабрика индустријског металног прибора.[16] Градња једне од три предвиђене осмоспратнице почело је у јуну 1976, у изведби предузећа „Напред”.[17][18] Најесен 1978. коначно је могуће усељење зграде 6 (114 станова и два атељеа), једне од „четири” у блоку - градња је каснила због касног исељења Утензилије и додатног копања за топловодне цеви.[19]
На западном углу са Господара Вучића, дијагонално преко пута Цветкове пијаце, налази се објекат City Square од 9.000 квадрата, који је градила фирма Астра симит, у власништву Браће Карић, сада у стечају.[20]
Иза Цветка, између Булевара и улице Вјекослава Ковача, изграђено је шест солитера 1957-59. У близини је још увек растао кукуруз. Још три солитера, прекопута угла са Мите Ружића, довршавано је 1961.[21]
На броју 403 се налазила Фабрика радио и телевизијских апарата и уређаја „Никола Тесла”, основана 1947. Ту се, на углу са Косте Трифковића, од исте године налазила трамвајска окретница. Продужена пруга од Радио Индустрије до Устаничке је отворена пред крај 1985.
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Булеваром краља Александра саобраћа велики број линија:
2 - Пристаниште - Пристаниште
3 - Ташмајдан - Кнежевац (од 03.12.2012. линија саобраћа на релацији Омладински стадион - Славија - Кнежевац)
5 - Калемегдан - Устаничка
6 - Ташмајдан - Устаничка
7 - Устаничка - Блок 45
7Л - Ташмајдан - Блок 45 (укинута 27.05.2012. године, после завршених радова никад није враћена)
7Н - Устаничка - Славија - Блок 45 (укинута 01.01.2017)
12 - Омладински стадион - Славија - Баново брдо (од 03.12.2012. линија саобраћа преко Ташмајдана)
14 - Устаничка - Бањица
20 - Миријево 3 - Велики мокри луг
24 - Дорћол - Неимар
25 - Карабурма 2 - Кумодраж 2
25П - Карабурма 2 - МЗ Кумодраж (од 01.11.2011. линија саобраћа на релацији Миријево 4 - МЗ Кумодраж)
26 - Дорћол - Браће Јерковић
26Н - Дорћол - Браће Јерковић
27 - Трг Републике - Миријево 3
27Л - Вуков споменик - Миријево (укинута 01.11.2011)
32 - Вуков споменик - Вишњица
46 - Гл. жел. станица - Миријево
74 - Омладински стадион - Бежанијска коса (од 02.04.2012. линија саобраћа на релацији Миријево 3 - Бежанијска коса)
79 - Дорћол - Миријево 4
202Н - Трг Републике - Велико Село
301Н - Трг Републике - Бегаљица
302 - Устаничка - Бегаљица
302Л - Устаничка - Ресторан Болеч (укинута 08.02.2010)
303 - Устаничка - Заклопача
304 - Устаничка - Ритопек
304Н - Трг Републике - Винча - Лештане - Болеч - Ритопек
305 - Устаничка - Болеч
306 - Устаничка - Бубањ поток
306Л - Устаничка - Лештане (укинута)
307 - Устаничка - Винча
308 - Шумице - Велики мокри луг
308Н - Славија - Велики мокри луг
309 - Звездара - Калуђерица
Е4 - Устаничка - Бежанијска коса (укинута 2016)
Е8 - Дорћол - Браће Јерковић (укинута 03.07.2016)
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Уништена немачка колона 1944. -
Изглед улице 2022. при заласку Сунца.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Od Češke ambasade dva i po sata do „Kube” : Beograd : POLITIKA”. Приступљено 14. 4. 2013.
- ^ Алексић, Дејан; Мучибабић, Далиборка (21. 1. 2023). „Булевар ће се ширити од „Цветка” до Малог Мокрог Луга”. Политика. Приступљено 22. 1. 2023.
- ^ „Булевар краља Александра”.
- ^ „Промениће се називи неких улица”, Борба, 9. феб. 1952, стр. 2
- ^ Леко, Милан (2003). Београдске улице и тргови. Београд: ЗУНС. ISBN 86-17-10816-9.
- ^ а б "Време", 5. јан. 1938
- ^ "Политика", 5. феб. 1922.
- ^ Zgrada Ambasade Republike Češke u Beogradu. mzv.cz
- ^ "Политика", 29. септ. 1925.
- ^ "Политика", 30. дец. 1922., стр. 7.
- ^ „Тржница у трамвајском депоу”, Борба, 26. апр. 1996, стр. 21
- ^ Gradilište Depo: Umesto tramvaja i tezgi, stambeni kompleks od 30 hiljada kvadrata. gradnja.rs 18.12.2023
- ^ „VELIKA TAJNA ZVEZDARE: Kako je beogradsko brdo dobilo ime i zašto je to NAJPOSEBNIJA opština u Beogradu”. Telegraf. 26. 8. 2018. Приступљено 17. 9. 2021.
- ^ "Политика", 9. јун 1938.
- ^ „Центар месне заједнице на Коњарнику ове године”, Борба, 24. март 1976, стр. 8
- ^ „У Миријеву 1.020 нових станова”, Борба, 8. нов. 1975, стр. 9
- ^ „Почела градња осмоспратнице са 114 станова”, Борба, 19. јун 1976, стр. 9
- ^ „Станови касне и на Звездари”, Борба, 17. март 1977, стр. 10
- ^ „'Шестица' коначно усељива!”, Борба, 16. окт. 1978, стр. 6
- ^ Nedovršene zgrade u nedovršenoj državi. vreme.com 15. јануар 2020
- ^ „Тринаест спратова изнад кукуруза”, Борба, 10. јул 1961, стр. 5 (фото шест солитера)
