Вардарска Македонија
Вардарска Македонија, позната и као Северна Македонија[тражи се извор] или Српска Македонија,[1] или као Вардарска Србија или Јужна Србија, дио је области Македоније, који је Букурешким миром из 1913. године припао Краљевини Србији. Данас, већина територије Вардарске Македоније одговара територији Републике Северне Македоније (98,09%), док се остатак налази на територији Републике Србије (1,91%)[2][3][4][5][6][7] и одговара простору које заузима манастир Прохор Пчињски са околином. У њему је одржано прво засједање АСНОМ-а на коме је донесена одлука о оснивању македонске државе у саставу федеративне Југославије.
Појам Вардарске Србије је често употребљаван насупрот појмовима Вардарске Македоније или Српске Македоније, пошто ови појмови због грчког порекла имена Македоније и осетљивости грчких савезника на сваку злоупотребу тог имена нису сматрани прикладнима за остваривање српских националних циљева на том простору.[8]
Ипак, на мапама Македоније Вардарска Македонија има различите границе од општеприхваћених. На мапама Македоније које је израдио Димитрија Чуповски у Санкт Петербургу 1913. године, територији Вардарске Македоније припали су дијелови источне Албаније (околина Пишкопеје сјеверозападно од Дебра), дијелови Косова (Качаник и околина) и крајње јужни дијелови средишње Србије (Прешево). Исто тако дијелови Косова и средишње Србије (без дијелова Албаније) смјештени су на мапи Македоније коју су израдили француски стручњаци 1925. године. Првобитним Букурешким миром област Струмице припала је Краљевини Бугарској, али након Првог свјетког рата Нејским мировним уговором из 1919. године Бугарска је била приморана да ту област препусти Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца и она се тако уклопила у област Вардарске Македоније.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
-
Територијалне промјене након потписивања Букурешког мира 1913. године - Краљевина Србија добила област Старе Србије коју је чинила и Вардарска Македонија -
Област Струмице и околине која је припала Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца након Нејског мировног уговора 1919. године
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Максимовић 2008, стр. 127.
- ^ Danforth 1997, стр. 44.
- ^ Ackermann 1999, стр. 55.
- ^ Thiessen 2007, стр. 29.
- ^ Poulton 2000, стр. 2.
- ^ Troebst 2007, стр. 344.
- ^ Bechev 2009, стр. 232.
- ^ Економист 1924, стр. 655.
Литература
[уреди | уреди извор]- Poulton, Hugh (2000). Who are the Macedonians?. C. Hurst & Co. Publishers. стр. 2. ISBN 978-1-85065-534-3.
- Troebst, Stefan (2007). Das makedonische Jahrhundert: von den Anfängen der nationalrevolutionären Bewegung zum Abkommen von Ohrid 1893-2001 ; ausgewählte Aufsätze. Oldenbourg. ISBN 978-3-486-58050-1.
- Ackermann, Alice (1999). Making Peace Prevail: Preventing Violent Conflict in Macedonia. Syracuse University Press. стр. 55. ISBN 978-0-8156-0602-4.
- Bechev, Dimitar (2009). Historical Dictionary of the Republic of Macedonia. Scarecrow Press. стр. 232. ISBN 978-0-8108-6295-1.
- Thiessen, Ilká (2007). Waiting for Macedonia: Identity in a Changing World. University of Toronto Press. стр. 29. ISBN 978-1-55111-719-5.
- Danforth, L. M. (1997). The Macedonian Conflict: Ethnic Nationalism in a Transnational World. Princeton University Press. стр. 44. ISBN 978-0-691-04356-2.
- Максимовић, Владимир (2008). Српска надмоћ: успон, одбрана и неуништивост српског духа. Београд.
