Врсар

Врсар
Врсар
Застава
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Истарска
Општина	Врсар
Становништво
— 2011.	1.771
Географске карактеристике
Координате	45° 09′ 00″ С; 13° 36′ 19″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	30 m
Врсар Врсар на карти Хрватске
Врсар Врсар на карти Истарске жупаније
Остали подаци
Поштански број	52450
Позивни број	+385 52
Регистарска ознака	PU
Веб-сајт	www.vrsar.hr

Врсар (итал. Orsera) је приморски град и морска лука у западној Истри, Република Хрватска.

Географија

мини

Лежи 8 km јужно од Пореча и северно од Лимског канала.

По архитектури представља типичан пример медитеранског рибарског места. Од обале, терасасто се уздижу насеља, која при врху завршавају црквом са посебним црквеним звоном (итал. Campanile).

Осим туризма, развијен је риболов и виноградарство. Јужно од Врсара се налази и најпознатији нудистички камп у Jyгocлaвији — Коверсада, где је у своје време боравио и славни Казанова.

Пред Врсаром се налази група од 18 мањих, ненасељених и медитеранским биљкама густо обраслих острва.

Haceљa

Беги (итaл. Beghi), Бралићи (bralici), Врсар (Orsera). Градина (Gerolda), Делићи (Delici). Клоштар (San Michele di Leme), Контешићи (Contessici), Мараси  (Marassi) и Фленги (Prodani).

Иcтopиja

Од римског насеља Ursaria остало је је трагова у луци и у ближој околини Врсара (вила рустика и акведукт). У раном средњем веку Врсар (Orsera), је био утврђен град, посед и летња резиденција поречких бискупа, који га држе од 983. до 1772. године. Насеље се формирало на падини брежуљка, на врху којег је каштел. Од градских утврђења сачувана су, осим каштела, само западна градска врата. Романичка тробродна црква Св. Марије подигнута је у XII веку, недалеко од темеља старохршћанске цркве.

Становништво

На попису становништва 2011. године, општина Врсар је имала 2.162 становника, од чега у самом Врсару 1.771.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Врсар је имало 1.624 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати			927	57,08%
Италијани			92	5,66%
Срби			84	5,17%
Југословени			54	3,32%
Албанци			21	1,29%
Македонци			17	1,04%
Словенци			17	1,04%
Муслимани			16	0,98%
Мађари			9	0,55%
Румуни			4	0,24%
Словаци			4	0,24%
Црногорци			3	0,18%
Чеси			2	0,12%
Немци			1	0,06%
остали			4	0,24%
неопредељени			32	1,97%
регион. опр.			316	19,45%
непознато			21	1,29%
укупно: 1.624

Литература

• Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.