Газиводе (језеро)
| Газиводе | |
|---|---|
 Језеро Газиводе | |
| Координате | 42° 57′ 42″ С; 20° 34′ 01″ И / 42.961667° С; 20.566944° И 42° 57′ 42″ С; 20° 34′ 01″ И / 42.961667° С; 20.566944° И |
| Тип | вештачко, акумулационо |
| Земље басена |  Србија |
| Макс. дужина | 24 km |
| Површина | 11,9 km2 |
| Макс. дубина | 105 m |
| Запремина | 0.38 km3 |
| Над. висина | 694 m |
  Газиводе | |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Језеро Газиводе је вештачко језеро настало 1977. године преграђивањем реке Ибра у њеном горњем току.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Београдска фирма Хидротехника-Хидроенергетика је од 1973 — 1977. године, у атару села Газиводе подигла једну од највећих брана са глиненом основом у Европи, по пројекту фирме "Енергопројект" из Београда. Истоимено језеро се налази се у општини Тутин, у југозападној Србији и у општини Зубин Поток, на северу Косова и Метохије. Изнад језера се простиру планине Мокра гора у чијем се подножју налази и манастир Црна Река и Рогозна. Језеро је дужине 24 километара, висина бране је 107 метара, у основи је широка 460, а дуга 408 метара. Основна намена овог језера је наводњавање Косовске низије, али има и мању хидроцентралу која се налази у истоименом месту. Каналима се вода из Газивода одводи до Грачаничког језера и користи се за снабдевање града Приштине. Вода из овог хидросистема је такође примењена за неопходно расхлађивање у ТЕ Обилић.
Иако поред језера нема угоститељских објеката, велики број људи обилази ово језеро. Током целе године присутан је велики број рибара, пошто је језеро изузетно богато рибом. Лети долазе и купачи из оближњих села, Зубиног Потока, Косовске Митровице, Новог Пазара, па чак и из удаљених места Косова и Метохије.
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Током 2017. и 2018. године међународни тим археолога и научника је извршио низ подводних истраживања. Открили су више споменика средњовековне српске културе на дну језера Газиводе. Најзначајнији од њих су: остаци палате српске средњовековне краљице Јелене Анжујске, остаци манастира Чкиље, звоника из 13. века, две средњовековне цркве, девет римских некрополе.[1]
Међу подводним открићима налазе се остаци школе за даме, и делови дворца у потопљеном селу Брњаци, одакле је Јелена Анжујска управљала територијама тадашње Зете, Требиња, Плава, Поибарја.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „SRPSKA ATLANTIDA Na dnu jezera Gazivode pronađeno NEPROCENJIVO BLAGO kraljice Jelene Anžujske”. blic.rs. 16. 05. 2018. Приступљено 12. 8. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
- Ибарски Колашин. Природа и традицијска култура - зборник радова Центра за Научна истраживања САНУ и Универзитета у Крагујевцу
- BLIC, SRPSKA ATLANTIDA Na dnu jezera Gazivode pronađeno NEPROCENJIVO BLAGO kraljice Jelene Anžujske 16.05.2018
