Гордана Тодоровић

С Википедије, слободне енциклопедије
Гордана Тодоровић
Гордана Тодоровић
Датум рођења1933.
Место рођењаДрајинац, код Сврљига,, Краљевина Југославија
Датум смрти1979.
Место смртиБеоградСФРЈ

Гордана Тодоровић (Драјинац, код Сврљига, 1933Београд, 1979) српска је песникиња. У Сврљигу се од 1982. године одржавају Дани Гордане Тодоровић посвећени њеном раду.

Биографија[уреди | уреди извор]

Школовала се у Параћину и Нишу, где је у Гимназији „Стеван Сремац“, у литерарној дружини „Његош“, дошао до изражаја њен песнички таленат. Прве песме објављује у београдском Полету, а потом и у Сведочанствима. Те песме су се после нашле у првој збирци песма „Гинмазијски тренутак“ за коју је добила Бранкову награду. Њена поезија је доносила нову свежину у српску поезију са бројним кованицама у духу народног језика. Потом се са мајком преселила у Београд. Гордана Тодоровић није могла да се запосли због свог јако нежног здравља и болести која ју је целог живота пратила.

Збирке песама[уреди | уреди извор]

  • Гимназиски тренутак, Београд, 1954; Ниш, 1989;
  • Сунце, Београд, 1959;
  • Срце завичаја, Београд, 1965;
  • Поносно класје, Београд, 1973;

и постхумна издања:

  • Изабране песме, Београд, 1984;
  • Песме, приредио Славољуб Обрадовић, Ниш, 2004;
  • Крилате ватре, приредио Славољуб Обрадовић 2011;
  • Цвркути јутара, приредио Јован Младеновић, 2016;
  • Сабрана дела I-III, приредила Милица Миленковић, 2018;
  • Живети због песме (сабране песме из Књижевних новина 1974-1978), приредила Милица Миленковић, 2019.

Студије о Горданиној поезији[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]