Грађевина животописа
Грађевина животописа: приче о писцима | |
---|---|
Настанак и садржај | |
Аутор | Мило Глигоријевић |
Земља | Србија |
Језик | Српски |
Жанр / врста дела | зборник |
Издавање | |
Издавач | Службени гласник |
Број страница | 406 |
Тип медија | картон |
Превод | |
Датум издавања | 2008. |
Класификација | |
ISBN ? | 978-86-7549-898-8 |
Грађевина животописа: приче о писцима je књига о писцима коју је написао новинар, књижевник и издавач Мило Глигоријевић (1942-2017), објављена 2008. године у издању издавачке куће "Службени гласник" из Београда.[1][2]
О аутору
[уреди | уреди извор]Милован Мило Глигоријевић (1942-2017) је био новинар, књижевник и издавач. Дипломирао је на групи за југословенску и светску књижевност Филолошког факултета у Београду. Од 1977. године био је новинар "НИН"-а, а 1999. године напушта новинарство и почиње да се бави издаваштвом.[3]Објавио је тринаест прозних књига, написао више предговора и мпоговора у делима других аутора. Био је члан Српског ПЕН центра.[4]
О књизи
[уреди | уреди извор]У књизи се налазе приче које су писци рекли о себи, о другим писцима, и оно што су рекли аутору књиге. Описани су Иво Андрић, Црњански, Киш, Ковач, Буле, Михиз, Бећковић, Драгослав Михаиловић, Ћосић, Пекић, Данојлић, Бранко Ћопић, Десанка Максимовић, Жика Павловић и други. Кроз исповести, анегдоте, приче и коментаре, израњају верне слике карактера и гестова писаца актера ове књиге. Многе приче и догађаји у времену дешавања нису могле бити обеладоњене, али у књизи Грађевина животописа уз ауторов мајсторски осећај за приказ грађе – као пикантерија израњају. Ти нови моменти бивају покретачи за нова, другачија, па и продубљења тумачења наше књижевне прошлости последњих деценија 20. века. А прошлост је, са поменутим ликовима, била испуњена полемикама, моралним успонима и падовима. То потврђује и мото књиге Андре Жида који се налази на самом почетку:[5]
„ | Веруј онима који трагају за истином. Сумњај у оне који је нађу. | ” |
Аутор истиче значај трагања и значењу трагања, на откривању нових истина.Књига позива на нова тумачења и нова преиспитивања наше књижевне прошлости.[5]
Поглавља у књизи
[уреди | уреди извор]Књига Грађевина животописа садржи следеће портрете и аутопортрете:[4]
- Ходајући споменик - о Иви Андрићу
- Биографија као списак невоља - о Милошу Црњанском
- Афера и протагонисти - о Данилу Кишу
- Љубитељ добре изведбе - о Мирку Ковачу
- Мајстор ироније и публицитета - о Милораду Булатовићу
- Савршена поза - о Милораду Павићу
- Тркач на половини стазе - о Александру Поповићу
- Издаја и хајка - о Михаилу Лалићу
- Тријумф упорности - о Живојину Павловићу
- Покрет у коме нема отпадака -
- Дуготрајно самоубиство - о Бранку Ћопићу
- Отац нације - о Добрици Ћосићу
- Верник поезије - о Стевану Раичковићу
- Довитљиви ум - о Душану Радовићу
- Две самоодбране - о Антонију Исаковичћу и Миловану Данојлићу
- Сати добре сатире
- Сликар вечног ћерања - о Матији Бећковићу
- Домишљач, мудријаш, размишљач - о Бориславу Пекићу
- Рођени причалац (1) - о Бориславу Михаиловићу Михизу
- Рођени причалац (1) - о Бориславу Михаиловићу Михизу
- Гађење над политиком - о Драгославу Михајловићу
- Изазивање природних сила - о Десанки Максимовић
- Разумевање трагедије - о Љубомиру Симовићу
- Смех и очај - о Душану Ковачевићу
- Post factum - о Слободану Селенићу и Милисаву Савићу
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Грађевина животописа : приче о писцима”. plus.sr.cobiss.net. Архивирано из оригинала 30. 11. 2021. г. Приступљено 30. 11. 2021.
- ^ „GRAĐEVINA ŽIVOTOPISA”. goodreads.com. Приступљено 30. 11. 2021.
- ^ „Milo Gligorijević”. goodreads.com. Приступљено 30. 11. 2021.
- ^ а б Глигоријевић, Мило (2008). Грађевина животописа : приче о писцима. Београд: Службени гласник. стр. 7— 18, 407—409. ISBN 978-86-7549-898-8.
- ^ а б „Milo Gligorijević, Građevina životopisa”. danas.rs. Приступљено 30. 11. 2021.