Драгослав Михаиловић
Драгослав Михаиловић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Драгослав Михајловић |
Датум рођења | 17. новембар 1930. |
Место рођења | Ћуприја, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 12. март 2023.92 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Држављанство | Србија |
Националност | Србин |
Образовање | Филозофски факултет Гимназија Ћуприја |
Универзитет | Универзитет у Београду |
Занимање | Писац |
Породица | |
Деца | Бранислав Михајловић Милица Михајловић |
Књижевни рад | |
Период | 1967—2023. |
Језик стварања | српски, углавном на косовско-ресавском дијалекту |
Жанр | драма |
Најважнија дела | |
Награде | НИН-ова награда (1983)[1] |
Драгослав Михаиловић (право презиме Михајловић; Ћуприја, 17. новембар 1930 — Београд, 12. март 2023) био је српски књижевник и академик. Био је писац, романсијер, сценариста, драматург и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ). Добитник је многих књижевних награда и признања. Његов књижевни опус обухвата приповетке, романе и драме.[2] Дела су му превођена на више страних језика.[3]
Биографија
[уреди | уреди извор]Студирао је Филозофски факултет у Београду на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик. Факултет је завршио 1957. године, али није успео да нађе стално запослење; често је мењао посао.
Михаиловић је тврдио да је дошао у сукоб с Управом државне безбедности (УДБА) пошто се побунио против хапшења својих другова, који су ухапшени због политичких вицева. Након тога, један сведок је изјавио да се Драгослав Михаиловић од самог почетка определио за резолуцију Информбироа, као и да је изјавио да је Тито „амерички шпијун” и да је партија „ликвидирала СКОЈ”. Године 1949. избачен је из кандидатуре за члана Комунистичке партије Југославије, а 15. септембра 1950. је ухапшен. На Голи оток пребачен је 28. фебруара 1951. и тамо је провео 15 месеци.[4][5]
Роман Кад су цветале тикве први пут је објављен 1968. и изазвао је значајну реакцију социјалистичке власти. Представа која је у Југословенском драмском позоришту у Београду требало да се игра по овом роману забрањена је пре него што је изведена премијера. Михаиловић сматра да ју је Тито лично забранио[6] на инсистирање Кардеља.[7]
Његову биографију написао је Роберт Ходел Речи од мрамора. Драгослав Михаиловић – живот и дело, Београд: Лагуна, 2020.
Преминуо је 12. марта 2023. у Београду.[8][9][10] Сахрањен је 16. марта 2023. у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.[11][12][13][14] Дана 25. априла 2023. одржан је комеморативни скуп у САНУ.[15]
Приватан живот
[уреди | уреди извор]Његов син је сликар Бранислав Михајловић, а ћерка глумица Милица Михајловић.[16]
Награде и признања
[уреди | уреди извор]- Октобарска награда Београда, 1967.
- Андрићева награда, 1976.
- Златна арена за најбољи сценарио, Пула, 1978.
- НИН-ова награда, за роман Чизмаши, 1984.
- Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године, за роман Чизмаши, 1985.
- Награда „Борисав Станковић”, за књигу прича Лов на стенице, 1994.
- Награда Вукове задужбине, 1994.
- Награда „Вељкова голубица”, 2008.
- Награда „Стефан Првовенчани”, 2008.
- Кочићева награда, 2011.[2]
- Награда „Григорије Божовић”, за приповетку „Четрдесет и три године”, за 2016.[17]
- Велика награда „Иво Андрић”, за животно дело, 2020.
- Награда „Скендер Куленовић”, 2020.[18]
Дела
[уреди | уреди извор]- Кад су цветале тикве
- Фреде, лаку ноћ
- Петријин венац
- Чизмаши
- Голи оток
- Црвено и плаво
- Време за повратак
- Гори Морава
- Лов на стенице
- Увођење у посао[19]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Роман године 1983.”. НИН званични сајт. Архивирано из оригинала 05. мар 2017. г. Приступљено 6. 1. 2021. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|archive-date=
(помоћ) - ^ а б „Драгослав Михаиловић добитник Кочићеве награде”. Радио телевизија Републике Српске. 12. 8. 2011. Приступљено 12. 8. 2011.
- ^ Radović, Olivera (2023-03-17). „Odlazak klasika”. P-portal (на језику: хрватски). Приступљено 2023-03-19.
- ^ „Smrt se nadvijala nad otokom zla”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 11. 3. 2018.
- ^ „Kada je cvetala Udba”. Nedeljnik Vreme. Приступљено 11. 3. 2018.
- ^ Кад су цветали страхови и лажи („Вечерње новости“, 16. октобар 2013)
- ^ „Интервју за Дневне”. Архивирано из оригинала 26. 1. 2016. г. Приступљено 9. 1. 2016.
- ^ „Напустио нас је један од најзнаменитијих писаца: Његови јунаци узор су племенитости и одважности”. Б92. 12. 3. 2023. Приступљено 13. 3. 2023.
- ^ „Преминуо академик Драгослав Михаиловић”. САНУ. Приступљено 13. 3. 2023.
- ^ „Преминуо књижевник Драгослав Михаиловић”. РТС. 12. 3. 2023. Приступљено 13. 3. 2023.
- ^ „Сахрањен академик Драгослав Михаиловић”. www.rts.rs. 16. 3. 2023. Приступљено 16. 3. 2023.
- ^ „Сахрањен Драгослав Михаиловић: Река глумаца испратила чувеног књижевника, ћерку Милицу сломиле емоције”. Хело магазин. 16. 3. 2023. Приступљено 19. 3. 2023.
- ^ „САХРАЊЕН ПИСАЦ И АКАДЕМИК ДРАГОСЛАВ МИХАИЛОВИЋ: Многе познате личности одале последњи поздрав великану”. Вечерње новости. 16. 3. 2023. Приступљено 26. 3. 2023.
- ^ Матовић, Д. (17. 3. 2023). „ПОШТЕН И УСПРАВАН ПРЕД НЕПРАВДОМ: На последњи починак испраћен велики писац и академик Драгослав Михаиловић”. Вечерње новости. Приступљено 26. 3. 2023.
- ^ „Драгослав Михаиловић се увек враћао људској патњи”. Политика. 26. 4. 2023. Приступљено 4. 5. 2023.
- ^ Татјана Лош & 27. 4. 2013.
- ^ „Драгославу Михаиловићу награда "Григорије Божовић"”. РТС. 19. 5. 2017. Приступљено 22. 3. 2017.
- ^ Награда „Скендер Куленовић” академику Михаиловићу (САНУ, приступљено 11. септембра 2020)
- ^ „Uvođenje u posao - Dragoslav Mihailović | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 25. 5. 2021.
Литература
[уреди | уреди извор]- Лош, Татјана (27. 4. 2013). „Милица Михајловић: Нови сјај старе диве”. Вечерње новости онлајн. Приступљено 15. 1. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Како је Тито пресудио писцу (РТС Око - Званични канал)
- Биографија на сајту САНУ
- Драгослав Михаиловић, интервју („Политика“, 4. мај 2010)
- „Златни сунцокрет“ Драгославу Михаиловићу („Политика“, 31. јануар 2011)
- Полицијски досијеи су очерупани - интервју („Политика“, 17. јул 2011)
- Радио-телевизија Републике Српске: Драгослав Михаиловић о петокњижју „Голи оток“, 10. 6. 2012. (језик: српски)
- Југословенство ће Србе одвести у пропаст („Политика“, 1. јун 2014)
- Дрскошћу сам се борио против страха - интервју („Политика”, 9. јануар 2020)
- ПОЛА ВЕКА МЕЂУ ВЕЛИКАНИМА: Поводом 90. рођендана академика Драгослава Михаиловића („Вечерње новости”, 17. новембар 2020)
- ПИСАЦ КОГА ЈЕ ЖИВОТ ШИБАО: Академик Драгослав Михаиловић прославио 92. рођендан („Вечерње новости”, 18. новембар 2022)
- Поетика приповедања Драгослава Михаиловића („Политика”, 2. јануар 2023)
- "ЈОШ НИСАМ РЕКАО СВЕ О ГОЛОМ ОТОКУ": Последњи интервју Драгослава Михаиловића за "Новости" („Вечерње новости”, 12. март 2023)
- Драгослав Михаиловић – од Голог отока до Српске академије наука и уметности („Политика”, 12. март 2023)
- ИСПИСИВАО ЈЕ НАШУ ПРИЧУ НАТОПЉЕНУ ПАТЊОМ Одлазак великог књижевника Драгослава Михаиловића („Вечерње новости”, 13. март 2023)
- Рођени 1930.
- Умрли 2023.
- Књижевници из Ћуприје
- Српски књижевници
- Српски драматурзи
- Српски сценаристи
- Добитници НИН-ове награде
- Добитници Андрићеве награде
- Добитници награде Борисав Станковић
- Добитници награде Златна арена за најбољи сценарио
- Политички затвореници (Информбиро)
- Југословенски сценаристи
- Академици САНУ
- Чланови Удружења драмских писаца Србије
- Оснивачи и чланови Адлигата
- Бивши студенти Филозофског факултета Универзитета у Београду
- Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду
- Добитници награде Светозар Ћоровић
- Добитници награде Рамонда сербика
- Добитници награде Златни сунцокрет
- Добитници Кочићеве награде