Драгослав Михаиловић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Драгослав Михаиловић
DragoslavMihailovic.jpg
Датум рођења (1930-11-17)17. новембар 1930.(86 год.)
Место рођења Ћуприја
Краљевина Југославија

Драгослав Михаиловић или Михајловић (Ћуприја, 17. новембар 1930) је српски књижевник, редовни члан САНУ, добитник многих књижевних награда и признања, превођен на више европских језика. Његов књижевни опус обухвата приповетке, романе и драме.[1]

Биографија[уреди]

Рођен у Ћуприји, студирао у Београду Филозофски факултет на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик. Са двадесет година бива хапшен и послат на Голи оток. Факултет је завршио 1957. године, али није успео да нађе стално запослење и често је мењао посао.

Добитник је Кочићеве награде 2011.[1]

Његов син је Бранислав Михаjловић сликар, а ћерка је глумица Милица Михајловић.[2]

Дела[уреди]

Роман „Кад су цветале тикве“ први пут је објављен 1968. године и изазвао је у то време значајну реакцију социјалистичког режима. Представа која је у Југословенском драмском позоришту у Београду требало да се игра по овом роману је забрањена пре него што је изведена премијера, а по причи аутора, Јосип Броз ју је лично забранио,[3] на инсистирање Едварда Кардеља.[4]

Сем овог, Михаиловић је објавио и следећа дела

  • Фреде, лаку ноћ,
  • Петријин венац,
  • Чизмаши,
  • Голи оток,
  • Црвено и плаво,
  • Време за повратак,
  • Гори Морава,
  • Лов на стенице,

Награде и признања[уреди]

Извори[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]