Милован Данојлић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Милован Данојлић
MilovanDanojlic.jpg
Датум рођења (1937-07-03)3. јул 1937.(80 год.)
Место рођења Ивановци
Краљевина Југославија

Милован Данојлић (Ивановци, 3. јул 1937) је српски писац који живи и ради од 1984. године у Француској.

Подаци о животу и књижевном раду[уреди]

Велику матуру положио је 1957. у Београду, где је 1973. на Филолошком факултету дипломирао Одсек за романистику. Сарађивао је као стални и спољни сарадник у дневним листовима Борба, Политика, у НИН-у и бројним књижевним часописима. У два наврата је радио као лектор за српскохрватски језик на Универзитету у Поатјеу, а неколико година је обављао послове спољног сарадника париског радија.

Члан је САНУ од 2000. године. Један је од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке 1989.

Објавио је више од 70 књига белетристике и поезије на српском језику. Пише поезију, прозу, есејистику и књижевну критику. Приредио је и превео велики број књига из књижевности за децу; превео је и препевао дела познатих писаца (В. Шекспир, Ш. Бодлер, Ј. Бродски, Е. Сиоран, Л. Арагон, Е. Паунд, В. Б. Јејтс, Е. Јонеско, П. Клодел), писана на француском и енглеском језику. Најпознатије Данојлићеве књиге су „Нека врста циркуса“, „Личне ствари - огледи о себи и о другима“ и „Балада о сиромаштву“.

Награде[уреди]

Добитник је више књижевних награда од којих су најпознатије:

Дела[уреди]

  • Урођенички псалми, Нолит, Београд, 1957.
  • Недеља, Lykos, Загреб, 1959.
  • Како спавају трамваји, Lykos, Загреб, 1959.
  • Ноћно пролеће, Прогрес, Нови Сад, 1960.
  • Баладе, Нолит, Београд, 1966.
  • Лирске расправе, Матица српска, Нови Сад, 1967.
  • Фуруница-јогуница, Културни центар, Нови Сад, 1969.
  • Гласови, независно издање, Београд, 1970.
  • Чудноват дан, Младо поколење, Београд, 1971.
  • О раном устајању, Матица српска, Нови Сад, 1972.
  • Родна година, БИГЗ, Београд, 1972.
  • Онде поток, онде цвет, Змајеве дечје игре/Раднички универзитет, Нови Сад, 1973.
  • Чистине, Матица српска, Нови Сад, 1973.
  • Грк у затвору, Аугуст Цесарец, Загреб, 1975.
  • Наивна песма, Нолит, Београд, 1976.
  • Пут и сјај, Матица српска, Нови Сад, 1976.
  • Како је Добрислав протрчао кроз Југославију, БИГЗ, Београд, 1977.
  • Мука с речима, Слободан Машић, Београд, 1977.
  • Песме, Нолит, Београд, 1978.
  • Тачка отпора, Либер, Загреб, 1978.
  • Зимовник, Збирка Бишкупић, Загреб, 1979.
  • Змијин свлак, Нолит, Београд, 1979.
  • Ране и нове песме, Просвета, Београд, 1979.
  • Како живи пољски миш, Народна књига, Београд, 1980.
  • Сенке око куће, Знање, Загреб, 1980.
  • То : вежбе из упорног посматрања, Просвета, Београд, 1980.
  • Срећан живот, Младост, Загреб, 1981.
  • Мишја рупа, М. Данојлић/М. Јосић, Београд, 1982.
  • Сунце је почело да се злати, Завод за издавање уџбеника, Нови Сад, 1982.
  • Чишћење алата, М. Данојлић/С. Машић, Београд, 1982.
  • Брисани простор, Српска књижевна задруга, Београд, 1984.
  • Подгузница, М.Јосић/М. Данојлић, Београд, 1984.
  • Шта сунце вечера, Рад, Београд, 1984.
  • Као дивља звер : тешкоће с људима и са стварима, Филип Вишњић, Београд, 1985.
  • Вечити наилазак : стихови, Југославика, Торонто, 1986.
  • Драги мој Петровићу, Знање, Загреб, 1986.
  • Чекајући да стане пљусак, [с.н.], Париз, 1986.
  • Писати под надзором, Нова Југославија, Врање, 1987.
  • Нека врста циркуса, Књижевна омладина Србије, Београд, 1989.
  • Тачка отпора : изабране песме, Српска књижевна задруга, Београд, 1990.
  • Зло и наопако, БИГЗ, Београд, 1991.
  • Година пролази кроз авлију, Српска књижевна задруга, Београд, 1992.
  • Песме за врло паметну децу, Просвета, Београд, 1994.
  • Да ми је знати : избор из поезије за децу, Змај, Нови Сад, 1995.
  • На обали, Градска библиотека, Чачак, 1995.
  • Мартовско сунце : избор из поезије за децу, ИНГ Комерц, Нови Сад, 1996.
  • Место рођења, Филип Вишњић, Београд, 1996.
  • Мука духу, Драганић, Београд, 1996.
  • Тешко буђење, Плато, Београд, 1996.
  • Шта човек да ради, Образовање, Нови Сад, 1996.
  • Јесен на пијаци, Школска књига, Нови Сад, 1997.
  • Недеља у нашој улици, Тодор, Нови Сад, 1997.
  • Ослободиоци и издајници, Филип Вишњић, Београд, 1997.
  • Балада о сиромаштву, Филип Вишњић, Београд, 1999.
  • Велики испит, Verzal Press, Београд, 1999.
  • Како спавају трамваји и друге песме, Јефимија, Крагујевац, 1999.
  • Како је краљ Коба Јаги напустио престо, Интелекта, Ваљево, 2000.
  • Певанија за децу, Дечје новине, Горњи Милановац, 2000.
  • Разгоревање ватре : изабране песме, Задужбина Десанке Максимовић, Београд, 2000.
  • Личне ствари : огледи о себи и другима, Плато, Београд, 2001.
  • Месец је пун као кљун : избор из поезије за децу, Агенција за откривање и развој талената "Никола Тесла", Нови Сад, 2001.
  • Ограда на крају Београда, Bookland, Београд, 2001.
  • Пустоловина или Исповест у два гласа, Филип Вишњић, Београд, 2002.
  • Зечји трагови, Филип Вишњић, Београд, 2004.
  • Србија на западу, НБ "Стефан Првовенчани", Краљево, 2005.
  • Човек човеку, Књижевна заједница "Борисав Станковић", Врање, 2006.
  • Пешачки монолог, Плато, Београд, 2007.
  • Учење језика, Српска књижевна задруга, Београд, 2008.
  • Прича о приповедачу, ИП Матица српска, Нови Сад, 2009.
  • Црно испод ноктију, Плато, Београд, 2010.
  • Добро јесте живети, Албатрос Плус, Београд, 2010.
  • Изнуђене исповести, Плато, Београд, 2010.
  • Писма без адресе, Службени гласник, Београд, 2012.
  • Храна за птице, Албатрос Плус, Београд, 2014.

Милован Данојлић: Положај песника[уреди]

"Песник се може уморити, може запасти у очајање и безнађе, и певајући о свом клонућу, донекле га речју превазилазити, али он не може прећи у непријатељски табор, онај у коме су поробљивачи и силници. Он је непобедиви борац и кад голорук излази у арену.[1]

. . .

Поезија је со земље, и песници су осетљиве антене народних заједница. Они примају и региструју дрхтаје и трептаје, узлете и тежње, наде и клонућа свог племена. Песници нису предводитељи ни пресудитељи, а ипак, добро је ослушнути оно што говоре. И онда, кад се чине чудни и настрани, можда су тада једини на добром, исправном путу. Њихова се лудост, тако често, потврдила као највиши облик памети".[1]

Из књижевне критике о пишчевом делу[уреди]

  1. Данојлић иде међу оне ретке савремене српске песнике који разумеју и знају шта је светост језика. - Михајло Пантић[2]
  2. Призивање основности, првобитности, посредно или сасвим изричито, често је место у Данојлићевим песмама, посебно у оним смештеним у природу, у окружење које редовно потакне на темељне запитаности и сагледања. - Драган Хамовић[2]
  3. Обликујући слику природе и друштва, Данојлићева поезија представља човека у своме окружењу, међу изазовима и ограничењима. Однос између природе и друштва у овој поезији није увек једноставан. - Гојко Божовић[2]
  4. У поезији Милована Данојлића сви бегови и лутања завршавају се у тачки из које се и пошло, географски и биографски из срца Шумадије, а поетички путем неосимболизма, надреализма, сопственог пантеистичког тока до религијског. - Светлана Шеатовић-Димитријевић[2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Милован Данојлић: Положај песника (беседа приликом уручења Жичке хрисовуље) у: Милован ДАНОЈЛИЋ песник - зборник, Народна библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево, 2005.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Милован ДАНОЈЛИЋ песник - зборник, Народна библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево, 2005.

Спољашње везе[уреди]