Дељадровци

Координате: 42° 00′ 54″ С; 21° 40′ 13″ И / 42.0150° С; 21.6703° И / 42.0150; 21.6703
С Википедије, слободне енциклопедије

Дељадровци
мкд. Дељадровци
Административни подаци
ДржаваСеверна Македонија
ОпштинаИлинден
Становништво
 — (2002)532
Географске карактеристике
Координате42° 00′ 54″ С; 21° 40′ 13″ И / 42.0150° С; 21.6703° И / 42.0150; 21.6703
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина300 m
Дељадровци на карти Северне Македоније
Дељадровци
Дељадровци
Дељадровци на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број1042
Позивни број(+389) 02
Регистарска ознакаSK

Дељадровци (мкд. Дељадровци) су насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Дељадровци припадају општини Илинден, која окупља источна предграђа Града Скопља.

Географија[уреди | уреди извор]

Дељадровци су смештени у северном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Скопља, насеље је удаљено 30 km источно.

Насеље Дељадровци је у оквиру историјске области Скопско поље, у његовом североисточном делу. Источно од насеља издиже се брежуљкаст крај Которци. Надморска висина насеља је приближно 300 метара.

Месна клима је измењена континентална са мањим утицајем Егејског мора (жарка лета).

Историја[уреди | уреди извор]

На почетну 20. века Дељадровци је било православно, словенско село у Отоманском царству. Целокупно становништво је било под влашћу Бугарске егзархије. Према секретару егзхарије Димитру Мишеву 1905. године насеље је припадало Кумановској области са 144 екзархиста.[1]

После Другог балканског рата 1913. године село је ушло у састав Србије.

Немачки научник Леонард Шулце Јена на етничкој карти израђеној 1927. године приказао је Дељадровце као село са нејасним етничким саставом.[2]

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису из 2002. године у насељу је живело 532 становника[3], а етнички састав је био следећи:

Националност Укупно
Македонци 517 (97,2%)
Срби 12 (2,3%)
остали 3 (0,6%)

Већинска вероисповест је православље.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, р.126-127.
  2. ^ Leonhard Schultze Jena. "Makedonien, Landschafts- und Kulturbilder", Jena, G. Fischer, 1927
  3. ^ „Министерство за Локална Самоуправа. База на општински урбанистички планови”. Архивирано из оригинала 15. 09. 2008. г. Приступљено 24. 12. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]