Жарко Петровић (композитор)

Жарко Петровић
Лични подаци
Пуно име	Жарко М. Петровић
Датум рођења	(1932-11-04)4. новембар 1932.
Место рођења	Ужице, Краљевина Југославија
Датум смрти	15. септембар 2018.(2018-09-15) (85 год.)
Место смрти	Београд, Србија

Жарко Петровић (Ужице, 4. новембар 1932 — Београд, 15. септембар 2018) био је српски композитор, писац и песник.

Биографија

Рођен је 4. новембра 1932. године у Ужицу. Музику је учио у Ужицу и Београду, а учитељи су ми били многи угледни композитори међу којима и Миховил Логар. Био је члан Удружења композитора Србије и Удружења књижевника Србије.

Током шездесетогодишње уметничке каријере, записао је, аранжирао и снимио велики број староградских песама и романси и тако их сачувао од заборава.

Петровићев гроб у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду

Преминуо је 15. септембра 2018. године у Београду. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Стваралаштво

• Ђорђе Марјановић: Две црвене руже, Последњи воз
• Душан Јакшић: Јесења елегија (Све моје јесени су тужне), Дођи, планина те зове
• Лола Новаковић: Ти си крив
• Оливера Марковић: Дођи у септембру, Романса, Био си мој, Дођи, моја љубави
• Љиљана Петровић: Не иди, мили, Љубав се никад не враћа
• Живан Милић: Испод јоргована
• Предраг Гојковић Цуне: Романса на киши
• Мики Јевремовић: Мила, Чежњив валцер, Најлепшој, Најлепша ружа, Стара времена, Кад цветају булке
• Миодраг Миле Богдановић: Ако ме оставиш
• Боба Стефановић: Серенада Београду, Прича из Будве
• Раде Вучковић: У децембру љубави
• Здравко Чолић: Волела се некад срца два
• Кемал Монтено: Волео сам тебе, волео
• Бети Ђорђевић: Љубави моја, Када је на планини умирало лето, Кад смо се волели ти и ја
• Габи Новак: Збогом
• Аница Зубовић: Писмо једне жене, Сине, врати се

Спољашње везе

• Нису све јесени тужне („Политика”, 12. фебруар 2007)
• Жарко Петровић: Све моје јесени су тужне („Вечерње новости”, 18. март 2012)
• Прославили 85. рођендан („Вечерње новости”, 14. мај 2017)