Предраг Гојковић Цуне

Из Википедије, слободне енциклопедије
Предраг Гојковић Цуне
Датум рођења (1932-11-06)6. новембар 1932.(84 год.)
Место рођења Брзан
Краљевина Југославија
Активни период 1959—2015.
Жанр(ови) народна, староградска, севдалинке, мексиканске

Предраг Гојковић Цуне (Брзан, 6. новембар 1932) српски је певач народних песама, староградских, севдалинки, забавних и мексиканских песама. Надимак „Цуне“ је добио, како је сâм објаснио у емисији „Балканском улицом“ Радио-телевизије Србије, по мајчином дозивању „Оди да те мајка цуне“ (љуби).[1]

Биографија[уреди]

Отац Предрага Гојковића, Јован Гојковић, рођен је 1906. године у Кузмину, у Срему. Са седамнаест година се доселио у Крагујевац, где је живео и радио као берберин.[1] У Крагујевцу се 1931. године упознао са будућом Предраговом мајком, Радмилом, која је имала 17 година, а 1932. године су се венчали.[1] Предраг је рођен 6. новембра 1932. године, а тринаест месеци касније је добио сестру Анку. Године 1936. цела породица се преселила у Београд, у улицу Грчића Миленка.[1][2]

Предраг Гојковић је кренуо у први разред основне школе 1939. године, у основној школи „Војислав Илић“.[3] Средњу школу је завршио у Осмој мушкој гимназији на Црвеном крсту у Београду, где се дружио и ишао у школу са касније прослављеним глумцима Велимиром Батом Живојиновићем и Данилом Батом Стојковићем.[1] Након гимназије, студира на Трговачкој академији, али га певање одвлачи од студија, тако да никад није дипломирао.

Дана 6. новембра 1962. године Предраг Гојковић се оженио Лепосавом, са којом је и данас у браку. Има две кћерке, Наташу (1964) и Катарину (1967), познату београдску глумицу.[3]

Каријера[уреди]

У почетку каријере био је познат по извођењу мексиканских песама, па затим забавних и нарочито народних песама. Поред тога, играо је углавном епизодне улоге у неколико телевизијских серија и филмова.

Грамофонска плоча са песмом „Кафу ми, драга, испеци“ издата је 1962. године и достигла златан тираж од 50 хиљада примерака.[4]

Поред много одржаних концерата и телевизијских емисија певао је и у дуету са Предрагом Живковићем Тозовцем, Мирославом Илићем, Живком Ђурић и Лепом Лукић, а наступао је и у трију са Мирославом Илићем и Предрагом Живковићем Тозовцем („три тенора“).

У новембру 2015 је рекао за „Вечерње новости“ да неће више певати и тако завршио певачку каријеру после више од пола века.[тражи се извор]

Награде[уреди]

  • Сребрни лав, 1958.[3]
  • Орден заслуга за народ (одликовао га тадашњи председник Југославије Јосип Броз Тито)[2]
  • Награда за најбољег натуршчика, за улогу у филму „Јагоде у грлу“, 1985.
  • Посебно признање за врхунски допринос националној култури Србије[5]

Познате песме[уреди]

  • Кафу ми драга испеци
  • Ај чија фрула
  • Љубав ми срце мори
  • Соња
  • Опростите другови свирачи
  • Дунаве моје море
  • Запевајте песме старе
  • Јаничар
  • Невена

Фестивали[уреди]

  • 1960. Опатија — Дуго, лијепа дуго
  • 1961. Београдско пролеће - Мала песма о велликој срећи
  • 1964. Београдско пролеће - Нека зна још неко
  • 1966. Београдски сабор — Од када се растадосмо
  • 1966. Илиџа — Не куни часе
  • 1970. Илиџа — Љубав је вјечна
  • 1971. Песма лета — Дон Жуан
  • 1972. Песма лета — Запевајте песме старе
  • 1973. Београдско пролеће — Још и данас (вече староградске песме)
  • 1973. Београдски сабор — Само једном срце луди
  • 1975. Београдски сабор — Очи и звијезде
  • 1975. Хит парада — Седам села, седам мојих цура
  • 1982. Хит парада — Други старе, ја све млађи
  • 1986. Вогошћа, Сарајево — Судбина певача
  • 1987. Вогошћа, Сарајево — Ах нема, нема више севдаха
  • 1990. Златна тамбурица — Момци свилокоси

Филмографија[уреди]

ТВ серије[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]