Иван Паунић

С Википедије, слободне енциклопедије
Иван Паунић
Иван Паунић
Лични подаци
Пуно име Иван Паунић
Датум рођења (1987-01-27)27. јануар 1987. (37 год.)
Место рођења Београд, СФРЈ
Држављанство  Србија
Висина 1,95 m
Информације о каријери
НБА драфт 2009. / није изабран
Про каријера 2004—
Позиција бек
Сениорска каријера
Године Клуб
2004—2005
2005—2006
2006
2006—2008
2008—2009
2009—2010
2010—2012
2012
2012
2013
2013—2014
2014
2014—2015
2015—2017
2017—2018
2019
2020
2020—		 Партизан
→ Мега исхрана
→ Морнар Бар
Војводина Србијагас
Остенде
Арис
Нижњи Новгород
Виртус Болоња
Азовмаш
Лагун Аро
Фуенлабрада
Астана
Будућност
Фуенлабрада
Тофаш
Шемидор Техеран
Мега Бемакс
Локомотива Кубањ
Медаље
Кошарка
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место 2009. Пољска Србија
Универзијада
Сребрна медаља — друго место 2007. Бангкок Србија
Златна медаља — прво место 2009. Београд Србија

Иван Паунић (Београд, 27. јануар 1987) је српски кошаркаш. Игра на позицији бека, а тренутно наступа за Локомотиву Кубањ.

Каријера[уреди | уреди извор]

Паунић је каријеру почео у Партизану у сезони 2004/05, а наредне сезоне је провео на позајмицама у Мега Исхрани и Морнару. Године 2006. је послат у Војводину као део трансфера у замену за Миленка Тепића. Провео је две сезоне у Војводини, а затим је 2008. отишао у Остенде. После споразумног раскида уговора са белгијским тимом крајем 2009. године, преселио се у Солун где је бранио боје Ариса.[1][2]

Средином августа 2010. Иван Паунић је потписао уговор са новим руским прволигашем Нижњијем из Новгорода, којег са клупе предводи Зоран Лукић. Пре њега у овај тим је стигао још један Србин, Вукашин Алексић из крагујевачког Радничког.[3][4][5] Паунић је био врло добар бележећи у руском шампионату у просеку 11,2 поена и 5,4 скокова, док је у Еврочеленџ купу био још успешнији са 15,6 поена и 6 скокова по мечу.[6]

У априлу 2012. Паунић је потписао за Виртус из Болоње,[7] где је остао до краја сезоне. Сезону 2012/13. почео је у екипи Азовмаша,[8] где је остао до 29. децембра 2012. када је објављено да је раскинуо уговор са украјинским тимом.[9] У јануару 2013. потписује уговор са Лагун Аром из Сан Себастијана до краја сезоне.[10] У септембру 2013. потписује једногодишњи уговор са Фуенлабрадом.[11] Крајем октобра 2014. је потписао уговор са казахстанском Астаном,[12] али са њима остаје само до средине децембра исте године када потписује уговор са екипом Будућности из Подгорице.[13] Са њима остаје до краја сезоне, и осваја национално првенство и куп.

У августу 2015. је поново постао члан Фуенлабраде,[14] и са њима провео наредне две сезоне. У сезони 2017/18. је био играч Тофаша. Почетком априла 2019. постао је играч Шемидора из Техерана.[15] У новембру 2019. је објављено да је Паунић по трећи пут у каријери потписао за Фуенлабраду,[16] али ипак неколико дана касније уговор је поништен.[17] У фебруару 2020. потписује уговор са Мега Бемаксом.[18] У дресу Меге је наступио на само две утакмице, након чега су сва кошаркашка такмичења прекинута због пандемије корона вируса.

У октобру 2020. потписује за Локомотиву Кубањ.[19]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Са репрезентацијом Србије и Црне Горе до 18. година је освојио Европско првенство 2005. у Београду.[20] Наредне године је са селекцијом СЦГ до 20 година освојио такође златну медаљу на Европском првенству у Турској.[21] Са универзитетском репрезентацијом Србије је освојио сребрну медаљу на Универзијади 2007. године у Бангкоку. Две године касније је са истом селекцијом освојио златну медаљу на Универзијади у Београду.[22]

Са сениорском репрезентацијом Србије је освојио сребрну медаљу на Европском првенству 2009. године у Пољској. Такође је био члан тима на Светском првенству 2010. у Турској и на Европском првенству 2011. године у Литванији.

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Репрезентативни[уреди | уреди извор]

Србија и Црна Гора
Србија

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ivan Paunic signs for Aris” (на језику: енглески). ArisBC.gr. 31. 12. 2009. Архивирано из оригинала 4. 10. 2013. г. Приступљено 6. 1. 2012. „Иван Паунић у грчком Арису 2009.” 
  2. ^ „Ivan Paunić prešao u Aris”. Blic Sport. 31. 12. 2009. Приступљено 6. 1. 2012. 
  3. ^ „Ivan Paunić potpisao za Nižnji Novgorod”. Blic Sport. 12. 8. 2010. Приступљено 6. 1. 2012. 
  4. ^ „Српска колонија у Нижњем Новгороду”. Спортски журнал. 11. 5. 2011. Архивирано из оригинала 06. 07. 2013. г. Приступљено 6. 1. 2012. 
  5. ^ „Иван Паунић потписао једногодишњи уговор са Нижњијем”. Sport Servis. 11. 8. 2010. Архивирано из оригинала 16. 07. 2012. г. Приступљено 6. 1. 2012. 
  6. ^ „Иван Паунић се челичио на -17 у Русији!”. Спортски журнал. 19. 6. 2011. Архивирано из оригинала 06. 07. 2013. г. Приступљено 28. 10. 2018. 
  7. ^ V. P. „Paunić u Virtusu iz Bolonje”. Novosti.rs. Приступљено 16. 9. 2015. 
  8. ^ „Paunić u Azovmašu”. Archive.today. Архивирано из оригинала 03. 07. 2013. г. Приступљено 16. 9. 2015. 
  9. ^ online, Novosti. „Paunić definitivno napustio Azovmaš”. Novosti.rs. Приступљено 16. 9. 2015. 
  10. ^ „Paunić prešao u Lagun Aro”. B92.net. 4. 1. 2013. Приступљено 16. 9. 2015. 
  11. ^ „Ivan Paunić u Fuenlabradi”. b92.net. 25. 9. 2013. Приступљено 4. 10. 2013. 
  12. ^ „Ivan Paunić prešao u Astanu”. B92.net. 30. 10. 2014. Приступљено 16. 9. 2015. 
  13. ^ Autor: mondo.me (18. 12. 2014). „Paunić u Budućnosti, debituje protiv Partizana!”. Mondo.rs. Приступљено 16. 9. 2015. 
  14. ^ „Paunić se vratio u Španiju”. mondo.rs. 25. 8. 2015. Приступљено 26. 8. 2015. 
  15. ^ „Иван Паунић се опоравио и отишао у Иран”. Спортски журнал. 5. 4. 2019. Приступљено 6. 4. 2019. 
  16. ^ „Paunić ponovo u Fuenlabradi: Da ponovim partije od pre”. sportklub.rs. 10. 11. 2019. Приступљено 13. 11. 2019. 
  17. ^ „Veleobrt – Paunić se ne vraća u Španiju”. b92.net. 14. 11. 2019. Приступљено 14. 11. 2019. 
  18. ^ „Иван Паунић нови играч Меге”. zurnal.rs. 13. 2. 2020. Приступљено 13. 2. 2020. 
  19. ^ „Ivan Paunić potpisao za Lokomotivu”. mozzartsport.com. 14. 10. 2020. Приступљено 15. 10. 2020. 
  20. ^ „ЕП за јуниоре: СЦГ шампион Европе!”. Б92. 26. 7. 2005. Приступљено 28. 10. 2018. 
  21. ^ „Из Измира злато сија”. Вечерње новости. 23. 7. 2006. Приступљено 28. 10. 2018. 
  22. ^ „Кошаркаши Србије освојили злато!”. Б92. 11. 7. 2009. Приступљено 28. 10. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Иван Паунић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иван_Паунић&oldid=27137570”