Мирослав Радуљица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мирослав Радуљица

Мирослав Радуљица 2015. године
Мирослав Радуљица 2015. године

Личне информације
Датум рођења (1988-01-05)5. јануар 1988.(29 год.)
Место рођења Инђија (СФРЈ)
Држављанство  Србија
Висина 2,13 m
Позиција центар
Драфт 2010. / није изабран
Про каријера 2005—
Сениорски клубови
Године: Клубови:
2005—2010
2006—2007
2010—2013
2011
2011—2012
2012—2013
2013—2014
2014
2015
2015—2016
2016—2017
2017—
ФМП
Борац Чачак
Ефес Пилсен
АЛБА Берлин
Партизан
Азовмаш
Милвоки бакси
Шандонг лајонс
Минесота тимбервулвси
Панатинаикос
Олимпија Милано
Ђангсу дрегонси
Репрезентација
Застава Србије Србија

Мирослав Радуљица (Инђија, 5. јануар 1988) је српски кошаркаш. Игра на позицији центра, а тренутно је играч кинеских Ђангсу дрегонса.

Клупска каријера[уреди]

Радуљица је почео каријеру у млађим категоријама ФМП Железника. Свој деби у првом тиму ФМП-а имао је у сезони 2005/06. Сезону 2006/07. провео је на позајмици у Борцу из Чачка. Најбоље партије у дресу ФМП-а је имао у сезони 2009/10. када је и проглашен за најкориснијег играча Суперлиге Србије.[1]

У лето 2010. потписао је петогодишњи уговор са Ефес Пилсеном.[2] Већ на почетку каријере у турском клубу доживео је повреду стопала због које је одсуствовао неколико месеци.[3] У фебруару 2011. Ефес је послао Радуљицу на позајмицу у берлинску Албу како би играо и вратио се у форму после повреде.[4] Са Албом је стигао до финала немачког првенства.

У августу 2011. Радуљица је дошао на једногодишњу позајмицу у Партизан.[5] Своју најбољу партију у дресу Партизана имао је у победи над екипом Хелиоса када је постигао 31 поен и имао 8 скокова, забележивши индекс корисности од чак 47.[6] Радуљица је за црно-беле у Јадранској лиги просечно постизао 12,5 поена и 5,5 скокова а Партизан је елиминисан на фајнал-фору у полуфиналној утакмици од Цедевите. Радуљица је са црно-белима освојио два трофеја, Куп Радивоја Кораћа и Првенство Србије.[7][8]

За сезону 2012/13. Ефес га је поново позајмио, овај пут украјинском Азовмашу.[9] Радуљица је пружао сјајне партије у дресу украјинског Азовмаша, са којим је стигао до финала националног шампионата. Ипак, Будивељник је био бољи од тима из Маријупоља са 4-3. Радуљица је просечно постизао по 14,2 поена и бележио по 5,9 скокова и 1,1 блокаду на 53 утакмице украјинског првенства.

У јулу 2013, одлази у НБА лигу и потписује уговор са Милвоки баксима.[10] У својој дебитантској НБА сезони одиграо је 48 утакмица (2 као стартер) и бележио просечно 3,8 поена и 2,3 скока по мечу. Крајем августа 2014. је трејдован у Лос Анђелес клиперсе.[11] Ипак пар дана касније Клиперси су га отпустили.[12]

У септембру 2014. је потписао уговор са кинеском екипом Шандонг лајонс.[13] У екипи Шандонга остаје до 23. децембра 2014. када раскида уговор. Одиграо је 14 утакмица у кинеској лиги на којима је у просеку постизао 18 поена и девет скокова.[14] Дана 8. јануара 2015. године, Радуљица се вратио у НБА лигу потписавши десетодневни уговор са Минесота тимбервулвсима.[15] Касније је потписао још један десетодневни уговор,[16] али је након истека истог напустио клуб.[17] Одиграо је 5 утакмица за Тимбервулвсе, на којима је бележио 1,6 поена и 1 скок по мечу.

У јулу 2015. Радуљица је потписао двогодишњи уговор са Панатинаикосом.[18] Након једне сезоне напустио је ПАО.[19] У дресу грчког великана освојио је национални куп, а у првенству Грчке тим је поражен у финалу плејофа од Олимпијакоса. У Евролиги је Радуљица за просечно 20 минута по утакмици, уписивао 13,7 поена уз 4,4 скока и 1,3 асистенције, а тим је стигао до четвртфинала где је елиминисан од Лаборала.

У јуну 2016. Радуљица је потписао двогодишњи уговор са Олимпијом из Милана.[20] Са њима је освојио Куп Италије за 2017. годину. Након једне сезоне он је раскинуо уговор са Миланом.[21] Како је сезона одмицала Радуљица је све мање добијао шансу код тренера Репеше, а клуб је изненађујуће испао у полуфиналу италијанског шампионата од Трента. Током сезоне 2016/17. Радуљица је у просеку бележио 8,1 поен и 3,2 скока у Евролиги, док је нешто лошији учинак имао у првенству Италије: 6,8 поена и три скока. У јуну 2017. Радуљица је потписао за кинеске Ђангсу дрегонсе.[22]

Репрезентација[уреди]

Радуљица у борби са Јуретом Балажичем (Словенија).

Радуљица је имао доста успеха са репрезентацијом у млађим категоријама. Са репрезентацијом до 18 година освојио је Европско првенство 2005. у Београду, са репрезентацијом до 19 година освојио је Светско првенство 2007. у Новом Саду а са репрезентацијом до 20 година освојио је Европско првенство 2008. у Летонији где је био и проглашен најкориснијим играчем турнира.[23]

Као члан универзитетске репрезентације Србије освојио је златну медаљу на Летњој универзијади 2009. године у Београду. Добрим партијама у дресу „студената“ заслужио је позив за сениорску репрезентацију Србије која се припремала за Европско првенство 2009. у Пољској. Успео је да уђе у коначни састав и буде део тима који је освојио сребрну медаљу.

Радуљица је уврштен на шири списак за Светско првенство 2010. у Турској. Прошао је целе припреме али је као последњи отпао са списка само дан пре почетка првенства.[24] Селектор Ивковић га је наредне године уврстио на списак кандидата за Европско првенство 2011. у Литванији али је Радуљица отказао позив јер је желео да се опорави од повреда које су га мучиле током сезоне.[25] Следећег лета селектор га поново ставља на списак играча за квалификације за Европско првенство 2013.[26] Ипак Радуљица се није појавио на прозивци играча.[27] Иако никад није потврђено од Радуљице, спекулисало се да играч није опростио селектору што га је отписао само дан пре Светског првенства 2010.[28]

После четири године паузе Радуљица се вратио у државни тим за Светско првенство 2014. у Шпанији. Добрим партијама помогао је тиму да освоји сребрну медаљу. Одиграо је 9 утакмица на којима је бележио просечно 13 поена и 4,6 скока по мечу.[29] Наредне године је са Србијом на Европском првенству освојио четврто место, да би на Олимпијским играма у Рију 2016. освојио сребрну медаљу, Србија је поражена у борби за злато од САД.

Због повреде је пропустио Европско првенство 2017. године.[30]

Остало[уреди]

Радуљица је рођен у Инђији, али води порекло из села Прибељци, општина Шипово у Републици Српској.[31]

Успеси[уреди]

Клупски[уреди]

Појединачни[уреди]

Репрезентативни[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Радуљица МВП”. rts.rs. 5. 6. 2010. Приступљено 27. 8. 2014. 
  2. „Радуљица у Ефесу”. novosti.rs. 7. 7. 2010. Приступљено 14. 3. 2013. 
  3. „Радуљица повређен”. rts.rs. 4. 10. 2010. Приступљено 27. 8. 2014. 
  4. „Радуљица позајмљен Алби”. rts.rs. 28. 2. 2011. Приступљено 27. 8. 2014. 
  5. „Радуљица коначно у Партизану!”. b92.net. 30. 8. 2011. Приступљено 14. 3. 2013. 
  6. „АБА: Радуљица на "вечној листи" МВП-а”. Mondo.rs. 10. 6. 2010. Приступљено 14. 3. 2013. 
  7. „Партизан 13. пут освојио Куп!”. Novosti.rs. 19. 2. 2012. Приступљено 14. 3. 2013. 
  8. „Партизану 11. титула заредом”. B92.net. 15. 6. 2012. Приступљено 14. 3. 2013. 
  9. „Радуљица у Азовмашу код Кесара”. Novosti.rs. Приступљено 14. 3. 2013. 
  10. „Радуљица у Милвоки Баксима”. b92.net. 26. 7. 2013. Приступљено 4. 10. 2013. 
  11. „Радуљица у ЛА Клиперсима!”. b92.net. 26. 8. 2014. Приступљено 27. 8. 2014. 
  12. „Клиперси отпустили Радуљицу”. b92.net. 29. 8. 2014. Приступљено 1. 9. 2014. 
  13. „Радуљица потврдио: Идем у Шандонг”. b92.net. 19. 9. 2014. Приступљено 19. 9. 2014. 
  14. „Мирослав Радуљица напустио Шандонг”. rts.rs. Приступљено 23. 12. 2014. 
  15. „Радуљица потписао краткорочни уговор са Минесотом”. sportskacentrala.com. 9. 1. 2015. Приступљено 9. 1. 2015. 
  16. „Минесота потврдила: Радуљица добио нови десетодневни уговор”. sport.blic.rs. 19. 1. 2015. Приступљено 29. 1. 2015. 
  17. „Радуљица напушта Минесоту”. novosti.rs. 28. 1. 2015. Приступљено 29. 1. 2015. 
  18. „Радуљица потписао двогодишњи уговор са Панатинаикосом”. novosti.rs. 18. 7. 2015. Приступљено 18. 7. 2015. 
  19. „ПАО и Радуљица окончали сарадњу, Србин на мети НБА”. novosti.rs. 28. 6. 2016. Приступљено 29. 6. 2016. 
  20. „Радуљица потписао за Армани”. novosti.rs. 14. 7. 2016. Приступљено 9. 6. 2017. 
  21. „Радуљица и Армани се разишли”. b92.net. 1. 6. 2017. Приступљено 9. 6. 2017. 
  22. „Радуљица потписао за Ђијангсу”. mozzartsport.com. 9. 6. 2017. Приступљено 9. 6. 2017. 
  23. „Радуљица МВП шампионата Европе”. b92.net. 10. 8. 2008. Приступљено 15. 9. 2014. 
  24. „Радуљица отпао са Ивковићевог списка”. b92.net. 27. 8. 2010. Приступљено 15. 9. 2014. 
  25. „Без Радуљице на ЕП”. rts.rs. 23. 6. 2011. Приступљено 15. 9. 2014. 
  26. „Ивковић саопштио списак за квалификације, "орлове" десетковале повреде”. sport.blic.rs. 28. 6. 2012. Приступљено 15. 9. 2014. 
  27. „Раковић и Радуљица изостали са окупљања "орлова", Ивковић не зна разлог!”. sport.blic.rs. 8. 7. 2012. Приступљено 15. 9. 2014. 
  28. „Раковић и Радуљица неће да играју за Србију због ранијих сукоба са селектором Ивковићем!”. telegraf.rs. 9. 7. 2012. Приступљено 15. 9. 2014. 
  29. „Мирослав Радуљица на сајту СП 2014.”. fiba.com. Приступљено 15. 9. 2014. 
  30. „Радуљица не игра на Евробаскету!”. n1info.com. 17. 8. 2017. Приступљено 8. 11. 2017. 
  31. „Радуљица растао на Росином кајмаку”. novosti.rs. 16. 9. 2014. Приступљено 19. 9. 2014. 

Спољашње везе[уреди]