Пређи на садржај

Квади

С Википедије, слободне енциклопедије
Германска племена у 1. вијеку. Квади се налазе у лијевом доњем углу мапе (наранџасто).

Квади (лат. Quadi, њем. Quaden) су били мање германско племе о коме се мало зна, и то само из забиљешки њихових непријатеља – Римљана. Они нису оставили никакве материјалне трагове по којима би се разликовали од осталих германских племена.

Можда је најраније помињање Квада у „Географији“ грчког аутора Страбоа гдје спомиње свевско племе Koldouoi (лат. Coldui). Према том тексту били су под влашћу Марбода у данашњој Чешкој.

Римљани су забиљежили да су се Квади у 1. вијек прије н. е. селили уз бројније Маркомане, чије име једноставно значи „људи с граница”, са ријеке Мајне низ Дунав јужно, тј. на подручје које је граничило с Римским царством. Квади и Маркомани су се населили на простору данашње Моравске, западне Словачке и јужне Аустрије, одакле су потјерали Келте (око -6. прије н. е.). Маркоманска конфедерација, 6. прије н. е. заједно с Квадима, се борила против цара Тиберија.

Тацит у Германији помиње како су Квади слични Маркоманима у борби, а вође су им племенитог рода из лозе Марбода и Тудруса, претежно из овог другог, и често су прихватале данак (или мито) у виду римског сребра.

Сљедећих 350 година граничили су се са Маркоманима на западу, Прасловенима на сјеверу, сарматским Јазигима (касније и Вандалима) на истоку, те с Римским царством на југу.

Маркомански ратови

[уреди | уреди извор]

Крајем 2. вијека, цар Марко Аурелије је тијеком „Маркоманских ратова“ војевао и против Квада. Све је започело око 166. године када су Лангобарди прешли Дунав у римску Мезију, што су могли урадити само уз допуштење Квада кроз чији су териториј прешли. Квади су вјероватно избјегавали сукобе с њима, но када су их Римљани одбацили натраг натериторију Квада започели су чести сукоби с Лангобардима, али и напади преко Дунава на територију Рима.

Само неколико година касније конфедерација Маркомана и Квада је прешла Дунав свладавши римске легије и долином уз Јадранско море дошла до града Аквилеје у сјеверној Италији. Марко Аурелије их је успио наговорити на мир тек 171. године, али већ слиједеће године је напао територију Маркомана, а одмах потом и Квада који су помагали Маркоманским избјеглицама.

Марко Аурелије је скоро изгубио овај рат, али је изненадна олуја омогућила тријумф над Квадима[1] Квади су потпуно поражени до 174. године., али су већ слиједеће, док је Марко Аурелије био заузет побуном у Риму, поновно навирали преко Дунава. Иако је Марко Аурелије успјешно свладао побуну у Риму, тек је 178. године успио одбити Кваде преко Дунава у Чешку.

Одлучна битка против Квада одиграла се 179. године у Лаугарицију под заповједништвом легата и прокуратора Марка Валерија Максимијана из Поетовиа (данашњи Птуј у Словенији)[2] Цар је планирао проширити границе рима преко Карпата и на сјевер у Чешку када је изненада оболио и преминуо у 180. године.

Нестајање Квада

[уреди | уреди извор]

У 4. вијеку, цар Валентинијан је провео већину своје владавине бранећи границу на Рајни против хорда Сармата, Гота и Квада под влашћу краља Габиниуса. Њега је напосљетку убио Марцелин, син Максимина, префекта Галије; и то за преговарачким столом. Легенда каже да је Валентинијан преминуо (375.) од срчаног напада који је изазвала делагација Квада која је преговарала о миру.

Након 400. године у Чешкој су нестали обичаји спаљивања који су били типични за Свевске Германе као што су били Квади. Највјероватније су се Квади помијешали с другим народима стварајући нови народ - Баварце.

Једна група Квада, Маркомана и Бура 409. године прешла је Пиринеје и населила се у римској провинцији Галицији (данашња Галиција у сјеверној Португалији), гдје су основали Свевско краљевство Галицију. Brakara Augusta, данашњи град Брага у Португалији, постао је њихова пријестолница. Ту се њихов вођа Хермерик заклео на вјерност цару 410. год.

  1. ^ 5 Дио, 72(71).3.2., 8.1.; Рубин, З. Х. (1979) „Чуда времена за Марка Аурелија“ Athenaeum 57: 362–80; Guey, J. (1948)
  2. ^ Ова битка је приказана на почетку филма Гладијатор Ridleya Scota.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]