Кокошиње
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Северна Македонија |
| Општина | Куманово |
| Становништво | |
| — 2002. | 45 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 00′ 45″ С; 21° 57′ 57″ И / 42.0124° С; 21.9658° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 630 m |
  Кокошиње Кокошиње на карти Северне Македоније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 1309 |
| Позивни број | 031 |
| Регистарска ознака | KU |
Кокошиње (мкд. Кокошиње) је насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Кокошиње припада општини Куманово.
Географија
[уреди | уреди извор]Кокошиње је смештено у северном делу Северне Македоније. Од најближег града, Куманова, село је удаљено 28 km југоисточно.
Насеље Кокошиње се налази у историјској области Средорек. Село је смештено на западним падинама планине Манговице, на приближно 630 метара надморске висине. Западно од насеља пружа се поље.
Месна клима је континентална.
Историја
[уреди | уреди извор]Српска народна школа је отворена у Кокошињу још 1867. године[1], да би после кратког прекида, наставила рад почетком 1890. године. Њен рад се усталио од 1893. године, а школска зграда се налазила у црквеној порти. Школске књиге писане на старосрпским наречјем донете су из Цариграда.[2]
Пописано је у селу фебруара 1896. године 90 српских кућа.[3]
Прослављен је 1904. године Савиндан у Кокошињу. У храму су служили браћа свештеници Алексићи - поп Петруш и протојереј поп Јован. Црквени тутор је био тада старац Арса Бошковић. Заузимањем Црквено-школског одбора основан је школски фонд, од скупљених прилога.[1]. После Илинданског устанка 1904. године цело село прешло је под владавину бугарског егзархата.[4]
У месту је крајем 1903. године постављен за учитеља Јован Цветковић из Куманова. Дошао је 1904. године пред то село бугарски околијски војвода комита Бабата, са својом групом и убио младог учитеља, са још неколико сељана.[5]
У августу 1904. године чета ВМРО је извршила покољ над мештанима Кокошиња, при чему је убијено 53 мештана.[6] Средином септембра исте године у село је ушла чета на челу са командантом Мишом Развигоровим и убила 8 мештана Кокошиња.[7]
Становништво
[уреди | уреди извор]Кокошиње је према последњем попису из 2002. године имало 45 становника.
Већинско становништво у насељу су етнички Македонци (98%), а остало су махом Срби.
Претежна вероисповест месног становништва је православље.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
- ^ "Доситије", Београд 1890. године
- ^ "Дело", Београд 1. јануар 1899. године
- ^ Христо Силянов. Освободителните борби на Македония, том II, София, 1943, стр. 126.
- ^ "Политика", Београд 1925. године
- ^ Влатко Билески, „Војводата Кочо Куршумот“, „Македонска нација“
- ^ Христо Силјанов, “Ослободителните борби на Македонија”, том 2, Софија, 1993, 309 стр.
Извори
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- www.kumanovo.gov.mk Званична страница општине Куманово Архивирано на сајту Wayback Machine (31. децембар 2007)
