Лефлеров синдром
| Лофлеров синдром | |
|---|---|
| Латински | Syndroma Löffler |
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | пулмонологија |
| МКБ-10 | J82 |
| МКБ-9-CM | 518.3 |
| DiseasesDB | 7580 |
| MedlinePlus | 000105 |
| eMedicine | ped/1322 |
| MeSH | D011657 |
Лофлеров синдром је ретко обољење плућа, које се испољава као алергијска реакција плућног ткива. Реакција је изазвана сензибилизацијом на ларве Ascaris lumbrikoides, које су ношене крвотоком из црева и које на тај начин доспевају до плућног ткива оболелог.[1]
Болест је први пут описана 1932. године од стране Вилхелма Лофлера, који је описивао једну врсту упале плућа проузроковану паразитима Ascaris lumbricoides, Strongyloides stercoralis и црвима Ancylostoma duodenale и Necator americanus.[2][3][4]
Клиничка слика[уреди | уреди извор]
Алергијске реакције су локализоване у доњим и средњим плућним пољима, рецидивирају и трају 3-10 дана. Клинички се испољавају повишеном температуром, грозницом, кашљем и искашљавањем малих количина слузавог и сукрвичастог испљувка. Код знатног броја пацијената болест пролази без симптома и случајно се открива на рендгенском снимку.[1]
Дијагноза[уреди | уреди извор]
У крви и спутуму (испљувку) се установљава повишен број еозинофила (врста белих крвних ћелија) што указује на алергију, а у столици су присутна јаја паразита. Тешкоће у постављању дијагнозе код неких болесника су у вези са појавом плућних симптома када се у столици не могу наћи јаја овог узрочника.[1]
Лечење[уреди | уреди извор]
Лечење се састоји од примене антихелминтика и антиалергијских лекова. Прогноза је добра, јер болест често ишчезава спонтано.[1]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г „Лофлеров синдром”. Архивирано из оригинала 2. 3. 2008. г. Приступљено 21. 3. 2008.
- ^ Löffler, W. Zur Differential-Diagnose der Lungenifiltrierungen. I. Frühfiltrate unter besonerer Berücksichtigung der Rückbildungszeiten. Beiträge zum Klinik der Tuberkulose, 1932, 79, 338-367
- ^ Löffler, W. Zur Differential-Diagnose der Lungenifiltrierungen. II. Über flüchtige Succedan-Infiltrate (mit Eosinophilie). Beiträge zum Klinik der Tuberkulose, 1932, 79, 368-382.
- ^ Löffler, W. Flüchtige Lungeninfiltrate mit Eosinophilia. Klinische Wochjenschrift, Berlin, 1935, 14: 297-299.
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
