Макдонел Даглас MD-11

Макдонел Даглас MD-11
	; Макдонел Даглас MD-11
Општи подаци
Намена	путнички, транспортни
Посада	2
Број путника	285 до 410
Порекло	САД
Произвођач	Макдонел Даглас
Пробни лет	10. 01. 1990.
Уведен у употребу	децембар 1990.
Статус	у употреби као карго авион
Први оператер	ФедЕкс, УПС Ерлајн, Луфтханса Карго и КЛМ
Број примерака	200
Димензије
Дужина	61,24 m
Висина	17,60 m
Распон крила	51,70 m
Површина крила	339,00 m²
Маса
Празан	128.809 kg
Нормална полетна	273.300 kg
Погон
Мотори	млазни
Број мотора	3
Физичке особине
Ракетни мотор	PW 4460, PW 4462, GE CF6-80C2D1F
Потисак РМ-а	270, 280, 274
Перформансе
Макс. брзина на Hопт.	945 km/h
Економска брзина	876 km/h
Долет	12.655 km
Плафон лета	13.100 m
Портал Ваздухопловство

Макдонел Даглас MD-11 (енгл. McDonnell Douglas MD-11) је широкотрупни тромоторни путнички авион намењен дуголинијском саобраћају.

Пројектовање и развој

Заснован је на старијем DC-10 и има за 6 m дужи труп, може да понесе 50 путника више, има нове моторе, крила, дигитални кокпит и захтева само 2 пилота. MD-11 је произвођен у четири модела: путнички, потпуно теретни, адаптибилан путнички/теретњак (избацивањем седишта се од путничког авиона прави теретни) и „комби“, где је превоз путника и робе одвија на главној палуби и плус додатни терет испод палубе. Све верзије авиона MD-11 имају и своје варијанте за продужени домет (ЕР). Рад на програму је започет 1986. године. Прототип је први пут полетео 10. јануара 1990. а у саобраћај је ушао 7. децембра исте године за компанију Финер на линији између Хелсинкија и Тенерифа. Број седишта у авиону зависи од класа и варира од 285 кад има све три класе до 410 када је у авиону само једна, економска класа. Као и код DC-10, авион Макдонел Даглас MD-11 је тромоторни авион са два мотора која су окачена на гондолама испод крила, а трећи мотор је, као и код његовог претходника, уграђен у корен вертикалног стабилизатора на репу. Распон крила је повећан у односу на DC-10, а на крају крила су уграђене винглете које су смањиле потрошњу горива за 2,5%.

У првим годинама производње било је доста техничких проблема, посебно што се тиче перформанси. Највише је било проблема са дометом авиона, који је у стварности био знатно мањи него што је Макдонел Даглас обећавао. Макдонел Даглас, Прат&Витни и Џенерал Електрик 1990. године започињу модификацију пројекта с циљем побољшања корисне носивости, већег долета, особина мотора и аеродинамике авиона. Аеродинамичка побољшања истраживана су заједно са НАСА истраживачким центром. Рад на модификацији авиона је трајао до 1995. године када је достигнут првобитно задати долет. Нажалост, штета која је начињена отказивањем поручених авиона није се могла поправити.

Варијанте авиона Макдонел Даглас MD-11

Авион је продаван у четири цивилне верзије:

MD-11P - путничка варијанта,
MD-11F - теретна варијанта - карго,
MD-11C "Combi" - комбинована путничко-теретна варијанта
MD-11CF - адаптибилна (променљива) ватијанта, путничка или теретна у зависности да ли су извађена седишта или не.

Оперативно коришћење

Коришћење у свету

Авион MD-11 је испоручен и био у служби код више од 20 авио-компанија, у 55 земаља. Иако се као путнички авион није нарочито добро показао, теретна верзија MD-11Ф је показала изузетне резултате и веома је популарна међу авио-компанијама. Већина MD-11 је већ конвертована или ће бити конвертована у теретњаке у ближој будућности. Боинг и Макдонел Даглас су се 1996. године ујединили у једну компанију. Убрзо затим Боинг је објавио да прекида производњу MD-11 због мањка интересовања али и због тога што није желео да прави конкуренцију самом себи и новом Боингу 777. Последњи примерак је испоручен Луфтханзи 22. фебруар 2001. године. Укупно је произведено тачно 200 примерака ових авиона.

Коришћење код нас

Међу првим компанијама које су наручиле овај тип авиона био је и ЈАТ који је наручио 4 комада са планираном испоруком у 1992. години. Већ у фебруару 1987. ЈАТ је започео преговоре са Макдонел Дагласом у вези са набавком MD-11 који је требало да замени DC-10. Одлука о куповини три MD-11(YU-AME/F/G) донесена је 3. марта 1989. године, а јуна 1990. ЈАТ је поручио и четврти примерак, плус још два као опцију. Међутим, ти авиони, иако су два већ била произведена, никада нису испоручени због санкција УН према СРЈ.

Карактеристике авиона Макдонел Даглас MD-11

	MD-11	MD-11F	MD-11C	MD-11CF
Капацитет путника	285 до 410	26 paleta	(181+6pal.)/410	(285 до 450)/26 pal.
Највећа тежина при узлетању	273.300 kg	280.000 kg	280.000 kg	283.000 kg
Долет	12.655 km	7.310 km	12.435 km	(P)12.655/(T)7.310 km
Брзина крстарења	945 km/h	945 km/h	945 km/h	945 km/h
Дужина	61,24 m	61,24 m	61,24 m	61,24 m
Распон крила	51,70 m	51,70 m	51,70 m	51,70 m
Висина авиона	17,60 m	17,60 m	17,60 m	17,60 m

Види још

Литература

Јанић, Чедомир; Симишић, Јово (2007). Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. ISBN 978-86-7086-004-9.
Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172.
Rendall, David (1999). „Boeing (McDonnell Douglas) MD-11”. Jane's Aircraft Recognition Guide (на језику: (језик: енглески)) (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. стр. 224. ISBN 978-00-0470-980-2.
Donald, David (1997). „McDonnell Douglas MD-11”. The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. стр. 615. ISBN 978-18-9410-224-7.
Donald, David (1999). „McDonnell Douglas MD-11”. The Encyclopedia of Civil Aircraft (на језику: (језик: енглески)). San Diego: Thunder Bay Press. ISBN 978-15-7145-183-5.
Aboulafia, Richard (1996). „McDonnell Douglas MD-11”. Jane's Civil Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Glasgow: Harper Collins Publishers. стр. 80—81. ISBN 978-00-0711-024-7.
Chant, Christopher; Taylor, Michael J.H (2006). „McDonnell Douglas MD-11”. The World's Greatest Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Edison, NJ: Chartwell Books. стр. 233. ISBN 978-07-8582-010-9.
Taylor, Michael (1996). „McDonnell Douglas MD-11”. Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (на језику: (језик: енглески)). London: Brassey's. стр. 224.
Taylor, Michael (1999). „Boeing (McDonnell Douglas) MD-11”. Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000 (на језику: (језик: енглески)). London: Brassey's. стр. 259—260.
Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6.

Спољашње везе

„MD-11” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 30. август 2010. ^{[мртва веза]}
„The McDonnell Douglas MD-11” (на језику: (језик: енглески)). www.airliners.net. Приступљено 30. август 2010.
„MD-11 Commercial Transport” (на језику: (језик: енглески)). Званична интернет презентација Боинга (www.boeing.com). Архивирано из оригинала 28. 11. 2006. г. Приступљено 30. август 2010.
„Commercial Airplanes: MD-11 Family” (на језику: (језик: енглески)). Званична интернет презентација Боинга (www.boeing.com). Архивирано из оригинала 08. 03. 2013. г. Приступљено 30. август 2010.
„McDonnell Douglas MD-11 Aircraft” (на језику: (језик: енглески)). AviationExplorer.com - The Website For Aviation Enthusiasts. Приступљено 30. август 2010.
„McDonnell Douglas (now Boeing) MD-11 Medium to Long-Range Jetliner” (на језику: (језик: енглески)). www.aerospaceweb.org. Приступљено 30. август 2010.
„MD-11” (на језику: (језик: енглески)). GlobalSecurity.org. 1. април 2008. Приступљено 30. август 2010.