Мали Принц

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Мали Принц
Littleprincecover.JPG
Насловна страна енглеског издања
Настанак и садржај
Ориг. насловLe Petit Prince
АуторАнтоан де Сент Егзипери
Дизајнер корицаАнтоан де Сент Егзипери
Земља Француска
Језикфранцуски
Жанрновела
Издавање
Датум
издавања

1943.
Тип медијатврди повез

Мали Принц (франц. Le Petit Prince) најпознатија је новела француског писца и пилота Антоана де Сент Егзиперија из 1943. године.[1] Сент Егзипери ју је написао док је живео у САД. Преведена је на преко 180 светских језика и продана у више од 80 милиона примерака, што је чини једном од најпродаванијих књига на свету.[2] Студенти Православног богословског факултета у Београду је читају у склопу додатне литературе за наставу.

Мали Принц је постао најуспешнији рад Антоана де Сент Егзиперија. По неким проценама је продато 140 милиона копија широм света, што чини ово дело једним од најбоље продаваних и највише превођених књига икад објављених.[3][4][5][Note 1][7] Ова новела је преведена на 361 језика и дијалеката.[8][9][10] Мали Принц је био адаптира у бројним уметничким формата и медијима, укључујући аудио снимке, радио драме, наступе уживо, филм, телевизију, балет и оперу.[9][11]

Радња[уреди | уреди извор]

Red information icon with gradient background.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис!

На првој страници писац каже да књигу посвећује Леону Верту кад је био мали дечак.

Приповедач у првом поглављу показује свој цртеж змије са слоном у стомаку, а инспирацију за цртеж дала му је слика из књиге Истините приче, и навод да змијски цар прождире своју жртву целу, не жвачући је. Одрасли су рекли да је то шешир, зато је он нацртао и слона унутар питона, да се види, али одрасли су му рекли да се мани цртања и прихвати историје, географије, математике и граматике. Он је постао пилот и долазио у додир са много људи, а свакоме кога сретне показивао је цртеж и свако би рекао да је на њему шешир. И приповедач је живео дуго сам, све док му се авион није покварио насред пустиње Сахаре. Остао је сам и имао питке воде само за 8 дана. Сутрадан је срео дечака који га је замолио да му нацрта овцу. Био је изненађен јер се дечак налазио хиљаду миља даље од неког настањеног места, а није изгледао изгубљен, ни уморан, ни жедан, ни престрашен. Приповедач, пошто није знао да нацрта овцу, нацртао је слона у питону; на његово изненађење, Принц је рекао:

Након неколико неуспешних покушаја да нацрта овцу, писац нацрта сандук, а дечак у њему види овцу и каже да му треба баш таква.

Дом Малог Принца је астероид или планета, мали као кућа, са три вулкана (два активна, један не) и ружом. Писац га је лоцирао као астероид Б612, а то је јако важно у концепту књиге јер писац објашњава да одрасли могу замислити ту планету само ако се каже тачна бројка.

Принц и приповедач воде расправу о чињеници да овце једу цвеће, имало оно бодље или не. Убрзо је писац боље упознао тај цвет. На планети Малог Принца расли су разни цветови и корисне биљке, али и опасни баобаби. Опасни, јер ако нарасту превелики, могу му уништити планету. Зато их Принц свако јутро чисти са планете док су још мали. Једном приликом, Принц је на планети нашао за њега јако посебно и невиђено семе и пустио га да расте. Из њега је нарасла ружа. Принц је водио дуг разговор са таштом ружом, која га је терала да је стави под стаклено звоно и да се према њој односи посебно. Принцу је то досадило и опростио се са цветом, па кренуо на пут. Обишао је неколико планета, са по само једним човеком на свакој од њих; у овим поглављима писац описује размишљања одраслих људи, као и разлику размишљања одраслих и деце. На првој планети био је краљ. У разговору краљ је Принцу објаснио да влада над свим, дакле целим свемиром. Принцу је било досадно и хтео је да напусти краља, а он га је именовао министром и амбасадором само да остане на његовој малој планети; ипак, Принц није остао. На другој планети коју је Принц посетио био је хвалисавац који је захтевао од Принца да му се диви и да му кличе, али Принц је отишао, са истим закључком као и оним кад је напустио краља.

На трећој планети био је пијанац који пије да заборави што се срами што пије. Принц га је напустио са истим закључком. Четврта планета припадала је пословном човеку који је стално заузет бројањем звезда. Мисли да их поседује јер нико се пре није сетио да их поседује. Броји звезде да купи нове. Принц се чуди јер звезде не служе ништа пословном човеку, нити он треба њима, а Принчева ружа и вулкани требају Принца, јер он их одржава. Напушта пословног човека и иде на пету планету. На њој се налазио фењер и фењерџија. Сваки минут фењерџија мора да пали и гаси фењер, јер на његовој планети дан траје један минут. Принц се диви, јер он воли заласке сунца, а фењерџија их види сваког минута; такође, Принц мисли да је он једнини у коме би имао пријатеља, јер се једини није бринуо само о себи. Шеста планета била је много већа. На њој се налазио стари човек који пише књиге — географ, али географ који никад не напушта свој сто, већ чека истраживаче да истражују за њега, а он ће то само да запише. Принц, у којем је видео истраживача, описао му је своју планету, али географу нису били важни ни цвет ни то да ли је вулкан угашен или активан. Принц се разочарао јер му је он рекао да је цвет краткотрајан. На савет географа, посетио је Земљу. Слетео је у пустињу Сахару и ту срео змију која му каже да га може вратити на његову планету, јер онај кога дотакне — враћа се у земљу из које је дошао. Принц настави пут и нађе пустињски свет, који му је рекао да нема пуно људи, само шест, седам. Онда се успео на једну планину и заменио ехо са људима, а литице са читавом Земљом, па се јако забунио. Након што је прешао песак, стење и снег, открио је један пут који га је одвео до баште руже. Разочарао се јер је схватио да његова ружа није јединствена. Онда се појавила лисица која му је објаснила да је његова ружа посебна јер ју је он припитомио и она је припитомила њега, и на примеру односа њега и ње објаснила је шта значи реч „припитомити”. Тако ју је он „припитомио”. Након још неколико дана пута, које је препричао приповедачу, писац се враћа у Сахару, и то у осми дан након свог пада, кад он и Принц остају без воде. Принц му је помогао да нађе бунар.

Писац и Принц попили су воду, и Принц му је рекао да се врати на посао. Сутрадан приповедач угледа Принца како прича са змијом отровницом. Она побеже, а Принц му каже да он данас иде на свој планету. У овом, претпоследњем поглављу, налази се важна животна поука.

На крају змија „поведе Принца на његову планету”. Срушила га је. Сутрадан приповедач није видео Принца. На последњој страници је пејзаж места на којем је змија усмртила Принца.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ The Antoine de Saint-Exupéry Foundation estimates an additional 80 million copies of the story in audio-video formats have been sold worldwide.[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Gopnik, Adam. The Strange Triumph of "The Little Prince", The New Yorker, 29 April 2014. Retrieved 5 May 2014.
  2. ^ „'I shot French literary hero out of the sky' - Scotsman.com News”. Приступљено 18. 2. 2011. 
  3. ^ Adamson, Thomas. Little Prince Discovery Offers New Insight Into Classic Book, Associated Press via TimesTribune.com, 3 May 2012. Retrieved 6 January 2013. Bell, Susan (2008) "I Shot French Literary Hero Out Of The Sky", The Scotsman. Johnston Press Digital Publishing. 17 March 2008. Retrieved 4 August 2009.
  4. ^ Van Gelder, Lawrence (2000) Footlights: Celestial Traveller, The New York Times, 9 May 2000.
  5. ^ Goding, Stowell C. (1972) "Le Petit Prince de Saint-Exupéry by George Borglum" (review), The French Review, American Association of Teachers of French, October 1972, Vol. 46, No. 1, pp. 244–245. Retrieved 26 October 2011 (subscription).
  6. ^ Listening to The Little Prince Архивирано 2013-06-02 на сајту Wayback Machine, Paris: Antoine de Saint-Exupéry Foundation. Retrieved from TheLittlePrince.com website 6 January 2013.
  7. ^ Miller, Jennifer. Why "The Little Prince" Is Actually A New York Classic, Fast Company. Retrieved from FastCoCreate.com on 2 February 2014.
  8. ^ „'The Little Prince' becomes world's most translated book, excluding religious works”. CTV News. 7. 4. 2017. Приступљено 30. 12. 2018. 
  9. 9,0 9,1 Shattuck, Kathryn (2005) A Prince Eternal, The New York Times, 3 April 2005.
  10. ^ Mun-Delsalle, Y-Jean (2011) Guardians of the Future, The Peak Magazine, March 2011, pg. 63. Архивирано 2012-05-02 на сајту Wayback Machine
  11. ^ Naina Dey (14. 1. 2010). „Cult of subtle satire”. The Statesman. Архивирано из оригинала на датум 7. 6. 2011. Приступљено 5. 2. 2010. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]