Милка Ивић
| Милка Ивић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. децембар 1923. |
| Место рођења | Београд, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 7. март 2011. (87 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Образовање | Универзитет у Београду |
| Породица | |
| Супружник | Павле Ивић |
| Деца | Александар Ивић |
| Родитељи | Радоје Јовановић Светлана Јовановић (р. Илић) |
| Рођаци | Војислав Илић (деда), Јован Илић (прадеда), Санда Рашковић Ивић (снаха) Емилија Кисић (унука) |
| Научни рад | |
| Активни период | 1953. — 2011. |
| Поље | савремена сербокроатистика, синтакса, општа лингвистика |
| Познат по | Правци у лингвистици |
| Утицаји | Александар Белић и Михаило Стевановић |
| Утицао | Сњежана Кордић |
Милка Ивић (Београд, 11. децембар 1923 — Београд, 7. март 2011)[1] била је српски лингвиста, професор универзитета и академик.
Биографија[уреди | уреди извор]
Милка Ивић је рођена као кћерка Радоја Јовановића, доктора права и државног саветника, и Светлане, кћерке песника Војислава Илића.[2]
На трећој години студија је изабрана за стипендисту Српске академије наука.[3] Дипломирала је 1949. и докторирала 1953. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Од 1954. била је научни сарадник у Институту за српскохрватски језик САНУ, од 1955. доцент, 1959. ванредни професор, а од 1964. до 1984. редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, као и гостујући професор неколико различитих универзитета у САД и Токијског лингвистичког института. Била је члан Норвешке, Саксонске и Српске академије наука. Уређивала је часопис Јужнословенски филолог.
Подручја њеног деловања била су: савремена сербокроатистика, историја лингвистике, општа лингвистика, синтакса, структурна морфологија[4] и семантика словенских језика.
Допринос Ивићеве националној филологији описао је српски лингвиста Милош Ковачевић следећим речима: „Милка Ивић је сама 'одрадила', инаугуришући теорију варијаната, цијелу једну фазу хрватског филолошког програма.”[5] Стога не изненађује што је и најпознатија[6] следбеница Милке Ивић хрватска лингвисткиња Сњежана Кордић, и то не само на плану синтаксе, него и као најгласнија заступница у 21. веку варијантског модела заједничког језика Срба и Хрвата. Премда није студирала код Милке Ивић јер се обрзовала у Хрватској, може се и на тој разини видети посредна веза јер је била студентица и асистентица Јасне Мелвингер, која је претходно била студентица и асистентица Милке Ивић. И у поратним годинама су позитивно говориле једна о другој.[7][8]
Њен супруг је био академик и лингвиста Павле Ивић, син академик и математичар Александар Ивић, а снаха Санда Рашковић Ивић.
Најзначајнија дела[уреди | уреди извор]
- Правци у лингвистици I
- Правци у лингвистици II
- Значења српскохрватског инструментала и њихов развој
- О језику Вуковом и вуковском
- О зеленом коњу[7]
- Лингвистички огледи
- Нови лингвистички огледи
- Ивић, Милка (1994). „Плава боја као лингвистички проблем”. Јужнословенски филолог. 50: 99—116.
- Ивић, Милка (1996). „О изразима плав и модар: Нова сазнања”. Јужнословенски филолог. 52: 11—17.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Глас јавности: Преминула лингвиста, филолог и академик Милка Ивић, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Наука као живот - Милка Ивић, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ „“Prof. dr Milka Ivić, redovan profesor i akademik“, Bibliografija radova radnika Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad: Filozofski fakultet, 1984, str.519”.[мртва веза]
- ^ „Ivić, Milka. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2020 (Pristupljeno 2. 11. 2020.)”.
- ^ „Ковачевић, Милош (2000), „Шта је то и куда иде српски језик”, стр.42; цит. по: Стојановић, Андреј (2018), Српски језик у огледалу руске славистике XXI века, стр.272” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 09. 2020. г. Приступљено 03. 10. 2020.
- ^ Јакобсен, Пер (21. 1. 2011). „Kampen om sproget er en kamp om national identitet” (на језику: danski). Копенхаген: Kristeligt Dagblad. ISSN 0904-6054. Архивирано из оригинала 3. 7. 2012. г. Приступљено 30. 12. 2013. „Сњежана Кордић је интернационално сигурно најпознатији хрватски лингвист.”
- ^ а б Кордић, Сњежана (1996). „Приказ књиге Милке Ивић О зеленом коњу: нови лингвистички огледи” (PDF). Studia Slavica Savariensia. Szombathely (1-2): 211—213. ISSN 1216-0016. CROSBI 446866. Приступљено 3. 6. 2018.
- ^ Ивић, Милка (2003). „Приказ књиге Сњежане Кордић Ријечи на граници пунозначности” (PDF). Јужнословенски филолог. Београд. 59: 189—191. ISSN 0350-185X. OCLC 4634442069. doi:10.2298/JFI0359189I. COBISS.SR 112402188. Приступљено 9. 5. 2021.
