Мокра (Бела Паланка)

Мокра
Мокра;
	Центар Мокре
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пиротски
Општина	Бела Паланка
Становништво
— 2022.	186
Географске карактеристике
Координате	43° 12′ 16″ С; 22° 17′ 09″ И / 43.2045° С; 22.285833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	348 m
	Мокра Мокра на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	018
Регистарска ознака	PI

Мокра је насеље у Србији у општини Бела Паланка у Пиротском округу. Према попису из 2002. било је 315 становника (према попису из 1991. било је 402 становника). Током лета број људи у селу се вишеструко повећа, због туриста који долазе из свих крајева земље и света. Мокра је позната по фантастичној природи, „Најдановом кругу“ и чувеном купалишту „Врело“. Такође, познато је да у ово село долази мноштво младих људи, жељних добре забаве и активног одмора.

Овде се налази Мокрањско врело.

Положај

Село лежи под Равништем у подножју Суве планине и у долини Мокрањске реке. Смештено је по косама; Росуљи на истоку и Балвану на западу. Долину Мокрањске реке са запада затварају падине Чуке, чија темена зараван одговара Малом Курилу а са истока тераса Коритничке реке од 60м. На темену те терасе а на висини од 380м лежи део села који се зове Кујин Дел. Од њега потоком Долом, који тече од истока према западу управно на Мокрањску реку у коју утиче у Мокри, од села је одвојена махала Прогон смештена на ступњевитим падинама Големог Камена, последњег кречњачког изданка Суве планине који се најниже спушта у мокрањско проширење и затвара пролом Мокрањског Врела на југу. У селу се служе водом са Мокрањског врела, чесама, извора и бунара: Шопа, Пландиште, Света Петка, Големо Дрво, Мутавин Кладенац, Радин Трн, Гушевац, Кујин Дел.

Границе сеоског атара: Лазиње, Големо Дрво, Рије.

Село је збијеног типа, куће су ушорене око сеоских путева и у долини и на Кујин Делу. Разликују се ови крајеви: Сред Село, Кујин Дел, Расуља, Мала, Прогон, Ново Насеље.

Прошлост

У Мокри је отворена школа у турско време половином 19. века. Први учитељ је био Ђорђе Ранчић из Брезника, којем су родитељи плаћали месечно по цванцик од детета, био је врло способан. Ђака је било око 20, а школа се налазила у кући чорбаџи Јоце Веселиновића, једног од родитеља. У учионици су скамије а под земљани. Испред клупа налазио се учитељев кревет који је ту ноћи спавао а дању седео и учио децу. Одсутног учитеља је замењивао најбољи ђак којег су звали "калфа". Радило се по "црквенски", без разреда, али са предметима: Буквар, Часловац, Псалтир, Рачун и Црквено певање. Пре подне се у школи читало, а поподне рачунало. Учитељ Ђорђе је након две године прешао у Белу Паланку, где се оженио да би се вратио у родно село, где се и запопио. По одласку Ранчићевом месна школа није радила двадесет година, све док у њу није дошао нови учитељ Мина-Минча Боцић, родом из Гламе. Манча је радио годину дана и то лоше, а завршио је у белој Паланци као бојаџија. Њега је заменио Димитрије Миленковић звани "криви Димитрије", јер је био сакат једну ногу. После 3-4 године рада у Мокри, отишао је последњи учитељ у турском добу, као и сви претходници у Паланку.^[1]

Демографија

У насељу Мокра живи 167 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 52,2 година (52,6 код мушкараца и 51,5 код жена). У насељу има 91 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,00.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Порекло становништва, родови: Крстинци, Пејчовци, Петринци, Петровци, Ђуринци, Огњановци, Чућинци, Гаргинци, Раминци, Чурулунџи, Жеринци, Ђоринци, Јаицинци, Павловци, Ђорговци, Бабаџинци, Ракинци, Ровелци, Пузинци, Косиламовци, Пејинци, Поповци, Џунинци, Јеришовци, Аранђеловци, Ристићи, Стојковићи, Кађоринци, Величковци, Милутиновци, Чакавци, Панчићи, Михајловићи, Чорбановци.

Сеоска слава је Света Параскева.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.481
1953.	1.431
1961.	1.082
1971.	714
1981.	555
1991.	402	401
2002.	315	316
2011.	247
2022.	186

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	275	87,30%
Роми	37	11,74%
Хрвати	1	0,31%
Бугари	1	0,31%
непознато	1	0,31%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	2	1
80+	15	19
75—79	9	12
70—74	11	18
65—69	20	20
60—64	16	15
55—59	6	5
50—54	7	7
45—49	10	7
40—44	13	6
35—39	6	9
30—34	9	4
25—29	5	3
20—24	7	5
15—19	8	9
10—14	4	10
5—9	3	7
0—4	3	4
Просек :	51,9	52,4

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	242	253	272	250	228	172	143

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	58	47	15	8	9	5	0	0	0	1	2,20

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	144	37	80	22	5
Женски	140	16	77	41	6
УКУПНО	284	53	157	63	11

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	53	8	0	1	18
Женски	23	2	0	0	5
УКУПНО	76	10	0	1	23
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	6	3	0	1
Женски	0	0	2	1	0
УКУПНО	1	6	5	1	1
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	3	4	0
Женски	0	0	1	2	1
УКУПНО	0	0	4	6	1
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	7
Женски	0	0	0	9
УКУПНО	1	0	0	16

Референце

^ "Просветни гласник", Београд 1900. године
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Михајло М. Костић, Коритница, 1953

Спољашње везе

[1] "Просветни гласник", Београд 1900. године

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]