Брезник

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Брезник
буг. Брезник
Breznik Street.JPG
Брезник — средиште града
Административни подаци
Држава Бугарска
ОбластПерничка област
Становништво
Становништво
 — 4.200 (2.007 )
 — густина179 ст./km2
Географске карактеристике
Координате42°44′00″ СГШ; 22°53′00″ ИГД / 42.733333° СГШ; 22.883333° ИГД / 42.733333; 22.883333Координате: 42°44′00″ СГШ; 22°53′00″ ИГД / 42.733333° СГШ; 22.883333° ИГД / 42.733333; 22.883333
Ндм. висина756 м
Површина23,48 км2
Брезник на мапи Бугарске
Брезник
Брезник
Веб-сајт
www.breznik.info

Брезник (буг. Брезник) град је у Републици Бугарској, у западном делу земље, седиште истоимене општине Брезник у оквиру Перничке области.

Природни услови[уреди]

Положај: Брезник се налази у западном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 45 km западно, а од обласног средишта, Перника град је удаљен свега 20 km северно.

Рељеф: Област Брезника се налази у средишту Брезничког поља, на око 760 метара надморске висине. Изнад града се диже планина Голо брдо. Крај око града се назива Граово.

Клима: Због знатне надморске висине клима у Брезнику је оштрији облик континенталне климе са планинским утицајима.

Воде: Кроз Брезник и околину протиче више мањих потока.

Историја[уреди]

Област Брезника је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручеје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. г. област је била у саставу средњовековне Бугарске.

Крајем 14. века област Брезника је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова. Ту су 1881. године црква и џамија. То је мала варош на реци Брезници, у којјој је седдиште Брезничког среза који се у народу зиове "Грахово".[1]

Након што је постало део тзв. "Велике Бугарске", то насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем. Ту је 1894. године живело 3249 становника.

Срби у Брезнику[уреди]

Постојала је у месту српска мушка народна школа између 1868-1878. године.[2]

Парох у Брезнику је око 1860. године био поп Ђорђе Ранчић, који је пре био српски учитељ у Мокри и Белој Паланци. Након женидбе у Паланци где је био учитељ, вратио се у родно место "на очевину". Касније је умро као свештеник брезнички, кад га је отровала снаха.[3]

Послали су Изјаву "Светлом и узвишеном Господару" књазу Милану Обреновићу, Срби из Брезника и околине 1. априла 1878. године. За срез Брезнички из великог броја села потписали су се највиђени становници. У самом Брезнику било је неколико потписника: помоћник Крста Мирков и Андреја Георгић, одборници Голуб Јанков, Сима Дојчин, Јанаћко Недељковић, Марко Аџи Маринковић, Зарко Антанасовић, Петар Малиновић и Зора Пауновић.[4]

И поред тога што је становништво Брезника исказало недвосмислену жељу да постане део српске кнежевине, 1878. г. град је постао део савремене бугарске државе.

Становништво[уреди]

Демографија

По проценама из 2010. г. Брезник је имао око 4.200 ст. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су махом Роми. Последњих деценија град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи.

Претежан вероисповест месног становништва је православна.

Градска слава Брезника је Видовдан.

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Отаџбина", Београд 1881. године
  2. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  3. ^ "Просветни гласник", Београд 1900. године
  4. ^ "Српске новине", Београд 20. април 1878. године

Спољашње везе[уреди]