Мускатна жалфија
| Мускатна жалфија | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | S. sclarea
|
| Биномно име | |
| Salvia sclarea | |
Мускатна жалфија (Salvia sclarea), у народу позната и као мечије уво, је двогодишња, ређе вишегодишња зељаста ароматична биљка из рода Salvia. Самоникло расте у северном Медитерану, неким областима у Северној Африци и средњој Азији. Биљка има дугу историју употребе у лековите сврхе а данас се највише гаји ради етеричног уља.[1]
Ботанички опис[уреди | уреди извор]
Мускатна жалфија је двогодишња, ређе вишегодишња зељаста биљка, са усправном четвртастом стабљиком високом до 120 cm, обраслом густим коврџавим длакама. Листови су јајасти (до 30 cm дуги), доњи на дршкама, горњи седећи, тупо-назубљени са израженом нерватуром. Цео изданак је прекривен жлезданим длакама, мирише на балзам. Цветови су у пршљеновима који на врху стабљике или грана образују привидан грозд. Круница је двоусната, светло лила до светло ружичаста.
Распрострањење[уреди | уреди извор]
Расте на сушним, топлим каменитим обронцима, на осулинама, поред путева. У Србији је присутна у источним и југоистчним крајевима и на Косову
Историја[уреди | уреди извор]
Опис лековите примене биљаке приказан је још код Теофраста (4. в. пре н. ере), Диоскорида (1. в. н. е.) и Плинија Старијег (1. в. нове ере).[тражи се извор]
Употреба[уреди | уреди извор]
Семена (тачније орашице) имају слузав омотач, па се у старим приручницима препоручује да се стави семе у око да би се трунка везала за слуз и тако лако извадила. Ова пракса је записана у Комплетној биљарици (1653) Николаса Калпера, који биљку назива "жалфија бистрог ока".[2]
Дестиловано етериско уље, изоловано из надземних изданака у цвету, се широко користи у изради парфема и за ароматизацију вермута, вина и ликера. Такође има примену и у ароматерапији.[3]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Мускатна жалфија у природи -
Цваст Salvia sclarea -
Врх цвасти мускатне жалфије -
цветови мускатне жалфије, детаљ -
цветови мускатне жалфије -
прицветни листови и чашице, покривене жлезданим длакама -
Листови у доњем делу стабљике
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Clebsch, Betsy; Barner, Carol D. (2003). The New Book of Salvias. Timber Press. стр. 261. ISBN 978-0-88192-560-9.
- ^ Комплетан биљни сајта bibliomania Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јануар 2021), позивајући се на снимање за Клэри, или више правилно очистити очи.
- ^ Kintzios, Spiridon E. (2000). Sage: The Genus Salvia. CRC Press. стр. 20. ISBN 978-90-5823-005-8.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- нем. Wikipedia: Muskatellersalbei
- Гајење, сакупљање, употреба Архивирано на сајту Wayback Machine (27. фебруар 2021)
Литература[уреди | уреди извор]
- Грбић, М., Марковић, М. (2020): Цвећарство – Перене. Универзитет у Београду. Београд. ISBN 978-86-7299-301-1
