Пређи на садржај

М-87 Оркан

С Википедије, слободне енциклопедије
М-87 Оркан

М-87 Оркан.


Класификација вишецевни бацач ракета
Шасија ФАП 2832 БС/АВ 8x8
Историја
Земља развоја  СФРЈ
Конструктор Обрад Вучуровић, Војнотехнички институт
Произвођач БНТ "Братство" Нови Травник
Период развоја 19841989
Период производње 19861990
Период употребе 1990 — до данас
Број произведених јединица више од 28 ком.
Варијанте М-96 (са 4 цеви на возилу ЗИЛ 135 ЛМ)
Димензије
Тежина у борбеном положају 32.000 кг
Дужина у маршевом положају 9.000 мм
Ширина у маршевом положају 2.640 мм
Висина у маршевом положају 3.840 мм
Клиренс 375 мм
Наоружање
Калибар 262 мм
Број цеви 12
Дужина цеви 4.600 мм
Минимални домет паљбе 5.000 м
Максимални домет паљбе 50.000 м
Ударна површина 165 x 180 (једним пројектилом) м²
Максимални угао гађања 3,5-65 ° по вертикали
±7,5° по хоризонтали
Тачност (расипање) 245 м (по хоризонтали),
280 м (по вертикали)
Нишански уређај Панорамски уређај
Посада 5 људи.
Прелазак система из маршевог у борбни положај 10 мин
Трајање плотуна 40 с
Потребно време за напуштање ватреног положаја након плотуна 3 мин
Споредно митраљез 12,7 мм или бровинг М2
Погон
Тип мотора дизел-мотор са директним убризгавањем
Снага мотора 319.5 КС
Максимална брзина на аутопуту 80 км/ч
Досег возила 600 км
Врста погонског система на точковима 8×8

М-87 Оркан је самоходни вишецевни лансер ракета 262 mm (СВЛР М87) у борбеном саставу Војске Србије.[1]

Развој потпуно аутоматизованог вишецевног самоходног ракетног система калибра 262 мм, великог домета, започео је 1980. године. И поред чињенице да су у оквиру дотадашњег развоја постојала решења за више сличних подсистема, ипак се овде радило о потпуно аутоматизованом систему изузетно великог калибра, за који је требало решити низ техничких и технолошких проблема. Систем носи посебно развијена варијанта подвоска из фамилије возила 9т, 8x8.

Усвајањем у наоружање, 1988. године, Југославија се сврстала у мали број земаља које су развиле и произвеле сличан систем. Посебност система је велика прецизност у четири балистичке верзије. Велики ефекат на циљу постиже се касетним бојевим главама у две верзије. Коришћењем телевизијског коректора остварује се корекција лета ракете на бази реалне трајекторије активне фазе, што обезбеђује велику тачност дејства.

СВЛР са ракетама са касетном бојном главом (КБГ) користи се за ватрену подршку оперативних састава дејством по значајним површинским циљевима као што су концентрације људства, тенковских, механизованих и моторизованих јединица. Такође се користи за ваздушне и морнаричке десанте, нападе на командна места и центре везе, ватрене положаје артиљерије и тактичких балистичких ракета, а такође и против авиона на земљи (на отвореном простору), логистичке инфраструктуре, виталних војних и индустријских објеката и терористичких база.

Са убојном главом са противоклопним минама СВЛР се користи за затварање правца продора оклопних јединица.

Карактеристике

[уреди | уреди извор]
  • Посада: пет чланова (командир одељења, нишанџија, помоћник нишанџије, темпирач и возач
  • Лансер: возило 9П113М2 са четири лансирне цеви калибра 262 mm
  • Поље дејства:
    • по елевацији 3,5-65
    • по правцу ±7,5
  • Пуњење лансера: ручно, помоћу дизалице, помоћних стаза и помоћног возила
  • Време пуњења све четири цеви: око 40 минута
  • Време преласка из маршевског у борбени положај: до 10 минута
  • Време преласка из борбеног у маршевски положај: до 3 минута
  • Дужина лансера: 10.690 mm
  • Ширина лансера без платформе: 2.800 mm
  • Висина лансера: 3.035 mm
  • Висина лансера при максималном углу елевације: 10.100 mm
  • Помоћно наоружање:
    • митраљез 12,7 mm
    • М87 на крову кабине теренског возила

Карактеристике ракете

[уреди | уреди извор]
Оркан 2 на сајму „Партнер 2011“
  • Маса ракете са КБГ са бомбицама и електронским темпирним упаљачем: 94,5 kg са толеранцијом од 0,2 kg
  • Маса електронског темпирног упаљача: 3,35 kg
  • Маса погонског пуњења летног мотора без инхибитора: 147,8 kg
  • Маса погонског пуњења избацивог мотора: 12,9 kg
  • Маса контејнера са ракетом: 432 kg
  • Дужина ракете: - 4.657 mm
  • Дужина без упаљача: - 4.357 mm
  • Површина КГБ са бомбицама КБ-1: 165 x 180 метара
  • Радијус убојног дејства бомбице: око 10 m
  • Пробојност: око 60 mm
  • Време рада летног мотора: од 3,8 до 5,4 s (4,3 s на нормалној температури)
  • Домет на нормалној температури: 50 km
  • Растурање на максималном домету:
    • По даљини: 245 m
    • По правцу: 280 m
  • Алтернативно пуњење убојних глава:
    • 24 противоклопне мине са кумулативним пуњењем пробојности до 40 mm; мине су снабдевене електронским упаљачем који реагује на прекид магнетског поља

Корисници

[уреди | уреди извор]

Војска Србије

[уреди | уреди извор]

Ракетни дивизион у Артиљеријској бригади Војске Србије из Ниша користи самоходне вишецевне лансере ракета (СВЛР) М87 оркан са четири цеви постављене на лансирно возило 9П113М2 (камион ЗИЛ 135ЛМ) ракетног система земља-земља 9К52 луна-М. Модификовани лансери могу да се врате на основну намену. Изворни пројекат СВЛР М87 био је у конфигурацији са 12 лансирних цеви постављених на теренском возилу ФАП 2832 БС/АВ или 3232БЦ. Током распада бивше Југославије у Србију је дошла једна батерија од 4 оруђа. Интеграција лансирних цеви 262 mm на лансер 9П113М2 била је најједноставније решење, јер су за то била потребна минимална улагања. Урађена је од цеви произведених у Србији на 4 шасије Луне-М у 38. ракетној бригади.

Бивши корисници:

[уреди | уреди извор]
  •  Босна и Херцеговина - (6) Један неоперативан у касарни у Бања Луци. Осталих 5 уништено заједно са свих 68 ракета.[2] Шасија последњег оригиналног Оркана, ФАП 3232, продата из БНТ Нови Травник у цивилне сврхе и прерађена у кипер.[3]
  •  Хрватска - (2) Један у резерви, један у музеју. Без ракета за систем.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Војска Србије | Наоружање Копнене војске”. Архивирано из оригинала 26. 9. 2015. г. Приступљено 11. 6. 2009.  Текст „ Артиљерија ” игнорисан (помоћ); Текст „ Лансер ракета самоходни четвороцевни 262 mm М87 ОРКАН ” игнорисан (помоћ)
  2. ^ „Landmine & Cluster Munition Monitor | Country Profiles | Bosnia and Herzegovina | 2012 | Cluster Munition Ban Policy”. web.archive.org. 5. 10. 2013. Архивирано из оригинала 5. 10. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2021. 
  3. ^ „Fabrika Automobila Priboj - FAP - FAP 3232, remont i prepravka sa raketnog sistema ORKAN u kiper. Vozilo je od raspada SFRJ stajalo u fabrici BNT u Novom Travniku do ovog leta kada je prodato. | Фејсбук”. www.facebook.com (на језику: српски). Приступљено 11. 12. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]