Налбантин
Налбантин (тур. Nalbant, енгл. Farrier) или налбанта[1][а] је реч турског порекла[2] која означава ковача-поткивача.
Историја[уреди | уреди извор]
Овај назив за поткивача је био раширен у балканским земљама за време османлијске владавине (1459—1912).[3][4]
Кроз историју, занати ковача и поткивача су готово увек ишли заједно; данас, мали број ковача се бави поткивањем и негом коњских копита, па су малобројни преостали поткивачи, како за товарне коње, тако и за расна и тркачка грла, постали уско специјализовано занимање.[5]
Данас се реч набалтин ретко користи, али се среће у српским народним песмама.[3][б]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Термин број 1795.
- ^ У народној песми Болани Дојчин, Петар налбантин је један од антагониста, Дојчинов побратим који у замену за поткивање јунаковог коња захтева прељубу са његовом женом.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Sistematski rečnik srpskohrvatskog jezika (1936)/1468-1859 — Викизворник”. sr.wikisource.org. Приступљено 2020-08-06.
- ^ „Турцизми у српском језику”. Порекло (на језику: српски). Приступљено 2020-08-06.
- ^ а б Врањеш, Ђорђе (1993). Капије лепоте - Антологија српског народног песништва. Београд: Књижевне новине. стр. 280—285.
- ^ „налбантин | bgjargon.com - речника на улицата”. BG Jargon (на језику: бугарски). Приступљено 2020-08-06.
- ^ „Farrier” at Etymonline.com
Литература[уреди | уреди извор]
- Врањеш, Ђорђе (1993). Капије лепоте - Антологија српског народног песништва. Београд: Књижевне новине.