Николетина Бурсаћ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Николетина Бурсаћ
Прво прик. Доживљаји Николетине Бурсаћа (збирка приповетака) (1956)
Измислио Бранко Ћопић
Информације
Надимак Николица, Ниџа
Пол мушки
Националност Србин

Никола „Николетина“ Бурсаћ је измишљени лик из романа и приповједака југословенског писца Бранка Ћопића. Стварајући овај лик Ћопић је желео да опише типичног сељака из Босанске крајине, a као главна инсирација му је послужио његов друг из детињства - прави Никола Бурсаћ. Такође део инспирације за овај лик, пронашао је и у свом рођеном стрицу - Николи Ћопићу.

Прво појављивање овог лика било је у збирци приповедака „Доживљаји Николетине Бурсаћа“, коју је 1956. године објавило издавачко предузеће „Свјетлост“ из Сарајева. Поред ове збирке приповедака, његов лик се појављује у роману „Не тугуј бронзана стражо“ из 1958. године, као и у прва два дела дечјег романа „Пионирска трилогија“, коју сачињавају романи - „Орлови рано лете“ (1957), „Славно војевање“ (1961) и „Битка у Златној долини“ (1963).

Поред ових романа, његов се лик појављује и филмовима - „Николетина Бурсаћ“, редитеља Бранка Бауера из 1964. и „Орлови рано лете“, редитељке Соје Јовановић из 1966. године. Такође његов се лик доста помиње и у серији „Осма офанзива“, редитељке Соје Јовановић из 1979. године.

Прави Николетина Бурсаћ[уреди]

Никола Бурсаћ је био Ћопићев школски друг, са којим је заједно ишао у основну школу у родном селу Хашанима. Пошто је био пар година старији водио је бригу о њему и штитио га од друге деце, као и од разних других невоља на путу од школе до куће. Пошто је био веома висок звали су га „Николетина“. Такође, због његове добродушности старији су га често називали „Николица“.

Када му је било пет година, умро му је отац, па је он остао сам са мајком Маријом и сестром Јелицом. Живели су у засеоку Вргељ, под планином Грмеч. После завршетка школовања, остао је у родном селу и бавио се земљорадњом. Године 1941. када је у Југославији избио Други светски рат, придружио се партизанима и био најпре митраљезац, а касније командир чете у једној од крајишких бригада. Погинуо је током битке на Сутјесци 1943. године.

Као инспирација за јунаштва Николетине Бурсаћа послужио је партизан Раде Кевић.[1]

Опис лика[уреди]

Лик Николетине Бурсаћа представља типичног сељака из Босанске крајине. Као и прави Никола Бурсаћ, он потиче из засеока Вргељ, под планином Грмеч и живи са мајком Маријом и сестром Јелком. На почетку Другог светског рата, је био мобилисан у Војску Краљевине Југославије, а после њеног слома се вратио у Босанску крајину. На почетку партизанског устанка у овом крају ступио је у партизане и постао командир Омладинске чете.

У збирци приповедака „Доживљаји Николетине Бурсаћа“ његов лик је описан у 23 кратке приповетке - „Пропаст и пророштво“, „Бог и батина“, „Необични савезници“, „Предавање о братству“, „Љубљав и љубомора“, „Обрачун с богом“, „Митраљезац голубијег срца“, „Сурово срце“, „Игра“, „Чудо на чудима“, „Надмудривање“, „Погибија Танасија Буља“, „Развезани Николетина“, „Незгодан сапутник“, „Злослутна игра“, „Контрола у Бихаћу“, „У друштву с пјесником“, „Сукоб у планини“, „Опроштај с Косовом“, „Црни савезник“, „Тифусар - реконвалесцент“, „Догађај с мазгом“ и „Повратак“. Нераздвојни друг Николетине Бурсаћа у овој збирци приповедака је Јовица Јеж.

У романима „Орлови рано лете“ и „Славно војевање“, који су део „Пионирске трилогије“ такође се појављује лик Николетине Бурсаћа. У првом делу романа „Орлови рано лете“, у којем се описује ђачко бежање из школе, писац лик Николетине Бурсаћа ствара на основу правих догађаја у којима је учествовао његов стриц Никола Ћопић. Поред Николине мајке Марије, у овом роману се појављује и његов братанац Стево Бурсаћ. Пошто је и он био висок, попут свог стрица Николетине прозван је „Стриц“.

У роману „Не тугуј бронзана стражо“ лик Николетине Бурсаћа се помиње кроз сећање његових преживелих ратних другова. Он је као прослављени партизански борац у овом роману описан као народни херој. Део радње овог романа одвија се у измишњеном селу Бурсаћеву у Банату, у којем живе колонисти из Босанске крајине. Међу њима ту су и Ниџина мајка Марија, сестра Јелка и зет Јово. Један део романа посвећен је и „свађи“ око места изградње Николетиног споменика, пошто су једни хтели да га изграде у родном крају, а други у Банату. Споменик је на крају изграђен у Банату, а његове комшије често разговарају са њим евоцијрајући успомене на стари крај.

Популаризација[уреди]

Лик Николетине Бурсаћа, као партизанског хероја, био је веома популаран у култури Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Збирка приповедака „Доживљаји Николетине Бурсаћа“ и роман „Орлови рано лете“, у којома се појављује лик Николетине Бурсаћа били су део школске лектире.

Редитељ Бранко Бауер је 1964. године снимио филм „Николетина Бурсаћ“, у којем је главни лик тумачио глумац Драгомир Пајић. У филму „Орлови рано лете“, редитељке Соје Јовановић из 1966. године, такође се појављује лик Николетине Бурсаћа у тумачењу глумца Љубише Самарџића.

Године 1979. редитељка Соја Јовановић је снимила телевизијску серију „Осма офанзива“, која је настала спајањем романа „Не тугуј бронзана стражо“ и „Осма офанзива“. У овој серији се често спомиње лик Николетине Бурсаћа, који је приказан као партизански борац и народни херој из Босанске крајине. У последњој епизоди серије му у замишљеном банатском селу Бурсаћеву, где живе колонисти из његовог завичаја, подижу споменик.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Бранко Ћопић Доживљаји Николетине Бурсаћа. „Просвета“ Београд, „Просвјета“ Сарајево и „Веселин Маслеша“, Сарајево 1964. година.
  • Бранко Ћопић Пионирска трилогија. „Просвета“ Београд, „Просвјета“ Сарајево и „Веселин Маслеша“, Сарајево 1964. година.
  • Бранко Ћопић Не тугуј бронзана стражо. „Просвета“ Београд, „Просвјета“ Сарајево и „Веселин Маслеша“, Сарајево 1964. година.