Пређи на садржај

Османско-хабзбуршки ратови

С Википедије, слободне енциклопедије
Османско-хабзбуршки ратови

Битка код Сентготхарда
Време1529—1791. (265 година)
Место
Узрокосмански продор у средњу Европу.
Исход Хришћанска победа
Територијалне
промене
до 1593. Турци освојили већи део Мађарске, Трансилваније, Хрватске, Славоније и Далмације, затим постепено потиснути.
Сукобљене стране
 Османско царство  Хабзбуршка монархија
Команданти и вође
Сулејман Величанствени и наследници Фердинанд I Хабзбуршки и наследници
Јачина
80.000 (1529)[1] до 245.000 (1788)[1] 100.000 (1529)[1] до 300.000 (1683)[2]

Османско-хабзбуршки ратови обухватају низ сукоба између хабзбуршке Аустрије и Османског царства за превласт у југоисточној Европи, који су трајали од 1529. године до краја 18. века.

Победом над Краљевином Угарском на Мохачком пољу 1526. Турци Османлије су створили услове за даље надирање у средњу Европу, угрозили непосредно Мађарску и Хрватску и сасвим се приближили суседним унутрашњим аустријским земљама. Да заштити ове своје наследне поседе, аустријски надвојвода Фердинанд Хабсбург пружао је већ од 1522. мању помоћ за одбрану Хрватске. Од 1527. после избора за угарско-хрватског краља, помагао је одбрану осакаћене Угарске и Хрватске, дајући средства за организацију Војне крајине у Хрватској и Славонији и за образовање краљевских најамничких посада у утврђеним градовима и капетанијама Угарске. Тако је хабзбуршка Аустрија, чије су наследне земље сачињавале и део Немачког царства, ступила у борбу са Османским царством за хегемонију у југоисточној Европи. Уз повремене прекиде, ова борба трајала је до краја 18. века.[3]

По карактеру и резултатима османско-хабзбуршки ратови могу се поделити у три раздобља:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (том 1). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 330. 
  2. ^ Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (том 1). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 332. 
  3. ^ а б в г Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (том 1). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 329—330.