Пад Крак де Шевалијеа
Опсада Крак де Шевалијеа | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Крсташки ратови | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Хоспиталци | Мамелучки султанат | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Жан де Вилије | Бајбарс |
Опсаду Крак де Шевалијеа извршили су Мамелуци предвођени султаном Бајбарсом. Трајала је од 3. марта до 29. новембра 1271. године, а завршена је муслиманским освајањем једне од најзначајнијих крсташких тврђава у Светој земљи.
Увод
[уреди | уреди извор]Мамелучки војсковођа Бајбарс истиче се током Седмог крсташког рата када су муслимани успели да одбију напад француског краља Луја IX на Египат, наневши им поразе код Мансуре и Фарискура (1248-1254). Уследила је муслиманска офанзива која је претила да у потпуности истисне хришћане из Свете земље. На неко време она је заустављена монголским продором, али је Бајбарс у бици код Ајн Џалута успео да заустави монголски продор на Левант и отклони опасност од источног непријатеља. Осам година касније покренуо је џихад са намером да истера хришћане из Свете земље. Пад Кнежевине Антиохије, једне од првих формираних крсташких држава у Светој земљи током Првог крсташког рата, довео је до покретања новог крсташког рата од стране краља Луја. Међутим, Луј је поход усмерио на Тунис, а у њему је и умро, што је отворило пут даљим Бајбарсовим освајањима. Крак де Шевалије била је једна од најзначајнијих крсташких тврђава у Светој земљи.
Опсада
[уреди | уреди извор]Пре напада на Крак де Шевалије, Бајбарс је освојио мања утврђења у близини, укључујући и тврђаву Бланк. Бајбарсова војска је 3. марта 1271. године стигла пред Крак де Шевалије. У тренутку султановог доласка, Мамелуци су тврђаву већ неколико дана држали под опсадом. Постоје три арапска приказа опсаде. Само један је писан од стране савременика догађаја - Ибн Шадада, који није присуствовао опсади. Сељаци који су живели у околини побегли су у тврђаву. Бајбарс је почео подизати мангонеле, опсадно оружје. Бајбарсова војска је опседала град до 29. новембра 1271. године, када је успела да га заузме.
Литература
[уреди | уреди извор]- Фајфрић, Жељко (2006). Историја крсташких ратова. Сремска Митровица: Табернакл. ISBN 978-86-85269-05-9.
- Грусе, Рене (2004). Историја крсташких ратова. Београд: Издавачка кућа Зорана Јовановића.