Пећина Растуша
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Rastuska_pecina_3.jpg/250px-Rastuska_pecina_3.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f8/Rastuska_pecina_5.jpg/250px-Rastuska_pecina_5.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5b/Rastuska_pecina_4.jpg/250px-Rastuska_pecina_4.jpg)
Пећина Растуша је пећина која се налази на падини Хрњег брда, село Растуша, Општина Теслић, Република Српска, БиХ. Дужина пећине је 440 метара. Удаљена је 12 км од града Теслића. У пећини Растуша је откривено камено оруђе и комадићи дрвеног угља, које су користили неандерталци пре 30.000 до 60.000 година[1]. Осим тога, пронађени су остаци плеистоценског вука (Canis lupus) и пећинског медвједа (Ursus spelaelus). Пећина Растуша је и станиште слијепих мишева. Од пећинског накита заступљени су саливи, сталактити, бигрене каде и пећински хијероглифи названи „леопардове шаре“, због својих карактеристичних облика.
Годинама је пећина била неуређена и није се искориштавала. Крајем 20. вијека локални привредници су је користили за узгајање гљива, а почетком 21. вијека по први пут је извршено обимније уређивање. Том приликом су уређене бетонске стазе у унутрашњости за кретање посјетилаца, разведена је основна електрична расвјета, а улаз у пећину се контролише и наплаћује.
Значај[уреди | уреди извор]
Крајем прве деценије 21. вијека вршена су и напреднија археолошка истраживања у пећини.[2][3] Наиме, од 2006. године Музеј Републике Српске, у сарадњи са Републичким Заводом за заштиту културно-историјског и природног наслијеђа Републике Српске, Универзитета Кембриџ и Лестер из Велике Британије и у сарадњи са матичним музејима као што су ЈУ Музеј у Добоју, Музеј у Приједору и у Градишци ради се на археолошким истраживањима тј. рекогнистицирања и ископавања. Ово је једино пећинско налазиште у сјеверобосанској регији које поред богате материјалне културне заоставштине, садржи значајне остатке флоре и фауне као што су остаци пећинског лава, лоса, јелена, дабра и носорога, алатке и друге доказе постојања човјека[4]. У пећини Растуша од 2010. године су отворене три сонда у три различита дијела. Анализе су доказала да је пећина била настањена још од 35.000 година прије нове ере. Истраживања пећине су још у току.
Ова пећина је под заштитом Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске, и спада у природно добро II категорије, a од 2012 је заштићена у категорији Споменик природе. Отворена је за туристичке посјете.
Види још[уреди | уреди извор]
- Пећине у Републици Српској
- Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске
- Регионални музеј у Добоју
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ РТРС: Растушка пећина — нађене кости носорога, 5. 7. 2012., Приступљено 20. 12. 2012.
- ^ Независне, Растушка пећина све привлачнија за туристе, 9. 6. 2011., Приступљено 20. 12. 2012.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 11. 01. 2023. г. Приступљено 11. 01. 2023.
- ^ https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=64749
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наcљеђа Републике Српске: Пећина Растуша код Теслића заштићена у категорији „споменик природе“, Горан Панић, 20. 9. 2012., Приступљено 20. 10. 2012.
- Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наcљеђа Републике Српске: Споменик природе „Пећина Растуша“; 2010, Приступљено 20. 10. 2012.
- Службени гласник Републике Српске: Одлука о заштити споменика природе „Пећина Растуша“ — 18. 9. 2012., Приступљено 20. 10. 2012.[мртва веза]
- Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске: Пећина Растуша[мртва веза]
- Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске: Заштита спелеолошких објеката Републике Српске