Плава шојка

С Википедије, слободне енциклопедије

Плава шојка
Cyanocitta cristata
Научна класификација
Царство:
Животиње (Animalia)
Тип:
Хордати (Chordata)
Класа:
Птице (Aves)
Ред:
Породица:
Вране (Corvidae)
Род:
Врста:
C. cristata
Биномно име
Cyanocitta cristata
Подврсте
  • Cyanocitta cristata bromia
  • Cyanocitta cristata cristata
  • Cyanocitta cristata cyanotephra
  • Cyanocitta cristata semplei
Ареал плаве шојке
  у време гнежђења
  у току целе године
  у време зимовања

Плава шојка[2] (лат. Cyanocitta cristata) — је птица певачица из породице врана (Corvidae). Плава шојка насељава просторе Северне Америке.

Карактеристична јој је изразито плава боја на леђима, која прекрива више од половине њеног тела. Храни се бобицама, семењем и инсектима, али и јајима из гнезда других птица.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Плава шојка, профил

Плава шојка достиже дужину од 22 до 30 см, а има распон крила од 34 до 43 см. Тежина шојке се креће од 70 до 100 грама.[3][4] Главна карактеристика јој је изразито плава боја на леђима, кратка црна креста, црна огрлица, затим плава и црно бела шара на крилима и црно бели пругасти реп.

Понашање[уреди | уреди извор]

Плава шојка живи у паровима или у малим породичним круговима. Када лете могу да формирају и јато. Шојка зна да комбинује различите звукове, да пева, а такође може да имитира гласове других птица, укључујући и птице грабљивице. На овај начин упозоравају остале птице из околине о опасности и смањују опасност од напада грабљивица на станиште.

Исхрана[уреди | уреди извор]

Плава шојка, Канада

Да би пронашла храну шојка кљуца земљу где тражи семење, бобице, инсекте или друге мање животиње. Она за зиму оставља храну у шупљинама дрвећа или оставља у земљи.[5] Овиме даје значајан допринос ширењу жбуња и дрвећа. Шојка се сматра разоратељицом гнезда, пошто у пролеће једу јаја из гнезда других птица.

Размножавање[уреди | уреди извор]

Плава шојка води моногамни живот пошто остају верни свом партнеру за живота. О гнезду се брину оба родитеља и граде га на дрвећу или у жбуњу и праве га од прућа, траве и стабљике. На јајима за време инкубације лежу само женке. Инкубације траје 17 дана и у гнезду се обично налази 3 до 6 јаја. Двадесет дана после рођења млади почињу да лете.

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Плава шојка живи у Северној Америци и то од истока Сједињених Држава и јужног дела Канаде па све до Мексичког залива. Популаран назив шојке у Америци је Blue Jay.

Подврсте[уреди | уреди извор]

Постоје четири подврсте плаве шојке:[6]

  • Cyanocitta cristata bromia – северна плава шојка
Живи у Канади и у северним деловима Сједињених Држава. Она је највећи примерак подврсте и има светло плаво перје.
  • Cyanocitta cristata cristata – обалска плава шојка
Живи у источним деловима Сједињених Држава од Северне Каролине до Тексаса. Средње је величине и боја перја јој је јарко плава.
  • Cyanocitta cristata cyanotephra – плава шојка унутрашњости
Живи у унутрашњости САД а на северном делу Америке дели животни простор са северном плавом шојком C. c. bromia. Средње је величине, на леђима има карактеристичну тамноплаву боју, а на прсима перје је беле боје.
  • Cyanocitta cristata semplei – флоридска плава шојка
Живи на југу Флориде и најмања је подврста. По боји је најсличнија свом северном рођаку из Канаде C. c. bromia.

Галерија[уреди | уреди извор]

Слике четири подврсте:

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ BirdLife International (2016). Cyanocitta cristata. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016. Приступљено 15. 1. 2020. 
  2. ^ Бёме Р. Л., Флинт В. Е. Пятиязычный словарь названий животных. Птицы. Латинский, русский, английский, немецкий, французский. / под общей редакцией акад. В. Е. Соколова. — М.: Рус. яз., «РУССО», 1994. — С. 470. — 2030 экз. — ISBN 978-5-200-00643-4
  3. ^ „Blue Jay, Life History”. All About Birds. Cornell Lab of Ornithology. 
  4. ^ „ADW: Cyanocitta cristata: INFORMATION”. Animal Diversity Web. University of Michigan Museum of Zoology. 
  5. ^ „The blue jays are coming! Hide yo kids, hide yo nuts!”. Seriously, Science?. Архивирано из оригинала 29. 12. 2017. г. Приступљено 18. 02. 2018. 
  6. ^ Madge & Burn (1994).

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]