Пређи на садржај

Предигра

С Википедије, слободне енциклопедије
Мартин ван Маелова гравура Француска 15 приказује пар који се упушта у предигру на отвореном.
Предигра љубљењем жениних леђа померајући се ка њеним боковима

У људској сексуалности, предигра је сексуална активност која води до сексуалног односа.[1] Предигра може подстаћи сексуално узбуђење и сексуални пристанак. Иако се предигра обично схвата као физичка сексуална активност, нефизичке активности, као што су менталне или вербалне, у неким контекстима могу бити предигра. Код сексуалног понашања код животиња, слична активност се понекад назива прекоитална активност.

Иако се предигра обично схвата као физичка сексуална активност, нефизичке активности, као што су ментални или вербални чинови, могу у неким контекстима бити предигра.[1] Ово је типично разлог зашто предигра обично бива двосмислен термин и различитим људима значи различите ствари. Може се састојати од различитих сексуалних пракси као што су љубљење, сексуално додиривање, скидање одеће, орални секс, сексуалне игре и играње улога.[1][2][3]

Сексуално играње улога или сексуалне игре могу створити сексуални интерес.[4] Ове игре се могу играти у различитим ситуацијама, а побољшане су технологијом. Ова врста проширене предигре може укључивати СМС поруке, телефонске позиве, онлине ћаскање или друге облике комуникације на даљину, који имају за циљ да стимулишу фантазирање о предстојећем сусрету. Ова тантализација ствара сексуалну напетост.

Картица или игра на плочи могу се играти за предигру. Циљ игре је да се партнери препусте својим фантазијама. Губитник може, на пример, бити обавезан да уклони одећу или да победнику даје сензуалну масажу стопала или било коју другу ствар коју победник жели да покуша. Сензуална атмосфера може бити појачана и свећама, пићима, сензуалном храном или сугестивном одећом. Чак и сугестија о употреби сексуалних играчака или играње игара које укључују фетиш, сексуално везивање, повезивање очију или сплосхинг је показатељ сексуалног интереса.

Неки парови стварају сексуални интерес гледајући еротске и порнографске видеозаписе. Играње улога може укључивати партнере који носе костиме, како би створили и одржали сексуалну фантазију. За разноликост, партнери могу саставити (сексуалну) причу заједно. Један од њих почиње реченицом, а други се наставља све док прича не постане сексуално експлицитна, а партнерима пружа прилику да изразе своје сексуалне фантазије. 'Странци на дан' је игра улога која се састоји од пара које играју улоге првог састанка између њих. На јавном месту окупљања, партнери се први пут претварају да су странци. Циљ је да они флертују и заведу другог, а да не раде и не кажу ништа што не би урадили или рекли на првом састанку.

Тантричка предигра

[уреди | уреди извор]

Тантричка предигра је први корак у сесији вођења љубави, према принципима тантре.[5][6] Тантрички секс је против журних ствари у циљу постизања оргазма, тако да је тантричка предигра начин да се тело и ум припреми за јединство између два тела. Тантрична правила кажу да се предигра мора фокусирати на припрему прије сексуалног односа. Тантрична предигра може укључивати сензуалне купке између два партнера у опуштајућој атмосфери. Мирисно уље и свеће се такође могу користити за подешавање расположења.[7]

Тантричка предигра је само давање једни другима времена за духовно повезивање и везивање. Гледајући једно у друго док сте у положају с прекриженим ногама и додирујући дланове других руку, то је уобичајена тактика предигре коју користе тантра практичари. Тантричка предигра може укључивати и масаже Тантре. Масажа која се примењује, према тантричкој филозофији, није за постизање оргазама него за пружање ужитка и повезивање на духовном нивоу.[8]

Жена прави предигру уклањањем одеће партнера. Предигра је важна из најмање два разматрања, од којих је једно чисто физиолошко. С друге стране, предигра подразумева одређени ниво поверења између партнера и ствара интимност. Психолошки, предигра смањује инхибиције и повећава емоционалну интимност између партнера. Физички, он стимулише процес који производи сексуално узбуђење. Предигра има важне физичке и психолошке ефекте на жене. Сматра се да је највеће питање везано за способност постизања оргазама решено помоћу правих техника предигре. Међутим, тема ефикасности предигре и даље је тема дискусије. Пример за ово је европско истраживање од 2.300 жена у Прагу које је показало да предигра није кључна за задовољавајући сексуални чин.

Физички, полни органи оба партнера добијају већи проток крви и постају узбуђени. За мушке партнере то доводи до ерекције, а код женских партнера то доводи до ерекције клиториса. Када партнери доживе сексуално узбуђење услед предигре, њихови органи који су подложни задовољству постају веома осетљиви на спољашње стимулусе, док истовремено испуштају телесне течности које подмазују органе да се припреме за сношај. До наведених физичких догађаја мушки партнер лакше долази у односу на женског партнера, што је вероватно због потенцијалних последица трудноће и мајчинства.[9] Из тог разлога је утврђено да предигра игра кључну улогу за женског партнера, као што је приметио сексолог др Вилијам Робинсон. Он сугерише да су мушки партнери у стању да обављају сексуални однос без предигре. Док су женским партнерима потребни дужи акти предигре да би били довољно стимулисани и задовољни.[10]

Психолошки, предигра смањује инхибиције и повећава емоционалну интимност између партнера.[11][12] Оба партнера, док изводе предигру, у стању су да имају обострано искуство разумевања и емоција. Ова узајамност доводи до побољшаног сексуалног искуства за оба партнера.[9]

Из биолошке перспективе, предигра се може посматрати као чин који је скуп у погледу репродукције (перспектива мушке животиње). Без обзира на то, скупоћа предигре постаје недовољна када се кроз биолошка истраживања примети да је то вредна стратегија за повећање стопе плодности у животињском и у људском царству. Повећане стопе плодности су последица горе поменутих физичких и психолошких ефеката који такође играју улогу у ефектима неурохипофизног хормона.[13][14][15] Овај хормон је способан да повећа брзину производње сперматозоида код мушкараца током чинова опсежне предигре и стога резултира тиме да женски партнер има веће шансе да се оплоди.[16][17]

Истраживања

[уреди | уреди извор]

Према истраживању хетеросексуалних парова о трајању сексуалног односа и предигри, ниједан партнер у овим везама није био задовољан трајањем предигре у својим везама. Ово истраживање је обухватило 152 пара који су углавном били факултетски образовани и задовољни својим сексуалним животом. У овој студији, и у поређењу са неким већим студијама, мушкарци су боље перципирали жељени сексуални однос и трајање предигре за своју партнерку. Просечно време проведено на сношај је било 7 минута и 12 минута на предигру за парове у овој анкети. Други резултат ове анкете је да је дужина жељене предигре за мушкарце и жене била приближно иста.[18]

У глобалној студији од око 12.000 појединаца из 27 земаља на 6 континената, физичка предигра је оцењена као „веома важна“ за 63% мушкараца и 60% жена.[19]

Према студији појединаца у преданим романтичним везама, порнографија и употреба сексуалних медија не играју улогу у задовољству са временом проведеним на предигри, иако овај тип сексуалних медија може утицати на друге аспекте сексуалног задовољства. То значи да је предигра важан део сексуалног сценарија, а друштвени утицаји на сексуални сценарио као што су порнографија и провокативни сексуални медији не утичу на предигру. Време проведено на предигри је важан део сексуалног узбуђења и јединствен је за сваког појединца, а појединцима је и даље потребна иста количина предигре да би постали сексуално узбуђени упркос ономе што науче из порнографије.[20]

Историја

[уреди | уреди извор]

Постоје многе историјске референце на предигру, са многим уметничким приказима. Древни индијски рад Кама Сутра[21][22][23][24] спомиње различите врсте загрљаја, љубљења и означавања ноктима и зубима.[25] Она такође помиње BDSM активности као што су шамарање и оплакивање као "игра".[26] Постоје и примери употребе предигре у литератури о брачним саветима која датира из раних 1900-их.[10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Lehmiller, Justin J. (2017-10-12). The psychology of human sexuality (Second изд.). Hoboken, NJ. ISBN 9781119164708. OCLC 992580729. 
  2. ^ Cosmo's Fantasy Sex Games: Steamy Role-Playing Challenges for Next-Level Bedroom Fun. Hearst Home. 13. 10. 2020. ISBN 978-1-950785-08-7. 
  3. ^ Herbenick, D.; Bowlin, J.; Fu, T.(J.); Dodge, B.; Guerra-Reyes, L.; Sanders, S. (2017). „Sexual diversity in the United States: Results from a nationally representative probability sample of adult women and men”. PLOS ONE. 12 (7): e0181198. Bibcode:2017PLoSO..1281198H. PMC 5519052Слободан приступ. PMID 28727762. doi:10.1371/journal.pone.0181198Слободан приступ. 
  4. ^ „Fore Play Games”. Архивирано из оригинала 23. 03. 2010. г. Приступљено 31. 3. 2010. 
  5. ^ Flood, Gavin D. (1996). An Introduction to HinduismНеопходна слободна регистрација. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-43878-0. 
  6. ^ Flood, Gavin D. (2006). The Tantric Body, The Secret Tradition of Hindu Religion. I.B Taurus. ISBN 978-1-84511-011-6. 
  7. ^ Van Lysebeth, Andre (2002). Tantra: the cult of the feminine. ISBN 978-81-208-1759-3. 
  8. ^ Mental Foreplay online portal (2010-02-18). „Tantra foreplay techniques”. Архивирано из оригинала 2011-11-23. г. 
  9. ^ а б Fielding, Williams J. (1927). Sex and The Love Life (на језику: енглески). Dodd, Mead & Co. стр. 111–126. 
  10. ^ а б Laipson, P. (1996-03-01). „"Kiss Without Shame, For She Desires It": Sexual Foreplay in American Marital Advice Literature, 1900-1925”. Journal of Social History. 29 (3): 507—525. ISSN 0022-4529. doi:10.1353/jsh/29.3.507. 
  11. ^ Dahms, Alan M. (1972). Emotional intimacy; overlooked requirement for survival. Internet Archive. [Boulder, Colo., Pruett Pub. Co.] ISBN 978-0-87108-184-1. 
  12. ^ Štulhofer, Aleksandar; Ferreira, Luana Cunha; Landripet, Ivan (2014-04-03). „Emotional intimacy, sexual desire, and sexual satisfaction among partnered heterosexual men”. Sexual and Relationship Therapy. 29 (2): 229—244. ISSN 1468-1994. S2CID 144464466. doi:10.1080/14681994.2013.870335. 
  13. ^ Burbach JP, Luckman SM, Murphy D, Gainer H (јул 2001). „Gene regulation in the magnocellular hypothalamo-neurohypophysial system”. Physiol. Rev. 81 (3): 1197—267. PMID 11427695. doi:10.1152/physrev.2001.81.3.1197. Архивирано из оригинала 30. 08. 2017. г. Приступљено 05. 05. 2023. 
  14. ^ Jones CW, Pickering BT (децембар 1972). „Intra-axonal transport and turnover of neurohypophysial hormones in the rat”. J. Physiol. 227 (2): 553—64. PMC 1331210Слободан приступ. PMID 4678722. doi:10.1113/jphysiol.1972.sp010047. 
  15. ^ Hatton GI (септембар 1988). „Pituicytes, glia and control of terminal secretion” (PDF). J. Exp. Biol. 139: 67—79. PMID 3062122. 
  16. ^ Segura-Sampedro, Juan José (јун 2016). „Foreplay, a selected strategy that might be able to increase fertility rates”. Medical Hypotheses (на језику: енглески). 91: 32—33. PMID 27142138. doi:10.1016/j.mehy.2016.04.005. 
  17. ^ Agmo, A. J. (1975-11-01). „Neurohypophysial Hormones and the Emission of Semen in Rabbits”. Reproduction (на језику: енглески). 45 (2): 243—248. ISSN 1470-1626. PMID 1206623. S2CID 35155435. doi:10.1530/jrf.0.0450243Слободан приступ. 
  18. ^ Miller, S. Andrea; Byers, E. Sandra (август 2004). „Actual and desired duration of foreplay and intercourse: Discordance and misperceptions within heterosexual couples”. The Journal of Sex Research. 41 (3): 301—309. ISSN 0022-4499. PMID 15497058. S2CID 28304924. doi:10.1080/00224490409552237. 
  19. ^ Mulhall, John; King, Rosie; Glina, Sidney; Hvidsten, Kyle (април 2008). „Importance of and Satisfaction with Sex Among Men and Women Worldwide: Results of the Global Better Sex Survey”. The Journal of Sexual Medicine. 5 (4): 788—795. ISSN 1743-6095. PMID 18284556. doi:10.1111/j.1743-6109.2007.00765.x. 
  20. ^ Leonhardt, Nathan D.; Willoughby, Brian J. (фебруар 2019). „Pornography, provocative sexual media, and their differing associations with multiple aspects of sexual satisfaction”. Journal of Social and Personal Relationships. 36 (2): 618—641. ISSN 0265-4075. S2CID 149214569. doi:10.1177/0265407517739162. 
  21. ^ Doniger, Wendy (2003). Kamasutra - Oxford World's Classics. Oxford University Press. стр. i. ISBN 9780192839824. „'The Kamasutra is the oldest extant Hindu textbook of erotic love. It was composed in Sanskrit, the literary language of ancient India, probably in North India and probably sometime in the third century' 
  22. ^ Coltrane, Scott (1998). Gender and families. Rowman & Littlefield. стр. 36. ISBN 9780803990364. Архивирано из оригинала 30. 4. 2016. г. Приступљено 15. 11. 2015. 
  23. ^ Coltrane, Scott (1998). Gender and families. Rowman & Littlefield. стр. 36. ISBN 978-0-8039-9036-4. Архивирано из оригинала 30. 4. 2016. г. Приступљено 15. 11. 2015. 
  24. ^ Wendy Doniger (2003). „The "Kamasutra": It Isn't All about Sex”. The Kenyon Review. New Series. 25 (1): 18—37. JSTOR 4338414. 
  25. ^ translation Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016), biting types, using nails
  26. ^ slapping Kama Sutra

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]