Румуни у Мађарској
| рум. Românii din Ungaria мађ. Magyarországi románok | |
|---|---|
 | |
 | |
| Укупна популација | |
| 35.641 (2011.)[1] | |
| Региони са значајном популацијом | |
| углавном жупаније Бакеш, Пешта, Ђер-Мошон-Шопрон, Комаром-Естергом, Ноград и град Будимпешта | |
.svg){kind=small} Будимпешта | 6.189 |
.png){kind=small} Бекеш | 5.137 |
 Пешта | 4.000 |
 Хајду-Бихар | 2.000 |
.png){kind=small} Чонград-Чанад | 1.500 |
 Хевеш | 500 |
 Јас-Нађкун-Солнок | 500 |
| Језици | |
| мађарски и румунски | |
| Религија | |
| Превославци, римокатолици, лутерани | |
| Сродне етничке групе | |
| Румуни | |
Румуни у Мађарској (рум. Românii din Ungaria, мађ. Magyarországi románok) су мањинуа у Мађарској. Према последњем мађарском попису из 2011. године (на основу самоопредељења),[тражи се извор] укупан број становника Мађаске који су се изјаснили Румунима је било 35.641 или 0,3% укупне популације, што је значајно повећање у односу на 8.482 или 0,1% из 2001. године. Заједница је концентрисана у градовима и селима у близини до румунске границе, као што су Батања, Елек, Кетеђхаза, Пустаотлака и Мехкерек, и у граду Ђула. Румуни такође живе и у главном граду Мађарске Будимпешти. Од 2011. Румуни представљају једну од највећих мањинских заједница у Мађарској.
Историја
[уреди | уреди извор]_in_Hungary,_census_1890.jpg)
Историјски гледано, значајан део данашње Румуније био је део Краљевине Мађарске. И најстарији сачувани документи из Трансилваније помињу Влахе. Без обзира на тему румунског присуства/неприсуства у Трансилванији пре мађарског освајања (види Порекло Румуна), први писани извори о румунским насељима потичу из 13. века, запис о селу Олахтелук у округу Бихар писан је из 1283. године.[2][3] 'Земља Румуна',Terram Blacorum (1222,1280)[3][4][5][6] појавила се у Фогарашу и ова област се помиње под другим именом олахи (Olachi) 1285.[3] Прво појављивање наводног румунског имена 'Ола' у Мађарској потиче из повеље (1258).[3] Били су значајно становништво у Трансилванији, Банату, Марамарошу (Марамуреш) и Партијуму.
Године 1881. насеља са румунском већином пројектована на данашњу територију Мађарске била су: Беде, Ченгерујфалу, Кетеђхаза, Кересакал, Мађарчанад, Мехкерек, Мезепетерд, Пустаотлака и Векерд.[7] Важне заједнице живеле су у Батоњи, Елеку, Керешсегапати, Летавертешу, Њирадоњу, Почају, Шаркадкерестуру и Жаки.[7] Након Тријанонског споразума из 1920. године, Мађарска се приближила етничкој хомогености, са само 10,4% мањина, од којих су 6,9% били Немци, а Румуни су чинили око 0,3%.
Број Румуна у Мађарској се накратко повећао са почетком Другог светског рата када је Мађарска анектирала делове Чехословачке, Румуније и Југославије. Ове анексије су потврђене Минхенским споразумом (1938), две Бечке арбитраже (прва 1938. и друга 1940). Конкретно, становништво северне Трансилваније, према мађарском попису из 1941. године, чинило је 53,5% Мађара и 39,1% Румуна.[8]
Године 1950. у Ђули је основана Фоја Романеска („Румунски лист“, тада познат под другим именом). Биле су то прве новине румунске мањине у модерној Мађарској и тренутно су оне са најдужим и најширим тиражом у земљи.[9][10]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ 2011. Годишњи попис
- ^ György Fejér, Codex diplomaticus Hungariae ecclesiasticus ac civilis, Volume 7, typis typogr. Regiae Vniversitatis Vngaricae, 1831 [1]
- ^ а б в г Tamás Kis, Magyar nyelvjárások, Volumes 18-21, Nyelvtudományi Intézet, Kossuth Lajos Tudományegyetem (University of Kossuth Lajos). Magyar Nyelvtudományi Tanszék, 1972, p. 83 [2]
- ^ Dennis P. Hupchick, Conflict and chaos in Eastern Europe, Palgrave Macmillan, 1995 p. 58 [3]
- ^ István Vásáry, Cumans and Tatars: Oriental military in the pre-Ottoman Balkans, 1185-1365, Cambridge University Press, 2005, p. 28 [4][мртва веза]
- ^ Heinz Stoob, Die Mittelalterliche Städtebildung im südöstlichen Europa, Böhlau, 1977, p. 204 [5]
- ^ а б „Hungarian 1881 census” (на језику: мађарски).
- ^ Károly Kocsis, Eszter Kocsisné Hodosi, Ethnic Geography of the Hungarian Minorities in the Carpathian Basin, Simon Publications LLC, 1998, p. 116-153 [6] Архивирано 2015-04-03 на сајту Wayback Machine
- ^ Iova, Eva (2006). „Rolul presei în viața unei minorități. Perspectivă generală cu referire la evoluția în timp a săptămânalului "Foaia Românească"” (PDF). Studii de Știință și Cultură (на језику: румунски). 2 (5): 123—125.
- ^ Dogot, Cristina Maria (2008). „Românii din Ungaria și modul de raportare la problema identitate / alteritate reflectat în publicațiile de limbă română”. Ур.: Sorin Radu, Vasile Ciobanu. Partide politice și minorități naționale din România în secolul XX (на језику: румунски). 3. Editura Universității "Lucian Blaga". стр. 332—362. ISBN 9789737865564.
Литература
[уреди | уреди извор]- Закон Nr. LXXVII din 1993
- Каталог актуелних проблема Румуна у Мађарској[мртва веза]
- Попис становништва 2001. и резултати избора[мртва веза]
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Хроника
- Румунски новине Архивирано 2010-04-20 на сајту Wayback Machine
- Румуни у Мађарској
- Изузетне личности у историји и култури Румуна у Мађарској (Secolul XIX)
- Блог Културне заједнице Румуна из Мађарске
- Св. Манциулеа – Румуни са Тиске равнице Архивирано на сајту Wayback Machine (14. март 2011)
- Gabriel Moisa, Историографија Румуна у Мађарској о историјској прошлости заједнице (1920- 2010) Архивирано 2016-03-30 на сајту Wayback Machine
_of_Hungary.png){kind=small} | ||
| ||
