Солун (тема)
| θέμα Θεσσαλονίκης | |
|---|---|
| 809.—1422. | |
 Византијска Грчка око 900. године | |
| Регија | Балкан |
| Земља |  Грчка |
| Догађаји | |
| Владавина | |
| • Облик | тема |
| Историја | |
• Успостављено | 809. |
• Укинуто | 1422. |
Тема Солун (грчки: θέμα Θεσσαλονίκης) је била византијска провинција (тема) на јужном Балкану која је обухватала данашње грчке области Средишњу и Западну Македонију. Центар теме био је у Солуну, другом по величини и значају граду у Царству.
Историја[уреди | уреди извор]
У периоду касне антике, Солун је био главни град римске провинције Македоније[1] и дијецезе Македоније, као и седиште преторијанског префекта Илирика[2]. Са губитком већег дела балканских територија услед словенских упада у 6. и 7. веку, власт префекта (на грчком "епарх") углавном је сведена на град са непосредном околином. Епарх је наставио да управља Солуном све до почетка 9. века када га је заменио стратег[3][4]. Од Солуна, другог по величини града у Царству, формирана је посебна тема. Стратег Солуна по први пут се спомиње 836. године, али писмо цара Михаила II (820-829) франачком краљу Лују I Побожном (814-840) указује на постојање теме Солун већ 824. године[5][6]. Историчар Ворен Тераголд предлаже оснивање теме око 809. године током противсловенске кампање цара Нићифора I (802-811) који је проширио византијску власт на овим просторима[7]. Тераголд процењује трупе Солуна у 9. веку на 2000 људи[8]. На истоку тема је проширена до реке Стримон и истоимене теме. На југу се граничила са темом Хелада негде у северној Тесалији. Њене западне и северне границе су неутврђене и често променљиве услед Византијско-бугарских и Византијско-словенских ратова[9].
Током владавине Јована I Цимискија (969-976) професионалне тагматске трупе стациониране су у Солуну[10][11]. У 11. веку Солунски дукат био је од изузетног значаја. Град Солун и већи део Македоније освојили су Латини у Четвртом крсташком рату. У Солуну је формирана Краљевина која је постојала до 1224. године када је прикључена Епирској деспотовини. Тема је обновљена 1246. године када велики део Македоније бива припојен Никејском царству. Тема Солун опстала је до пада под Турке 1392. године. До тада је, међутим, била сведена на град са непосредном околином. Византија је повратила Солун 1402. године. Град је постао седиште Деспотовине. Турци га опседају 1422. године. Султан Мурат је желео казнити Палеологе за учешће у грађанском рату у Османском царству. Године 1423. византијски деспот Андроник Палеолог предао је град Млетачкој републици која је преузела одбрану града на себе. Исте године (1422) опседнут је и Цариград. Ипак, Цариград је уз подршку папе и западних земаља које су му послали наоружање, успео да одбије опсаду. Блокада Солуна трајала је до 1430. године[12]. Млечани су скупо платили одбрану града. Након заузећа 1430. године, град је подвргнут тродневној пљачки[13].
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ A new classical dictionary of Greek and Roman biography, mythology, and geography: partly based upon the Dictionary of Greek and Roman biography and mythology by Sir William Smith,1851,pp. 392.
- ^ Thessalonica, 1910 Catholic Encyclopedia
- ^ Kazhdan 1991, стр. 2071.
- ^ Nesbitt & Oikonomides 1991, стр. 50
- ^ Oikonomides 1972, стр. 352.
- ^ Kazhdan 1991, стр. 2073.
- ^ Treadgold 1995, стр. 29.
- ^ Treadgold 1995, стр. 66–69
- ^ Pertusi 1952, стр. 168–169
- ^ Nesbitt & Oikonomides 1991, стр. 51
- ^ Treadgold 1995, стр. 55, 114.
- ^ Kazhdan 1991, стр. 2072–2073
- ^ Lord Kinross, The Ottoman Centuries: The Rise and Fall of the Turkish Empire. стр. 85
Извори[уреди | уреди извор]
- Kazhdan, Alexander Petrovich, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. New York, New York and Oxford, United Kingdom: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6.
- Nesbitt, John W.; Oikonomides, Nicolas, ур. (1991). Catalogue of Byzantine Seals at Dumbarton Oaks and in the Fogg Museum of Art, Volume 1: Italy, North of the Balkans, North of the Black Sea. Washington, District of Columbia: Dumbarton Oaks Research Library and Collection. ISBN 978-0-88402-194-0.
- Oikonomides, Nicolas (1972). Les Listes de Préséance Byzantines des IXe et Xe Siècles (на језику: French). Paris, France: Editions du Centre National de la Recherche Scientifique.
- Pertusi, A. (1952). Constantino Porfirogenito: De Thematibus (на језику: Italian). Rome, Italy: Biblioteca Apostolica Vaticana.
- Treadgold, Warren T. (1995). Byzantium and Its Army, 284–1081. Stanford, California: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3163-8.